Народно благостање

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"Страна 318 O "Бр, 20

6% Ваш termin" ен A AL O бе S IE .— , Bez“pr, | 167.98 -1h86808 .— | ====-=-—- 17898. "== 40 Agrar. obvez. 1934: —=== : 51.50} == — о УМ " 288— 1.215.— --84=- ·—— 20750 3175. ПримапзЕ! [02 1888. OU O SL U A |: : 7,}L VI 00 988 1.214.66, 81937 ~ === 205. ~ 89095 Crveni Krst RON пале 0 | „U LL | __ _ JONI 7 298/— 1.217.38 "Bl9-_ —___ | 205— 3250 2% Тлиг. 102 66 со не Ме Ма о јен Лаа Ма 1.218. ——" 809.90 · —=-“" == 3275

Ratna šteta popustila je u· poređenju: sa početkom iz_ veštaine nedelje svega 4 poena. O nekom velikom ради, да"Кје, пе тоХбе- И сомога. Кшгзеу! озјабћ. рарта. 1560. Тако nisu pali u velikoj meri. Begluci ı Dalmatinci popustili 5и za po l poen. Stabilizacioni zajam::držao se naibolje, izgubio је svega nešto više·od četvrt poena. 4% Agrarne:obyveznice:bile su stabilne. Interes za akcije-Narodne banke bio je živ. u toku nedelje,. ali je. popustio poslednji. dan. Кита. akcija Privilegovane agrarne banke opao: je.nešto. Posle па раште тадеп је Lutrijski 102 ро:.112. Па о =:

„ОбтЕ је Бро. и: poredenju sa. O. prethodnim Bel. liama sledeći: : O O Do 713; ле 30 IV—6 у 23—99 IV Ratna ia ртотр«

-2080. · 1058 2068 4% Agrarci 1921 106 —— 105 4 Аотаце! 1038 | JI OB II o. 7% Investicioni zajam ~ 985.55 Ni s— 127 6%: Begluci | 1627. :55 549. 1379 6% Dalmatinci 1217 | 52,86 1306 7% Stabilizacioni zajam 216 —— 854 7% Bler 374 376 20 ML а о II M. -:7% Seligman о = = 915 "Магодпа banka. o II | Ro = 130 U agrafna Бака | MOJ 32 123 | 5085 9229: 7330

Na и aaa naših побијен ЈЕ - saobraćajnih pre"дихеса mije bilo zaključaka u izveštajnoj nedelji. Tenden“cija je labava. :

; Obračunski ra adi) O Ека u Ми отии bio Je: 7-V: 43.4991; 10-V: А У: EI 12-V: 43.3791; 13-У: 43.8791. || „Naši аи па. ган “berzama ·

Na paviskof levi bila _ та Аз hartije od

su bili stabilni, sa ičvrstom Пао Ртедган bili. su. čyrsti, naročito 41296 12 god. 1906: i 1909, i |O iz: god. 1905: 1902 :1 1913.

| O | ZM 10-V 41-90 1895 | — i —: = #5% 1902 O 00. 213 213 41}a% 1906 POLI O 2 |6d 1) | 136 190 700.090 | ||| OI | 299. 197 4100 3000. | 0 080 | | 1775. 181.5 _41/200 1941 Pe PR e 0 185) ah 181 ~ 182 5% 19137 Па а ере 2000 а 2 20%. 203 7% 1981 "269 265 264 5% Funding #2139 MMI 0 140

7 papiri na Hijujorškoj "Бета bili Suč

Е 79%: Blerxsi s 5J.80% :BIČE 0 Selidman 12 таја о ово. | звао

- 301, 4073

DEVIZNO: TRŽIŠTE . ~. .Promena gotovo» nema: Markav~je-:>prilično-. stabilna:»ša čvrstom tendencijom. Grčki bonovi su živo rađeni. Njihov

