Народно благостање

15. мај 1937.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 313 |

dobila dopunske kvote koje za pojedine godine iznose: 9.000,

6.000 odnosno 2.500 vagona. Našoi zemlji dodeljena je iz »rezerve Za. izvoz« maksimalna kvota od 1.250 vagona. Jedina je Francuska ostala bez tačno fiksirane kvote. Ona je dobila pravo da ukoliko sa svojim kolonijama ima potrebu izvoza može ovaj činiti u okviru »rezerve za izvoz« koja iznosi· 4.750 vagona uz odbitak jugoslovenske kvote u koliko bi ova bila iskorišćena. Pored ovoga, sporazum predviđa stvaranje dva organa: Svetski savet za šećer (International Sugar Council) i jedan poslovni komitet (Executive Committee). Dužnost Saveta biće da prati: razvoj prilika u proizvodnji i na tržištu šećera, da proučava mere za povećanje potrošnje šećera i preko svojih članova nastoji da ove budu primenjene u pojedinim zemljama, da utiče na uklanjanje suvišnog ртоtekcionizma i ft. d. Poslovni komitet, međutim, vršiće kontrolu izvoza, staraće se o tome da pojedine zemlje ne bi prekoračile određene kvote i t. d. |

Izvan sporazuma ostao je relativno mali broj zemalja, a među njima najvažnije su Kina, Japan, Meksiko i Argentina. Autsajderi sporazuma u svetskoj proizvodnji učestvuju sa nešto više od 10%. Prema tome, novi sporazum o šećeru obuhvata nepunih 90% svetske proizvodnje. U poređenju sa Čedbornovim planom ovaj sporazum pretstavlja. veliki napredak, jer je onda izvan sporazuma bila skoro DOloVina svetske proizvodnje. -

Novi sporazum o šećeru reguliše izvoz pojedinih zemalja, dok proizvodnju ostavlja po strani. U tome leži njegova bitna razlika od Čedbornovog plana, koji je primenjivan u periodu 1931—193835. Čedbornov plan je bio zasnovan na regulisanju proizvodnje. Putem njenog ograničenja on je mislio da smanjuje ponudu i postepeno ostvari ravnotežu između ponude i tražnje na svetskom tržištu i tako doprinese pobolišanju cena. Rezultati Čedbornova plana bili su, međutim, sasvim obrnuti. Za sve vreme njegove primene proizvodnja šećera konstantno se smanjivala u zemliama izvoznicama, a роуесауаla u onima koje su bile upućene na uvoz. Šećer!, kao artikal međunarodne trgovine, bio je sve više potiskivan. U periodu 1929/33 svetski izvoz šećera smanjio se za 22%, a smanjivanje se nastavilo i narednih godina. Tako je izvoz Kube opao za preko 50%, Holandske Indije za 43%, Čehoslovačke oko 60%, Nemačke preko 90%, Poljske preko 60% i t. d. Svetska pro-

