Народно благостање

__8, мај 1937.

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 299

задругара и жира месних и бановинских задруга. Ова мера је подузета, да би се Земаљски савез могао користити _ реесконтом, који је досад био немогућан на основу обвезница. Све док предлог Савеза о „Земљорадничким менипама“ не буде примљен од владе, он ће поред обвезнице узимати од својих дужника и меницу, тако да обе исправе важе само за један дуг. |

— Привилеговага аграрна банка примила је до 14 априла о. г. уплате од 190.823 дужника укупно 51,1 мил. дин. од чега отпада на Централу у Београду 138.877 ду: жника са 38,4 мил, филијалу у Љубљани 11.981 дужника са 4,5 мил. филијалу у Загребу 36.034 дужника са 7,3 мил. и филијалу у Сарајеву 8.971 дужника са 981,412 дин.

— У марту повећали су се улози код 99 словеначких штедионица од 1.009 мил. дин. на 1.081 мил. дин. и то 21 мил. дин отпада на камату и 6,9 мил. дин. на главницу.

— Federalne rezervne banke imaju u zlatu 11,781 mil. dolara, što iznosi |» svetskog zlata i 2 milijarde više nego cela Evropa. Sterilizovanog zlata ima 549 mil., ali ono i dalie pritiče.

— Вајћ je odlučio da raspiše nov zaiam u iznosu od 600 mil. maraka uz kamatu od 4'/s%, i emisioni kurs od 984. Upis će se izvršiti izmedu 13 i 29 maja. Zajam će se otplatiti do 1952. Već ie čvrsto upisano 100 miliona, tako da će se lavno upisati 500.

— Zlato i dalje pristiže u Sjedinjene Američke Države. Savezna rezervna banka u Njujorku primila je prošle nedelie iz Engleske 3,25 miliona dolara zlata a iz Kolumbije 2,12 miliona. 28 aprila upućeno je iz Engleske 21,60 miliona dolara zlata. To je uopšte najveća pošilika ove godine. Od septembra meseca prošle godine upućeno je u svemu 488 miliona dolara zlata.

| — Ukupan promet ljubljanske berze u 1936 god. izпео је 245,6 mil.. din. prema 214,7 mil. 1935. god. Od toga otpada na promet deviza 240.5 mil. prema 210.9, efekata 1,0 prema 0,56 mil., drva 2,8 prema 1,5 mil:, žita 1,3 prema 1,7.

КРИЗА И КОЊУНКТУРА

— Ликвидирана је шећерана у Узори код Добоја, · чије је пословање било нерентабилно.

— Francuska željezna industrila prešla jie u toku ne-

koliko meseci iz depresije u polet. Indeks proizvodnje (1928 = 100) bio ie ioš u septembru 1996= 71, u decembru 89, januaru 19370 95. i februaru 102. Ali {još uvek stoji za 20% ispod proizvodnje u 19929. U isto vreme kad se počela osećati nestašica ·kvalifikovanih radnika, zavedena је 40-запа radna nedelja. To je počelo da koči polet. Industrija potrošnih dobara: ostala ie mrtva. Indeks proizvodnie u odgovarajućim mesecima kretao se 61, 69, 66, 65. — Proizvodnia željezne rude u Francuskoj povećala se u Vezi s opštom tražniom u martu 1997 na 3,1, mil. t, prema 2 u augustu 1936. Broi radnika povećao se od sepfembra sa 23,999, na 927.109. Primena 40-satne radne nedelje odgođema: je u ovoj grani za 4 meseca.