Лента ве boki" nedelje грортамјо. Мајтапје“ interesovanje bilo

це za life, čiji je kurs u opadanju. · 1 Вес ije OVE O USPIO ша de пертотепјепа. ја 5 у

di Milano | > Бопоу

у

Sa DL 21678. 1.757.96

72,61 9,7 пи) _4,7 mil:

-_ Grčki |

“Obrt je bio:80,7 mil. prema 7,7 mil. i 28,1 mil. u. pretпобиле педе ата. Мајул5е de, rađen: Berlin, 13,7 mil. prema zatim London: 9,6 mil. prema 3,41 9,3 mil., Beč prema 1,3. i 3,6 mil., Grčki bonovi 1,8 ти. ртета 284.:000' ı 299.000 'din. itd. 1 O

' Kufševi na ciriškoj berži bili su sledeći:

28-I 725-1 * 99:IMV | SV 1УЕМ London 17 21849 20 21.441} | ~ 21.57. 21.573). · 21.581|u 'Amstetfdam" 299.75. - 240.15 · 289.25 230.80 - 240.85 ZNjujork **: P.:437.50:" "480— 4363: " 437—— _ 43658 Berlin · 17990: "76.505 175.507 175.70 175.70 Pariz 20.385“ 20164 · 19.50. - 19,64" 2 19.581/a Prag 15.26 15.91 15.22 15.225 15.28 Beograd ~ 10: 10— 10— ~ 10== 10—

Funta i holandska forinta pokazuju čvrstu tendenciju, dok je popustio kurs dolara i francuskog franka. Devize srednjeevropskih zemalia su nepromenjene. Na beogradskom privatnom deviznom: tržištu čula se cena za napoleon od 310.

Robno tržište

Pšenica. — Na svetskom tržištu pšenice vlada i dalje violentna fluktuacija cena, koja izaziva izvanrednu nervozu. Na ovo, za sada, najviše utiče pretstojeća velika žetva ozime pšenice u S. A. D. jer se pretpostavlia kao sigurno da će S. A. D. u idućoi kampanji odložiti plan o stvaranju rezervi i da će se sa' većim delom izvoznog viška ponova pojaviti na svetskom. tržištu. 'Argentina је rekordnom brzinom uspela da likvidira svoj izvozni višak i narednih nedelja, do nove: žetve, njeni utovari biće vrlo: mali. Australija je, kao što smo izneli u prošlom izveštaju, takođe. angažovala skoro celokupni izvozni višak. Prema tome, Kanada ie jedina zemlja koja za sada raspolaže znatnijim kvantitetom i koja će, za ostatak kampanie i u periodu prelaza na novu Босе biti glavni snabdevač uvoznih zemalja. .

Međunarodni POMO di institut u Rimu objavio je definitivne podatke o svetskoi žetvi pšenice i stanju zaliha. Svetska žetva, izuzev Rusije, Kine. i Turske, bila je 9.140.000 vagona prema 9.850.000 vag. u 1935/36 g. odnosno 9.210.000 vag. u proseku 1923/ 7 g. Uzimajući u obzir unutrašnie DOotrebe i prenosnu ере od proizvođača Institut ceni izVOzni višak za tekuću kampahju па | 910. 000 vag. prema 3.740. 000 vag. u kampanji 19928/ 99. S obzirom na uvećane potrebe. UVOzničkih zemalja u ONI “godini” 'Tnstitut računa da će na koncu DO preostati– sezonska zaliha od svega 330. 000 Vag: što

MMI. ВУ a

Liverpul | ON · 20/5 ~ -19/2 13.20 | 1818

558 2

1 q:: аи 34000G s Би

Vinipeg centi buš. 127 126.— 7

њ U. gornjoj, tablici naročito pada u oči.„prjlična difereni Čikaga što je. розје КАКО сто соге i zničkih zemalja. od Кападе. | је svaki розао. ' Proizvoa i'trgovci su 'prestali sa