Народно благостање

1. мај 1937.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ __

Страна 285

za 16,3 mil. na 432,6 mil. din. je usledilo u vezi sa smanjenjem novčaničnog opticaja. Zlato u kasama je poraslo za 9 mil. na 1,630,9 mil. din., a na strani je palo za 200.000 na 31,7 mil.

Opticaj i obaveze po viđenju povećali su se za 67,2 mil. na 7,481 mil., čime ie postignut nov rekord njihove visine za poslednjih deset godina. Pokriće bilo je 28,96 prema 28,77%, a zlatom u kasama 28,19% prema 28,01%.

Стање Народне банке (у мил. дин.),

- 31. ХП | 31, Х! 31. Х1 | 15210. | 22 ЈУ. АКТИВА 1933 1934 1935 1037 1937 Поддога : зл, у касама и на стр.| 17949] 17846] — — злато у касама — — 1336.9 | 1627,9) 1631,0 злато на страни — — 946, 319) 31,7 новч, у страној монети 0.0) 00.3 0,0 = || _девизе — — — — — 111.2} 120:8| 32,7 — Укупно — || 1.906) 1905.5| 1464,3| 1659,8| 1662,7 Девизе које не улазе у подлогу — — — — — 54,5| 1044) 331.6! 688,3| 714,8 Кован новац: | у никлу и сребру— — || 239.9| 206.1| 329,09! 416,3| 432,6 Зајмови: на менице — — — = |1808.8| 1528.8| 1523,0| 1410,6| 14385 на хартије од вредн. — 2931! 2351! 258.,3 245,6 2455 Укупно — || 2101.9) 1763.9] 1781.3) 1656,2| 1684 0 Хартије од вредности — 11.7| 16.9) 49.4) 118,7| 118.7

|Ранији аванси Mpxasn — || 1715.5|1686.6|1670.6|1649,4| 1649,4

Привремени аванси Глав.

Дрх, Благајни — — — | 600.0) 600.0| 600.0| 600,0! 600.0 Вредности рез. фонда — || 54.9 106.4| 119.0) 143,8| 143.8 Вредности ост, фондова| 11.7) 12.0. 11.8 28,2) 28.2 |Непокретности, завод за

израду новч, и намештај 153.7|] 153.5) 154.0 159,1! 159.2 Разна актива — — — — "| 115.1) 276,4! 464,4! 1008,0| 1020,1

ПАСИВА Капитал — — — — — 180,0) 180.0) 180,0| 180,0| 180.0 Резервни фонда — — —| #43] 112.4| 133.3| 1559] 1558 Остали фондови — — — || 137 20.5| 27.4 31,2 312 Новчанице у оптицају — || 4327.1! 4383,9] 4890,0| 5365,1| 5300,6 Обавезе по виђењу:

потраживање Државе— 71.3 629 74) 76,0) 97.3

жиро-рачуни — — — | 474.4| 531.9 689.7] 984,0| 1089 9

разни рачуни — — — || 549.2. 327.0 688.6) 987.7! 9931

Укупно — | 1031.0| 865.8) 1385.7) 2047,7 | 2180.3 Обавезе са роком — — || 1106.3| 952,9) 193.4! 50,0) 50.0 Разна пасива — — — — || 222.9) 316.4! 166.6] 2981! 315.5

Оптицај и обав. по виђ.||5358,2| 5249,8| 6275.7| 7412,8| 7481.0 Укуп, подл, + 28'5% прим | — — |1881'6| 2132,9) 2136,6 Злато - 28'5% прим — | — — | 1717,9)2091,9| 2095.8 укупно покриће — —| — — |2998%|2877%|2856% покриће у злату — —| — — |2737% |2819%.|2801%

Beogradska berza EFEKTNO TRŽIŠTE

Izveštajna nedelja od 23 do 29-TIV-1937 Zemljotres na velikim svetskim berzama, iđealna stabilnost i spokojstvo na jugoslovenskim.

Za poslednje dve nedelje odigravali su se sukcesivno na velikim svetskim berzama: londonskoi, praškoj, njujorškoj, pariskoji (pa i peštanskoi i bečkoj, koje su lokalnog značaja), jaki zemljotresi koji su spustili znatno nivo kurseva za 20 do 30%, i koji ili se još delimično ponavljaju ili od kojih se strahuje. Na jednoj od tih berzi potres je bio ravan panici kakva se pojavliuje samo u vreme rata.

