Народно благостање

= 1. мај 1937.

Pariz: 9005 | 208381/% 20614 19:40 19:50 Prag 12.79 " 15.26 15.381 15.24 15.22 Beograd 7.— · 10.— 10.— 10.— 10.—

- Švajcarski franak je nešto čvršći, kao što se vidi iz · nazadovanja kurseva funte, holandske forinte i dolara. | fran" cuski franak je nešto čvršći. Marka je nešto. popustila, a ostale devize su nepromenjene. Na beogradskom privatnom deviznom tržištu situacija je перготепјепа. Za napoleon ~čula se cena” о 319: :

(Беби Tržište.

Sirovine. — U ovoi nedelji na svetskom tržištu širovina - nastavila se fluktacija kurseva sa tendencijom: popuštania. Ce· ne skoro svih sirovina pale su i dalie. ali sadašnii pad bio ie : mnogo manieg intenziteta no ranijih nedelia. Ovakvo kreta· nje kurseva imalo je za posledicu veću aktivnost međunarod| Bih kartela, koji ponova pomišljaju na restrikciju da bi zadržali cene na sadašnjem nivou. Tako izgleda da će uskoro · biti obnovlien kartel bakra, čiji su članovi u periodu hosističke tendencije bili razrešeni kartelskih obaveza. | Pšenica. — Nervoza na svetskom tržištu pšenice nastavila se i u ovoi nedelji. Kao i prošloga puta, u subotu DTrošle nedelje i prvih dana ove nedelje kursevi su pokazivali · čvršću tendenciju i bili su u porastu. Međutim, sredinom ne_ delje došao ie ponova obrt pa je nastupilo popuštanje, ovoga puta nešto jače nego li prošle nedelje. I·sada u popuštanju kurseva predniačile su prekookeanske berze, naročito Čika· go. Ali dok ie prošlog puta Vinipeg bio otporniji, sada je i on počeo da popušta. Evropske berze, naprotiv, pokazivale su veću čvrstinu. O sadašnjoi reakciji igrala su ulogu dva momenta. Prvi je iziava pretsednika Ruzvelta da ne može dopustiti bezgraničan porast cena, naročito osnovnih životnih namirnica, i da će se protivu toga, u krainjoi liniji, boriti podizanjem vrednosti dolara. Ove vesti jako su uznemirile američku špekulaciju koja se požurila sa likvidacijom svojih angažmana. Tako se pokazalo da su u rukama špekulanata bile znatno veće količine pšenice no što se pretpostvljalo. Te · količine bačene na tržište, sasvim prirodno, morale su da izazovu padanje cena. Tome su se pridružile i ponovne vesti o rekordnoj žetvi ozime pšenice koje se, kako po svemu izgleda, sve više potvrđuje. Ali što je glavno, u vezi sa predviđaniem velike žetve, došla je i izjava Ministra polioprivrede u kojoj je naročito podvukao, da S.A.D. mogu i odložiti svoj plan za stvaranje gvozdene rezerve ako bi se na svetskom tržištu održale makar i nešto niže cene od sadašnjih samo да omogućuju rentabilan izvoz. Prema tome, S. A. D. mogle bi se u idućoi kampanji ponova pojaviti sa izvozom, a to bi za svetsko tržište pretstavlialo nov faktor nespokojstva. Svemu ovome treba dodati i smanjenje intenziteta kupovanja od strane glavnih uvozničkih evropskih država. Italija ie do polo„vine aprila kupila 193.000 vagona i smatra se da do konca · kampanje neće imati potrebe za većim kupovinama. Nemačka "се, ргета izvesnim izveštajima, trebati ioš oko 60.000. vago: na. Engleska je kupila veće količine u Australiji i Indiji, pa se · nove veće kupovine očekuju tek za početak maja. U sada: njoj situaciji naročito ie karakteristično osetnije popuštanje 5 Va koji je ovime pokazao želju da. dođe na: paritet sa drugim” 'provenijenciiama, izuzev prima na račun: КУ“ да bi time stimulisao jači izVOZ. · Nasuprot ovim “elementima, koji. inspirišu зававп ја ђе180, збапје изеуа и svetu ide u prilog čvrstoj tendenciji. U izve·štajima o stanju useVa za veći: ·:deo Evrope podvlači se velika КЕ od oskudice zimske vlage, jer samo ova može da 'ргодге :ur dublje slojeve zemlje. 'Розједпић педе а рак, рајо- је 1 5иvaše taloga Moji je usporio EE a sem toga, s obzirom

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

“Страна 287

na iskustvo ranijih godina, nagoveštava narednih meseci sušu.

