Народно благостање
Страна. 410
иста је и за градске и општинске буне. Вирманисања у градским и општинским буџетима нису дозвољена 623 знања и одобрења више надлежне власти. У случају вишка прихода над расходима, овај се има на основу 5 98 закона о општинама употребити првенствено за исплату обавеза из ранијих година, у колико те обавезе постоје.
— Државна хипотекарна банка одобрила је зајам Дринској бановини 30 мил. загребачкој спштини 30. мил.. скопској општини 15 мил. Министарству просвете за даградњу гимназије у Београду 44 мил. кметској посојилници у Љубљани 2 мил. дин.
— Биђ-босутска водна задруга умолила је Министарство грађевина да јој испослује зајам од 50 мил. динара код Државне хипотекарне банке, Привилеговане аграрне банке или Поштанске штедионице, који би имала отплатити у року од 40 година.
—- Акционарска друштва, друштва са ограниченом одговорношћу, општине и задужбине не подлеже плаћању верског пореза, јер о њиховој припадности ма којој вероисповести не може бити говора по сбјашњењу Министра финансија.
— Предлог турског државног буџета 1937 г. предвиђа прихода 281,02 мил. турских лира и расхода 231,02 ми лиона. Предвиђени расходи повећани су за 18,3 мил. према 1936 г., што је проузрсковано повећаним издатцима 38 амортизацију државног дуга, земаљске одбране и буџета Министарства народне просвете.
— Novi porez narodne odbrane u Engleskoj о ес se na profite svih preduzeća bez razlike. Stopa poreza iznosiće 5% za društva i 4% za ostale firme. Novi porez daje oko 20—295 mil. funti šterlinga, dok je raniji trebao da iznese svega oko 2 miliona. Prihvaćen ie s manje kritike jer se bolje može uzeti u kalkulaciju.
— Zakonom od 28 maja regulisana je otplata spoljnih dugova Rajha. Ugovora prava poverilaca okrnjena su iednostrano. Zakon određuje da poverioci moraju ili smanjiti kamatu i produžiti rok, ili primiti definitivnu otplatu u blokiranim markama. Najviša kamata fiksirana je sa 4%. Dužnik može da pozove poverioca da se izjasni u roku od mesec dana na koju soluciju pristaie. Ako ne da odgovor, isplata će se vršiti u markama. Razlog: ovom zakonu је taj što neki strani poverioci nisu dobrovoljno pristali na nižu Каmatu i duži rok. Kreditori prigovaraiu da je u samoi Nemačkoj kamata iznad 4% (izmedu 4.68—71/-%). Ovaj zakon prisiliće poverioce da pristanu na duži rok i nižu kamatu, ler bi im inače bilo nemoguće raspolagati sa svojim potraživanjem. — Belgiiski ministar finansija ovlašten je da raspiše zajam od 1 mid. franaka uz 91/4%. Od toga 600 mil. ide na konsolidaciju 4% blagajničkih zapisa, a 400 mil. upotrebiće se kao fond za regulisanie tržišta renti.
— Tokom zadnie dve godine porez na poslovni promet kretao se po banovinama ovako (u milionima):
1935 1936 uvećanje u 1936 god.
Beograd 28,4 40,1 11057 Moravska ban. 13,9 18,8 4,9 vardarska 10,4 11,9 1,5 zetska 20 3,8 11 дипаузка 61,5 74,4 12,9 drinska 15,7 17,9 1,6 vrbaska 3,1 4,4 1,8 vrbaska 3,1 44 | 1,8 primorska 5,1 616: ' 1,5 заузка 84,5 99,5 15,2 dravska 75,4 87,0 11,6 cela država 280,5
363,8 82,3
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 26
Porez na poslovni promet ie postao naivažniji od svih neposrednih poreza, kao što se vidi iz donje tablice, koja pokazuje U od pojedinih vrsta poreze:
1930-31 1933-34 '1985-36 zemljarina 661,95 498,4 ____998,9 zgradarina 171,56 | 296,8 271 porez na rentu 55,7 62,6 58,34 društveni porez 301,85 122,9 154,8 službeni porez 274,65 244,9 252,8 porez na neženie —.— 1,9 2,04 kamate 33,86 37,94 17,9 poslovni promet 143,04 476,0 579,75 tečevina 296,6 257,84 287,74 voinica 4,5 6,2 5,0 zaostali porez 150,4 98,6 130,4 skupno 2.094,1 2.104,1 2.158,24 proračun 2.011 1.808 2.280
— Za 9 meseci od berbe pamuka izvezeno je 10,271,000 bala prema 9,831.000 u istom periodu prošle sezone. Prosečno za poslednjih 10 godina izvoženo ije 10,6 mil. bala. Udeo SAD u izvozu bio je 49%, (prema 55% i 67%), Indije 25% (23%, 20%), Egipta 16% (14%, 11%), Brazilije 6%, (4%, 12%), Peru 2% (3%, 1%).
— Za belgijisku vladu sprema se ovlašćenje, da zakljiuči 31|- %-tni zajam od 1 milijarde belg. franaka. Od zaima će upotrebiti državna blagaina 600 mil. franaka za konsolidovanie 4%-tnih blagajničkih zapisa sa petogodišnjiim rokom emitovanih u drugoi polovini 1934. Ostatak od 400 miliona staviće se na raspoloženju fondu za regulaciju renta i na tai način omogućiti državnoj blagaini dalie provođenie politike геpatrijaciie stranih zaimova, vezanih teškim uslovima.
— Влада С.А.Д. спрема заксн којим ће се повисити стопа пореза на добит страних капитала од 10% на 22',. Она ће бити још увек нешто нижа од снеу Енглеској и Француској (25%) али ипак она ће смањити расположење страних капитала да беже у Америку.
— Нови аустралиски зајам у Лондону уписан је само за половину предвиђеног износа, тако да је емисисни конзорцијум морао да сам преузме 53%.
МОУСАВ5ТУО
— У Бугарској се у оптицају налазило 2,403 милиарди лева папирног новца крајем прошлог месеца. Златно покриће износиле. је 32,13%.
— Od 1931—1986 iz Indije otišlo je 835 mil. unci zlata i to, za razliku spram drugih zemalja koje su gubile zlato iz novčaničnih banaka, indiisko ije išlo iz privatnih ruku. Indija je bogata ovim mrtvim zlatom koje se sleže od rimskih vremena i ceni se da ga ima koliko t: SAD (oko 12 milijardi dolara).
— Holandska banka ukinula ie zabranu izvoza zlata, zato što je finansiiska situacija zemlje toliko stabilna da ne preti opasnost odliva zlata. Usled ove zabrane bila ie cena
_ zlatu u Holandiji ispod one u Londonu, i skočila je čim je
izvoz dozvoljen.
— Ulozi kod 305 bugarskih kreditnih banaka iznosili su 2,449 miliardi leva krajem 1936 g. prema 2,342 miliardi kod 303 banke krajem 1935 g. Njihovi plasmani dostigli su 2,996 miliardi krajem 1936 g. prema 2,954 miliarde 1935 g
— Brazilijanski poslanik u Vašingtonu izjavio je da njegova vlada sprema osnivanje novčaničnog bankovnog sistema po ugledu na američki federalni rezervni sistem. Tim bi imali da otpadnu svi planovi za osnivanje jedne centralne novčaтепе banke, kao što se do sad diskutovalo. Braziliia, kao što je poznato, ioš nema svoga emisionog instituta.
— Производња злата у свету изгубила је у прва четири месеца о. г. на темпу. Повећала се за 8,8%, према
1 di ||