Народно благостање

5, јуни 1937.

врате принадлежности које су одузете уредбама од ! "октобра 1981 г. до 19 септембра 1935 г. Затим се тражи -да се радницима врати одузетих 10% њихове наднице и да им се гарантује радно веме од највише 160 сати у ме"сецу. Г. д-р Спахо у свом одговору признао је да су жеље Удружења за повишење плате и надница оправдане, јер. су цене пољопривредних производа скочиле и живот је постао скупљи. Даље је министар рекао да ће влада настојати да се плате и наднице повећају чим то буду дозволиле прилике.

— U Italiji su oslobođena službeničkog poreza sva lica čija plata iznosi 600 lira mesečno odnosno 300 polumesečno ili 150 lira nedelino. Usled zadnjih povišica mnogi su radnici prešli minimalnu granicu. Sada je ' Ova granica DpOmerena na: više za 20%, tako da službenički porez plaćaju oni čije primanje iznosi preko 720 lira mesečno.

— Osoblje pariske opštine i senskog departmana dobilo je 40-satnu radnu nedelju. Radno vreme razdeljeno je na 5 radnih dana po 8 sati. Jedan deo osoblja neće raditi ponedeonikom a drugi subotom.

САОБРАЋАЈ

— Париски Метро исказује за 1936 год. чисти добитак од 29,47 милиона франака на акцијски капитал од 101 милион франака. Друштво је овлаштено на издавање облигација или краткорочних записа у висини од 500 милиона франака. Ускоро ће доћи до повишења тарифа на метроу.

—- Промет у сушачкој луци повећао се у таквој мери да се морало продужити радно време за четиртп часа. Радници који ће радити ујутро од 6—8 и навече од 22—924 сата ће имати за 50% већу надницу.

— Uprkos visokim cenama grčka рагођгодагзка društva i dalje kupuju brodove na internacionalnom brodarskom tržištu. Ovoga meseca kupljeno је 52 hilaje tona brodova u ukupnoj vrednosti od 565 hiljada šterlinga.

— U prva četiri meseca ove godine kroz Sueski kanal prošlo je 9,056 miliona neto registarskih tona brodova. Ovo je najveća cifra dosada, jer prevazilazi i lanisku tonažu od 8,867 miliona tona koja se maročito ima pripisati italo-abisinskom ratu.

ШТРАЈКОВИ

— Радници текстилне фабрике Мита Ристић и синови у Нишу ступили су у штрајк, пошто је управа Фа брике отпустила 60 радника.

— После завршеног штрајка у цементној индустрији У Омишу рад је у фабрикама сведен на минимум и нема изгледа да ће ускоро достићи обим Прва производње. РАЗНО

— Управни суд у Дубровнику уважио. је жалбу друштва „Адриа бауксихт“ и поништио одлуку општине у Дрнишу, којом је ова наметнула друштву таксу од 1 дин. 38 „сваку тону израђене рудаче, са мотивацијом да је питање искоришћавања земљишта већ било. потпуно уређено "међусобним уговорм и сва су њезина потраживања према друштву у овом смислу била измирена. о

— Количина уништене кафе у Бразилији износила је до.15 маја 45,1 милион врећа према 44,9 милиона концем априла о. г.

— Savez izdavača novina u РАМЕ odlučio je da povisi cenu novinama za 10 santima:tj. na 40 santima. Uzrok ovoi meri leži u povišenju :cene hartiji za 11 franaka po: metričkoi =: centi. s. 1 а и У ; ;

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 363 __

— Broj privatnih aviona u Francuskoj neprestano;-.raste. 1928 god. iznosio je 860 a 1936 g. 2126 aparata.:Od toga privatnici imaju 827, aeroklubovi 590, Air France" 16 škole 953 i privatna preduzeća 301 aparat. . ЕВЕ

— Prema nepotvrđenim vestima Turaka је: Oaza, ida proda jednoj francuskoj kompaniji svoj udeo u Irak Petroleum kompaniji za 250 miliona francuskih franaka род 18 vom da joj društvo odobri zajam u istoj Visini: ?

— Prirast engleskog stanovništva али" ве 0d 1900—1930 за 18,4 na 11,4% (u apsolutnim brojevima за 400 na 100 hili. godišnje). Stopa porođaja spala je sa 28,7% na 14,4 u 1933 godini. Posle 1933 broj porođaja rastao ЈЕ! за 307,1 па 353,5 hilj: u 1936, zahvaljujući veće broju 'skfopljenih brakova i konjunkturi. Ali od 1930 raste i broj umrlih. To je posledica one pojeVe zbog koje su Englezi sami sebe nazvali nacijom staraca. Naime, posle rata prirast Stanovništva imao je uzrok u produženju Života, a ne u broinijem podmlatku. Starci ne mogu da zamene mlade i iza kako je jedna generacija produžila svoj vek i time povećala broj stanovništva, ona će početi da umire jače u kasnijem deceniju. To se počelo zapažati od 1930 i pojačaće se u sledećim godinama, tako da se očekuje da uskoro broji stanovništva Engleske počne opadati.

БИБЛИОГРАФИЈА

Leonid Tauber: davstvu. 16, Beograd.

Koncerni u jugoslovenskom „zakono=

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Zborovi akc. društava: | 5 juni. — »Kristalum« d. d. veleprodaja stakla. i. | рогснlana u Zagrebu (redovan).

7 juni. — Društvo za elektrotehniku i fabrike kabela a. d., Zagreb (redovan).

9 juni. — Jugoslovenska Solvaj пне а: а. Lukavac (redovan). Маје

10 juni. Podravina d. d. za parcelaciju i . kolonizaciju

u Donjem Miholicu (redovan).

12 juni. — Veliko-Bečkerečki izvozni mlin d d. u Po trovgradu.

13 juni. — Senćanska parna pilana. а. d.u Зе (гедоvan). — Starokanjiška prva parna strugara i parni mlin d:d.

u Staroi Kanjiži (redovan).

15 juni. — Fabrika šećera a. d. »Bačka« u Novom Vrbasu (redovan). — Fabrika kudelje a. d. »Bačka« u Novom Vrbasu (redovan). 5 |

18 iuni. — Beočinska fabrika сетпетва а. 0. u веома

(гедоуап). 900 19 iuni. — »Filips« iugoslovensko ан) и 1

Beogradu (redovan). — Kava »Hag« d. d., Zagreb (гедоуап).

28 juni. — Тгђоме ока M družbaji LiubЏапа (гедоуап).

27 juni, — Vrnjačka privredna banka. a. а. Vrnjačka banja (redovan). Palanačka trgovačka banka u Smed... Palanci (redovan). — »Osvit« a. d., ind. met. hem. i. pirotehn. proizvodi u Beogradu (red.). — Zemljoradničko-zanatlijska štedionica a. d., Natalinci (redvan). — Prvo kraljevsko srpsko povlašćeno brodarsko. društvo и Веовгади“· (гедоуап), „а:

29 juni. — Bosanska industrijalna i trgovačka banka a. d., iz Beograda (redovan). —. Varvarinska štedionica::a..d. u. Varvarinu (redovan). — Zeta, drvarsko-industrijsko a. :d,

u Beogradu (redovan), — Jasenica a, d. u Beogradu. :(redpап): —. Reklama »Vračar« a. d.:iz Beograda: (redevan).. · 30 juni. — Akcionarsko društvo: za trgovinu: i industrfiju, Beograd (redovan). — Klanično. društvo, Beograd (redo-