Takav razvoj vremenskih prilika ni malo ne opravdava nade u dobru žetvu. Stoga se sa pravom pretpostavlia da će se buduća žetva, kao najvažniji faktor za determinisanje situaci-

je na svetskom tržištu od polovine maja pa nadalje, početi

sve više da oseća. To tim pre, jer se u statističkoj poziciji pšenice ništa nije izmenilo: rezerve namenjene izvozu svakim danom sve se više iscrpljuju i u novu kampanju ući će se ne samo bez ovih zaliha, nego i sa znatno manjim prenosnim količinama kod proizvođača.

Terminski kursevi sredinom nedelje izgledali su АКО

М : MII Х Liverpul šil. mtc. 20/0 19/5 18/1 Жогегдат 58. тес. | 8.80 8.90 8.00 Buenos Aires pez. mtc. 13.70 13.60 13.25 Čikago centi buš. 130.— 18— 5 Vinipeg centi buš. 130.— 197.— 7 —

Na domaćem tržištu glavni događai u ovoj nedelji pretstavlja ponovno sniženje cene od strane Prizada na 170.— din. izvršeno pod uticajem popuštanja kurseva u inostranstvu i smanjenja izvoznog pariteta. Čestim promenama cena od strane Prizada poslednjih nedelia na domaćem tržištu osetila se izvesna nestabilnost, kao da je tržište slobodno. To je dalo povoda trgovcima za veću maržu između cena koje plaćaju proizvođaču i onih koje oni ostvaruju. Trgovci se od ovoga brane da oni nisu sigurni po kojoi će ceni unovčiti svoju robu, jer je češćim promenama cene znatno porastao i njihov riziko. Izgleda stoga da bi od politike češćeg meniania cena, u interesu proizvođača, trebalo odustati, što bi bilo sasvim normalno kada već ne postoji slobodno tržište. -

Dovozi proizvođača su veoma neznatni. U trgovačkim rukama takođe ima malo robe. Izgleda da će se proizvođači narednih nedelja takođe ustezati od prodaje dok ne vide šta će biti sa novom žetvom, koja ulazi u kritični period. Sadanie stanje useva nije zadovoljavaljuće, ier obilne hladne kiše ne utiču povoljno na razvitak bilike. Ponuda Prizadu ie minimalna, iznosi nekoliko vagona dnevno. Cene su bile sledeće: Tisa šlep 170 din., Bačka —Banat—Dunav 169, Srbija —SremDunav 167, vagonska roba paritet Inđija 165. din.

Paritet prema Liverpulu bio je sredinom nedelje 160 din., a inače je varirao između 166 i 155 din. |

Kukuruz. — Na svetskom tržištu u ovoi nedelji nije bilo nikakvih promena; cene kukuruza nešto su popustile, ali ie ovo popuštanje bilo znatno manje no što ije slučaj kod pšeniće. Čvršča situacija kod kukuruza dolazi zbog toga, što argentinska roba nije još počela da pristiže u Evropu, a podunavske zemlje još uvek nastoje da prodaju iskliučivo za devize ili na preferencirane kontingente. Roterdam je nhotirao 2.95 hfl. prema 5.45 u prošloj nedelji, a Čikago 128 centi za bušel. |

Na domaćem tržištu nema nikakvih promena. Dovozi su još uvek mali. Austriia ie prestala da kupuje veće količine kukuruza kod nas pošto je Mađarska dozvolila izvoz kukuruza za Austriju kroz kliring. Od ostalih zemalia postoji jedino interesovanije kod Italije i Nemačke, koje kupuju na predviđene kontingente. Cene su bile za šlepovsku robu 94 din., a za vagonsku 93 din. Izvozni paritet bio je oko 91.50—92 dinara. |

Stoka. — Na praškom tržištu cene svinja ove nedelje kretale su se od 6.70 do 7.70 kruna kg. prema kvalitetu. Prema prošloi nedelji: prosečna cena, usled većih dovoza kako domaće robe tako i iz inostranstva, popustila je za 0.95 kr.

U Beču svinie teške mangalice prodavane su po'1l.62 do 1.67 šil. kg. a svinje. jugoslovenskog porekla po 1.54 do 1.65. šil. prema kvalitetu. Prosečna cena bila je 3—4 groša bolja:no prošle nedelje.” SOBNA O