izvodnja šećera međutim, ostala je na nepromenjenom nivou, ali u njenoj geografskoj raspodeli nastupile su ogromne ргоmene. Dok se proizvodnjama u zemljama potpisnicama Čedbornovog plana smanjila za 55% tj. više od polovine, u ostalim zemljama ona se povećala za preko 35%. Broj zemalja koje su ostvarivale autarkiju u šećeru bivao je sve veći. Ove tendencije nisu još iščezle. I veliko je pitanje: da li će i koliko novi sporazum moći da deluje na njihovo uklanjanje. Pre svega opašnost s ove strane dolazi od autsajdera i ostatka uvozničkih zemalja koje, ako se budu odlučile na podizanje vlastite industrije, neće voditi računa o interesima međunarodnog sporazuma o šećeru. A izjave zemalja potpisnica sporazuma da će nastojati da svoju proizvodnju prilagode novim mogućnostima plasmana više su platonske prirode, nego obaveze kojih bi se one u svakom slučaju morale držati. Što se tiče pretpostavke o povećanju potrošnje u svetu ona po našem mišljenju, ima malo osnova. Šećer bez malo u svima zemljama pretstavlja danas važan izvor državnih prihoda. Retke su zemlje u kojima ovai artikal nije i suviše opterećen dažbinama, koje su desetkovale potrošnju. Prema tome, na njeno povećanje može se uticati samo putem radikalne redukcije 'dažbina, a u zemljama upućenim na uvoz još i carina. Pod teretom raznih dažbina i carinske zaštite šećer je bivao sve nepristupačniji širokim potrošačkim masama. Otuda imajući u vidu sve ove činjenice šanse novog međunarodnoF sporazuma o šećeru nisu tako povoljne. Osnovni problem je u tome, hoće li se i ukoliko moći da otklone pobrojani faktori koji onemogućuju uspeh svakog sporazuma i forsiraju sve veće gubljenje šećera sa svetskog tržišta kao artikla međunarodne trgovine. Sem toga, ne treba zaboraviti još jednu činjenicu. Sadašnji sporazum forsirala je Engleska pošto je pri današnjoj ceni od 17 šil. za mic. sirovog šećera proizvodnja Šećera od trske postala ponova rentabilna te bi uskoro mogla ponovo da ugrozi industriju šećera od repe. Engleska jie uspela da za poslednjih nekoliko godina usedmostruči svoju Dproizvodnju šećera, da uvoz smanji u ogromnim razmerama i da proizvodnju u Indiji forsira do te mere, da ova u svetskoj proizvodnji zauzme prvo mesto. Dostigavši ovaj stepen DIToizvodnie za Englesku je sada najvažnije bilo da obezbedi stečene pozicije.

ОБАВЕШТАЈ НА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА

— Пољопривредно удружење за Банат тражило“ је да Министарство пољопривреде повиси откупне цене уљане репице у 1937 год. и то укључно са дажбинама: за купусну репицу — 270 дин. по 100 кг. и за ситну уљану репицу — 265 дин. пошто удружење сматра да досадашње цене. неће одговарати овогодишњој производњи, која ће знатно подбацити. . :

· — Неочекивано повећање тишеничног приноса у аустраљијским провинцијама Новом јужном Велсу и. Викторији повећало је и укупну пшеничну жетву за 7 милиона бушела на 149,58 y BDpeJHHOCTH. OJL 39,9 милиона фунти стерлинга. — Према попису 1 јануара ове-године било ić у Чехословачкој. 3,24 милиона свиња према 2,74 милиона: прошле године, што значи пораст од 17%. Остале . упоредне бројке су следеће. Товљене свиње: 0,51 (1936 0,42), говеда 4,59. (4,98), од тога краве 2,45. (2,44), коњи 0,708. (0,695), козе 1,07 (1), овце 0,59 (0, 55).

— У извештају хмељарског друштва Му Затецу KOJU

Цеља каже се да залихе од прошле године износе око 300 метричких центи, Овогодишњи хмељ је у вегетацији заостао за око три месеца. Е

— У Бугарској су основане пољопривредне коморе. Комора има 7 и то у Софији, Филипопелу, Бургасу,. Варни, Рушчуку, Старој Загори и Плевни. Оне су припојене односним трговачким коморама.

— Аграрна управа у Америци објавила је анализу вредности земљишта према стању од ! марта 1937 год. Мндекс земљишних цена износи 85% (1912-14 = 100) и лежи за 3 процента више од лањског а 13 од индекса из 1933 год. Највише повећање показују земљишта у Виргинији, Северној Каролини, Флориди и Георгији.

ИНДУСТРИЈА

— 22 водеће челичне фирме у Америци чији капацитет од 63,3 милиона тона представља 91 4% од целокупног капацитета челичне производње радиле су у 1936 -години са просечним добитком од 4,4%. Чисти добитак по