Ko poznaje savremenu istoriju efektnog tržišta, toga poslednji događaji jako potsećaju na berzanski slom u NewYorku u septembru i oktobru 1929 godine. Kao što znamo, tim slomom završen je prosperitet, koji je u Americi trajao punih 20 godina i otpočela kriza, iz koje se prešlo u najtežu

svetsku privrednu depresiju, kakva se zna od kako ie kapitalizam dobio veći značaj. Obrt konjunkture na niže pojavio se prvo na berzi, zbog ftoga što je špekulacija kurseva hartija oterala daleko preko normalnog rentabiliteta u to doba.

Čoveku se koža ježi pri pomisli, da bi ovaj slom na velikim berzama, koji je neobično sličan sa onim u NewYorku 1999 godine, bio početak novog konjunkturnog kruga odnosno njegove faze depresije. Ali ma koliko da je ogromna analogija u glavnim crtama između jednog i drugog Dojava, ma da je između njih razmak od 8 godina, koliko traje konjunkturni krug, ipak ne bismo mogli stati na gledište, da su ovi potresi na berzama svršetak prosperiteta svetske privrede. Uzroci su samo malim delom isti.

I sada je špekulacija oterala kurseve isuviše visoko. Ali s druge strane rentabilitet papira je danas mnogo veći no što je bio 1999 godine u Americi. Drugo, uspomena na 1929 godinu ije suviše sveža. I treće, ovoga puta su se blagovremeno pojavile snažne opomene od strane stručnjaka i 105 snažnije pretnje od strane državne vlasti, špekulantima sirovinama i hartijama od vrednosti. 1999 godine došao je slom na iznenađenje celoga sveta; ovoga puta već od početka januara čuju se glasovi, sve mnogobroiniji, da se sa »bumom« mora stati, inače će doći slom. Može se dakle reći da je OVOga puta korektura izvršena voljnosvesno, ako ne od samih špekulanata, a ono od drugih faktora, privatnih i službenih. Naročito je Ruzveltova pretnia uzeta ozbilino, obzirom na to da on svako svoje obećanje i privodi u delo.

Ali je na svima berzama bilo i još specijalnih uzroka uz to. Na njujorškoj berzi strahoviti deficit u državnim finansijama za prošlu finansijsku godinu. U Londonu direktan napad države na akcije putem uvođenja poreza na višak dobiti velikih trgovačkih i industrijskih poduzeća. U Parizu nije ni bilo tako reći velikog sloma iz prostog razloga, što nije bilo ni buma. Pariska berza je anemična već 2 godine, izuzev izvesne međunarodne vrednosti koje su ovom prilikom i napravile neku vrstu sloma na pariskoj berzi pod uticajem ostalih berzi na kojima se njima trguje. Što se tiče praške i peštanske berze, kod njih su psihološki i spolino-politički momenti igrali veliku ulogu. Špekulacija na praškoj berzi, koja je još laniske godine bila pod silnom depresijom zbog spolino-političkog položaja Čehoslovačke, zaboravila se ove godine i trebalo ie da se dogodi potres na 2000 kilometara otstojanja, pa đa povuče i prašku berzu na niže. Nešto slično je slučaj ı sa peštanskom berzom.

Nasuprot tim potresima na velikim svetskim berzama, na beogradskom efektnom tržištu vladala ie neverovatna stabilnost i mirnoća. Treba pogledati samo u donju tablicu pa se uveriti o tome,

Ол O26-IV „ 27-IV . 28-1V 29-IV 7% Ту. zajam —— —— 88.— — 886% Вег1!. ртот. 500 —— —.— — —.— 71.75 6% Begl. prom. 9.500 74.75, · 74.75 74.65 „74.50 7450 6% Begl. prom 5.000 76.75 76.75 —.— 76.50 76.50 6% Begl. term. O —.— — —— CENE 4% Agrarci SPEU —-— 53— = 58 7% Bler __ II = ==. GV. SZ 8%. Bler о —.— = —.— == 7% Seligman _ __-- | 9950 | 9950 Ratna št. promp. 410.— 410— 409— 406.75 407.50 Ratna št. term. — —— == —= _ 406.50 Narodna banka = —.— SNEKI O |_ Agrarna banka —=— 197— 197.50 197— 1977% Stab. zajam —— 87.50 87.60 87.85 87.75

4% рат. рт. 500 == | —== | —— | 6% Рат. рг. 1.000 _ —=— —.— JL U S