Народно благостање
19; јуни: 1937,
Из уредништва
ПРО
Последња два месеца тржиште злата постало је врло нервозно. Разлог је сумња да ли ће два последња његова купца наставити с откупом, уз цену око 140 шилинга за унцу. Од 1982—1936 производња се повећала од 24,3 мил. унци, на 35,2 мил. или
у милијардама зл. франака од 9,6 на 3,7. Понуда.
није већа само зато што је већа производња, него зато што се злато све више детезаурира. Земље Далеког Истока изгубиле. су око. 4 милијарде франака у злату последњих 5 година. Сама Француска банка за последње две године изгубила је преко 7 милијарди. Велики део тога злата остао је у Француској, и тешко је одредити у којој је-оно мери повећало стокове у Енглеској ис А JU NI Bo зи с тим дошло је до. врло великих промена поcena злата појединих земаља. У мил. зл. франака оно је било овако распоређено. . 8
1932 1936 или
Енглеска 3,021 7,911 == САД 20,964 34,439 == 15475 Француска 16;857 9168... — .7,689 Холандија 2.151 1,499. = 652 Белгија 1,871 1,994. = 63 Швајцарска 2,471 2006. |. 265 Немачка 1,088 АГ: - 90 Италија 1,593 638 955 остале земље 12 14,564 a 433 Укупно " 62,142 72,300 + 10 „158.
Укупно монетарно злато у свету повећало се од 1982—936. за: 10,1 милијарди, а у Енглеској и САД за 18,3. То је више него што је изнела укупна светска производња у том периоду (15,3). Производња се све више повећава. Русија је дошла на друго.место и по најновијим рачунима у 1986 достигла је скоро: Јужну Африку која је до пре неколико година производила 1/2 светског злата. Горње границе производње не дају се предвидети. Оно што се догађа данас супротно је предвиђању из 1932 да ће се производња злата до 1935 смањити на 19 милиона унци. Тако на страни понуде ова увећана производња сама собом мора да пробуди сумњу, да ли: ће се за читаву количину наћи купаца.
Поред производње понуду појачава и детезаурација. Разлог што је она ојачала треба тражити у том што капитали не могу да нађу довољно сигурног пласмана у свету, него су се сви обрнули у смеру Лондона и Њујорка. Овај правац кретања потакнут је још јаче привредном политиком Енглеске и САД, и само у вези с том политиком могла је цена злату да од 1981 скочи са 84 на 140
шилинга. Политику високе цене злата водиле су“
оне заштићавајући своје произвођаче; Постепеним откупом велики део. државне имовине. добио је облик злата: ИМ кад су једанпут започеле да га откупљују; државе су морале и да наставе зато што би. с обуставом откупа злато остало без“ купца и срушила би му се цена.
___Како лако понуда може да дође у тешку си-
туанију види се тек пошто се окарактерише приро-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
TEM ЗЛАТА
1 ПОНУДА И ТРАЖЊА ЗЛАТА
конца 1936 злато су у
као финансијски диктатор света; има то и лоших“
тиће ce равнотежа у. међународним. односима у то-%
"тада ако понуда претставља производњу
Страна 387
да тражње. Злато је у читавом свету демонетизо | вано. Услед разних запрека. стављених међународној размени оно не може да врши несметано своју. улогу. Две богате земље откупљују га да би му. одржале цену, а-не зато да би га употребиле. Злато“ по својој привредној функцији треба да буде, средство плаћања. Али местб тога оно је постало“ артикал који се плаћа по „извесној. цени и после то га остаје мртво Поште не „служи. као средство. плаћања у оном обиму. као код режима. златног ва“ жења, смањена му је употреба: Доследно требала. би да се смањи и тражња. Оваква. „тражња_ каква данас постоји за. злато претставља сама собом је дан абнормалан случај и улева сумњуу стабилност. цене злата. | = | ~
· Методи откупа злата: ових двају купаца ра- зликовали су се до пре кра ког времена. После де-' валвације фунте у Лондону је: "образован егализациони фонд. Држава откупљује. „злато издавањем.
"благајничких записа. На тај начин могло се наку-“
повати за фонд највише 350. милиона (DyHTH CTep-: |] i na oko 140
то одлази у егализациони а зависи хоће ли се поново "ВР
с њим се тако проширивала кредитнаг снова. По- | што је злато целог света нагрнуло у САД, кредитна основа се толико проширила да се више није. могла тако лако вршити контрола кредита у зем-. љи. Отуда је настала опасност да ће с инфлацијом ; кредита доћи до високе коњунктуре с високим“ ценама, а после тога може се само очекивати слом Због овог прилива страног злата претила је амери чкој привреди опасност и тако је дошло до Рузвел тове изјаве против прибеглог капитала. Конкретн није ништа наведено шта ће се подузети да се спре чи прилив злата. Али учињено је то, да злато не. може више да проширује кредитну основу. Од кон- | ца. 1936 држава сама преузима злато, и стерили-_ зује га. Као пи у Енглеској, државни дугови расту брже. До конца маја дефицит буџета због самог“ куповања злата попео се за 800 мил. долара. Тако прилив злата из иностранства онемогућује да се. уравнотежи буџет, а Рузвелт је показао одлучну вољу да у том успе, Ако је велики сток америчког | злата повољна појава, зато што ће се САД, ако се када буде уводило златно важење, моћи појавити |
страна. Јер ако цео свет остане без злата, пореме-'
ликој мери да би свака рехабилитаци, а. стала још безизгледнија него. што је дат би тим цео свет био отеран у још ве изолацију) не би ни: САД, имале; -н злата.
Однос између понуде и тражње а траже