— U vezi s padom kurseva na pariskoj berzi došle su dve {irme koje su spekulirale sa sirovinama u težak položal. Firma Cudebec & Co najavila je sudsku МА a Paulvć ODO potporu.

| — Мебипагодт kartel finog Шта (тег) povisio је cene 73 crni fini lim 12—30—95 papirnih šilinga po toni, galvaniziranom та 12—45. Озпоупа сепа Č1nOm iznosi ubuduće )}4 |. SV (i 20 Š) galvaniziranom 17, 15,0 15. (== 25,5). Омо. је ddtijeno zato da bi se stabilizirale cene и su zbog nesta·Šice materijala znale ići vrlo visoko, do 50 i 70 š iznad osnovne

cene. Isto tako će Ireg postupiti i kod cena raznih želieznih proizvoda.

— Broi nezaposlenih u Engleskoj iznosio je 19 IV 37 с. 1,454.443, za 146.758 manje nego 15 marta.

— U Čehoslovačkoi počeo ije broj nezaposlenih da opada već u mesecu februaru (627.000 prema 678.000 u januaru), dok se prošlih godina u tom mesecu povećavao. Prema februaru 1996 manie je nezaposlenih za 233.000.

— Posle devalvacije lire cene olovnoi i cinkovoi rudi ostale su u Italiji ispod svetskih, naročito kad su u svetu cene počele da skaču. Izvoz cinkove rude postao ie toliko rentabilan da su domaće fabrike ostale bez nje. Olovne rade ne proizvodi se dovolino, ali posle skoka cena uvoz је опеmogućen. СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Savez državnih nameštenika u Francuskoj tražio je od vlade uvođenje 40-satne radne nedelje za upravne Činovnike. Traženjem 40-satne radne nedelje savez ne insistira па регодпеупој гадпој педеј |.

— На конференцији дрварских предузећа и радника са подручја Врбаске бановине у Бањо: Луци није постиг: нут споразум. Радници су остали код својих захтева да минимална основа за надницу буде 3 дин. за сат, а за раднике испод 18 год. 2 дин. Они су тражили укидање акорд: ног рада, надзор над заштитом радничких права и преглед свих фабричких постројења у Врбаској бановини.

САОБРАЋАЈ

— Vazdušna mreža Sovjetske unije povećaće se u 1937 god. za dalje 2 hiliade km., tako da će ukupno iznositi 50 hiliada km.

— Bugarska ije od početka ove godine utrošila na građenje puteva 110 mil. leva

— Na međunarodnoi železničkoj tarifnoi konferenciji u Sarajevu, bile su zastupliene pored naše države: Čehoslovačka, Poljska, Austrija, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Italija i Švajcarska. Među ostalim raspravljalo se pitanje regulisania obračuna za pošiljke iz inostranstva. Usvojen je predlog naših predstavnika, kojem je bio cili da se izbegnu štetna preračunavania u valutama prilikom predaje pošilike na granici i da se uproste kontrolni poslovi. Naša železnička direkcija vodila ie poslove uprave ove konferencije до 1 јапџага 1936, розје to vođenje preuzima čehoslovačka uprava.

ШТРАЈКОВИ

— Tromesečni štrajk u cementnoi industriji na Primoriju završen je sklapanjem kolektivnog ugovora između radnika i firmi: »Split« d. d., Split, »Dalmatia« d. d., K. Šućurac, »Adriaportland« d. d., Solin—Sv. Kajo i Lavocat et Cie — Omiš. Ugovor važi do kraja 1938 gz. sa pravom 4 mesečnog otkaza za određeni rok. Radnici su dobili povišicu nadnice, kako za redovno, tako isto ı za prekovremeno radno vreme.

— Šteta od štraikova u američkoi automobilskoj industriji računa se na 492 miliona dolara. Od ove sume otpada na pojedina preduzeća: 30 mil. »General Motors«, 10 mil. »Krajzler« i 2 miliona »Hedzon«. Za vreme štraika proizvedeno je manje 437 hiljada kola. |

— Radi štrajkova koji su u preduzećima General Motors

· trajali 6 nedelja a kod Chryslera 1D, mogao је Ford da po-

veća prodaju kola za 115.000 u prvoj četvrti 1937 prema 19836, odnosno za 45%.