Народно благостање

Страна. 398: |

Bp, 25

НАРОДНО: БЛАГОСТАЊЕ _ 6% Бегл, промпт 5.000. 77—' 7675 —= — == #ј2% 1910 · 183— 190.— 195.— 187.6% Бегл. термин | ја 1911 189.— 183.— 191.— 1834% Атрарци 108 = 79 #9891 269:— 265.— 265.— 265.4% Аграрци: 500. њ 1000 —— 5250. 5250. —— == 5% 1988 149.— 142. — 142 — 137.7% Блер 86— „86.15. 86.—K „86.95 86.25 Наши папири на њујоршкој берзи били су: 8% Блер 95.25 , 95.97. | === === == 7% Блер 8% Блер 7% Селигман % Селигман то 16-М1 27: —28 28: —29 41—42 Ратна штета: промпт 408:60. 408-— 408— 408.25. 408.25 5 | Ратна штета: термин 0 = || == ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ Народна банка JE O E | NU IZ BO) 88 Девизно тржиште стоји још увек у знаку клириншке Прив. Агр. банка, сит. к. —— 19525 — = = марке. Она флуктуира. Првог дана износила је 2,45 да скоПрив. Агр. бан. кр. «. 197.37 19925 ____ 10850 198.50 9Уи на 12,74, падне поново на 12,64 и покаже поново чврсту 7% Стаб. зајам 8785 4250. 87 57 ____. тенденцију. Термини јулски раде се преко 12,70. Још увск 6% Далм. промпт, 500 А DIT | DNN SO Пош тв сеубез полребе шелацу курсеви оне девизе и уносе узбуђе6% Далм. промпт 1000 И ОИ 1 те у пословни свет Беч је у попуштању: Шонео је са 8:29 6% Далм. npoMnr 500 —__- 7495 7450 —— 7460 и: завршио са 8,17. М грчки бонови су у попуштању. Поче6% Далм. термин А О АРА РРА АИ отилсу. са 2:80. ан последњег дана (се нуде по. 34. Фунта не406 Атр. обв. 1934. 506. -—_ = __ __- промењена: Робе има довољно у девизама тако да је само 40% MLD o6m 1034 1000 | -_ клириншка. марка кварила слику чврстог динара на бео4% Агр. обв. 1984 градском девизном тржишту. 5.000 и: · 10.000 U UI |__ ПБОрЕ = Курсеви су били следећи: Дув. лоз 1888 ZOV | PM OL ап | NI 0. |O Лондон! Берлин Беч Мадрид — Милано Сл Црвени Крст ___-_ || --_- ; 26 | ===. МО 238:— 124555. 823—— == 225=—. 34. 30 2% Лутр. лоз --=--_ | _____ || --<== | === | <<< Са пр 215.81 1.751.46 — — 98048 _Обрт је био у поређењу са оним из претходне неде- Без пр. 167.95 1.363.01 = = 17987 —= ље следећи: 14-VI 92938.— 1.96125 8290.— — 225— 84.95 11—17-VI 4—9-VI 15-VI 238.— 1.274.57 820— — 295.— 94.25 Ратна штета, промпт 3.049 1.797 16-VI 238.— 1.964.— 820—" —— 9225.—c 38.95 Ратна штета, термин 41 —— 17-VI 238.— 1.967.— 83417— —— = 34 4% Аграрци 1921 158 216 Укупни обрт изнео је 27 мил. дин. од чега највећи 4%. Атрарци 1934 60 =— део. отпада. на Берлин, 10,8 мил., затим на Лондон 10 мил. 7% Инвестициони зајам . 953 ___ 40 Беч 5,2 мил. Грчке бонове 5'/ :.000 дин. и T. д. 6% Беглуци 514 631 Курсеви на циришкој девизној берзи били су сле6% Далматинци 374. 948 дећи:. | 7% Стабилизациони 260 —— 28-1 25-Ш 99-IV 9-VI 16-VI 7% Блер 981 ЕРЕ Лондон 21:43: 2 21443]... 21.57..21.60: 5. 21.56 8% Блер 164 166 Амстердам 93975 24015 989.95 240.80. 239.95 7% Селигман — _ 44 Њујорк 437.50 4839.— 4363ј8 437.803)4 436.375 Народна банка 149. 664 Берлин 179.90 176.50 175.50. 175.25 · 174.95 Привилегована аграрна банка 316 165 Париз 20.384 20.161|a 19.50 19.491|a 19.441, Укупно 6.169 5.129: Праг 15.26 15.313 1522 15.26 15.22 Београд 10— 10— 10— 10.— 10.—

Ако се узме у обзир да је претходна извештајна недеља имала само четири радна дана, излази да је обрт био скоро једнак. |

На тржишту акција наших индустријских и саобраћајних предузећа у Загребу била је ситуација мирна: Интерес је ослабио, али курсеви се држе стабилно, што се

види по понуди и тражњи: Закључене су акције Гутман' по непромењеном курсу према претходним недељама од 65, и.

Дубровачке паропловидбе за мало чвршћи курс од 380.

| Обрачунски курс наших доларских папира и Њујорку' био је: 11-ТУ: 43,4666; 14-УГ: 45,3915; 15-VI: 48,3666; 16- МЕ 43, :3542; Z-VI: 43, 3666.

|: Наши папири на страним берзама:

У току извештајне недеље већина наших хартија од

вредности попустила је на париској берзи. Али ако се кур- -

севи упореде са претходним недељама, може се констатовати приличан пад. Једини изузетак чини 7% Стабилизациони из 1981 г., који је стабилан. Курсеви су били следећи:

9-М1 10-М1 11-VI 14-VI4% 1895 = 213— 216.— 215.59%, 1902 215.— 206.— 2145; 209.4172. 1906 186.— 190.— 192.— · 185. 188— ' 186.—

41} 1909. 188.—- 181

Као што се из горње таблице види једино је био чврст Београд: Остале девизе су у паду, што важи и за званичне нотице немачке марке и чехословачке круне. Швајцарски франак је постао чвршћи, што је разлог пада већине девиза. Француски франак је услед велике понуде из Француске прилично ослабио, о чијим узроцима пишемо у овом броју на другом месту.

Цена злата у Лондону порасла је према претходној недељи и износила је 149/6—140/7" |> шилинга по унци, што одговара 57,363—57.401 дин. по КГ.

Народна банка је смањила цене злату У полугама на

49.050 дин. по: кгр; а за наполеон 298: дин. На приватном

девизном тржишту наполеон се тргује по нешто већој цени (972) од оне Народне банке. |

Робно тржиште

Шиненица, „Мако је нова жетва У већини земаља такорећи на прагу, ситуација на светском. тржишту јако. је променљива. Док је прошле недеље владала лабавија тен. денција овога пута курсеви су, изузев Ротердама, били у порасту, Овакав развој тумачи се релативно врло малим извовним вишковима у појединим земљама, нарочито у АрTeHTHHH: Последњој је преостао извозни вишак од неких

| 50.000. вагона са чијом продајом уопште не жури. Да