Народно благостање
8. мај 1937.
Из Ур едништва
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 291
УРЕДБА O СПРОВОЂЕЊУ ОСИГУРАЊА РАДНИКА ЗА CJIy-
ЧАЈ ИЗНЕМОГЛОСТИ,
СТАРОСТИ И СМРТИ
УРЕДБА И НАРЕДБА
Закон о осигурању радника од маја 1922 године предвидео је осигурање за случај изнемоглости и старости и да се уведе у живот најдаље до 1925 године. Међутим,
оно је финансијским законима одлагано све дос сада. У „Службеним новинама“ бр. 64 од 22 марта о. г. објављена
је „Уредба о спровођењу осигурања радника за случај изнемоглости, старости и смрти“ и „Наредба о примени“ које је донео Министар социјалне политике и народног здравља.
1 САНАЦИЈА, НАЗВАЖНИЈИ ЗАДАТАК У ОБЛАСТИ РАДНИЧКОГА ОСИГУРАЊА
За првих 10 година после Светског рата учињено је у области радничкога осигурања више него за читав век раније, нарочито код гране за случај болести. Привредна криза је у пуној мери захватила.и радничко осигурање, те је у место проширења дошла јаче до изражаја тенденција спасавања од кризе и санација постојећих облика радничког осигурања.
Привредна криза захватила је и наше радничко оси-
гурање, где се у извесним приликама манифестовала тако јако да је претила катастрофа. Осигурање рударских радника упало је у најоштрију кризу.
Стање у нашем радничком осигурању и приказ Сузоровог пословања у прошлој години, који смо изнели у чланку: „Криза нашега радничкога осигурања" (Н. Б., бр. 34 од 1936 г.) наметали су нам закључак да је потребна санација, а не проширење радничкога осигурања. Чињенице су говориле да је криза оштрија него у неколико претходних година. Привредно побољшање, повећање запослености, па и надница нису имали повољно дејство на попуштање кризе у радничком осигурању. Узроци кризе радничкога: осигурања не налазе сесамо у појавама ван њега (привредној кризи, смањеној запослености, паду надницау, него великим делом и у нездравим појавама унутар самога осигурања (бирократској и неекономичној организацији и управљању, несразмерним лекарским трошковима, нерен-
табилним инвестицијама, неутераним потраживањима итд.). Стога би и при много повољнијим приликама била акту. елна криза радничкога осигурања, ако се не би уклонили ови други узроци. Без тога нема оздрављења. Ми смо сматрали да је 10 наш најважнији задатак у толико пре што је корисни ефекат и гране-за случај болести, несреће смањен, а здравствено стање радника погоршано.
Ми нисмо порицали значај и потребу осигурања радника за случај старости, изнемоглости и смрти, али смо рекли да су много важније и за раднике и њихове породице две постојеће гране радничкога осигурања, а оне се налазе у великој кризи, те је њихова санација, полазећи баш од интереса радника најпотребнија. Има још један аргуменат: радничке прилике и висина надница не подносе нове. терете, а и онако је процентуални удео. социјалних терета врло велик и креће се од 6% па чак до 20%.
(овај проблем добро осветљава баш једна статистика Сузора. Постојеће две гране осигурања се односе на битне потребе осигураника. То сене може рећи и за предложено осигурање пензије. Необично је мали број радника-код нас, који прелазе 60 година (1938. г- 1610 или 0,3% осигураних код Сузора), а изнад 52 године свега 7,1%. Кро. наших радника стар је од 19 до: 37 г. и њихово рад: ничко својство је пролазно.
1 ОСЛОБАЂАЊЕ ОД ОБАВЕЗА РАДНИЧКОГА ОСИГУРАЊА
Код нас је, последњих година, вршено издвајање извесних категорија радника из осигурања Сузора. Оно што Још нарочито карактерише развој нашега радничкога оси: гурања у годинама кризе, још више последњих година привредног опорављања, јесте тенденција државе и самоуправних тела да из оквира Сузоровог осигурања издвоје разне категорије својих службеника и радника, било да се њихов положај у“ погледу социјалног осигурања регулише на други начин, било да се сасвим ослобађају социјалног осигурања.
По финансијском закону за 1932/38 г. издвојени су из Сузоровог радничког осигурања дневничари у државној служби, а по закону за 1934/85 г. издвојени су из Сузора и ослобођени од осигурања путари и радници на државном добру Беље и Тополовац. Лица запослена на јав-
ним радовима ослобођена су решењем Министра социјал-.
не политике од 36 Јануара 1934 г. обавезе осигурања за случај болести, | и осигурање тих лица врши се само за случај несреће, за коју се сврху плаћа У име приноса паушални износ од 2,5% од суме одређене за јавне радове.
Са издвајањима је настављено и у прошлој и овој години (H. пр. код неких монополских, неких општинских и других радника),
Државне субвенције социјалном осигурању, које су биле предвиђене Законом о осигурању радника, укинуте су финансијским законом.
У прошлој години неплаћени приноси државе и општина код Сузора изнели су огромну суму од 50, милиона динара, а у МИзвештају Сузора се каже да је Министарство: социјалне, политике у марту 1985 год. скренуло па: жњу Сузору. да код наплате приноса од самоуправних и државних надлештава поступа обазривије и да се присилна наплата за дужне приносе код општина изврши само онда, ако општине неће намерно у свом буџету да обезбеде наплату, јер се. присилном наплатом крњи углед тих самосталних управних надлештава. Супротно тенденцији сужавања социјалног осигурања, ових дана, пак озакоњено је увођење у живот нове гране социјалнога осигурања, али само за оне раднике, код којих је обавезно и постојеће осигурање за случај болести и несреће. -
Тако се у погледу социјалнога осигурања наше радништво све изразитије одваја у две групе На једној страни пољопривредни, надничари и други радници, код којих није ни увођено никакво социјално осигурање, као и радници код државе и на државним пословима који су последњих година ослобођени осигурања, а на другој