Народно благостање

Страна 412

вино а остале дације сведу на сношљиву меру, земљарина да се употреби на мелисрацију, одбрану земље од воде и поправку путева. На крају се указује на потребу осигупрања сеоских имања и свих грана њихове производње.

— На главној скупштини болесничке благајне и дру: штва „Меркур“ сдлучно је се устало против свих тежњи да се болесничка благајна одвоји од друштва „Меркур“ и против сваке парцелације територије болесничке бла.

гајне „Меркур“. Тражило се исто тако да се поведе више .

рачуна о избору и раду лекара белесничке благајне, да се одмах донесе уредба о пензионом осигурању приватних чиновника, које би се имало спровести истовремено. са радничким осигурањем за случај изнемоглости, старости и смрти и" да ово осигурање обухвати и тргсвачке помоћнике и чиновнике који су прешли 56 годину живота. Поред тога се још захтева и оснивање самосталних кемора приватних чиновника које би имале бранити њихове .с0цијалне и економске интересе. Тражи се суспендовање наредбе о изузимању из сбавезе осигурања лица упослених у надлештвима, установама и предузећима јавно-правних тела и да се забрани Сузору давање приватних зајмова. Скупштина је решила да одсада ожењени чланови плаћају месечно 835 дин. без обзира на број чланова и да њихове жене имају праве на лечење у П болничком разреду.

= Рудари су на своме конгресу тражили: да се измене правила Братинске благајне, да се продужи рок лечења чланова и њихових породица, да право на пуну пензију стичу после 25 година чланства без обзира на старост или са 50 година старости а најмање 10 година чланства; да се путем конвенција успостави реципроцитет у псгледу пензиског осигурања са свим оним земљама у које одлазе наши рудари. Минимална надница треба да из неси: за рудара-копача 50, рудара-помоћника 40, рудара-возача 30, рудара-занатлију де. три године 40, преко три године 50, а за ученике 20 динара.

=— Орса (Општи раднички синдикат) одржао је свој први конгрес у Новом Саду, на коме се захтева, да се уведе радна недеља од 42 часа, плаћени годишњи одмор, побољшање хигијенских услова при раду, обавезно осмегодишње школовање на селу и граду и обезбеђење пристојних надница радницима и уз најпотпунију заштиту и осигурање.

— Прва скупштина хрватског радничког савеза тражи да се што скорије обаве избори у радничким институцијама, да се створи статут о радницима градске општине, да се осигура служба онима, који имају за то потребне услове и да се у односу на повишење цена животних намирница повисе и радничке наднице.

— Kongres Udruženja činovnika poštansko-telegrafskotelefonske struke tražio je: da se povećaju prinadležnosti na visinu od 1931 g. i da se ukinu odredbe Finansiiskog zakona та 1934/35 1 1936/37 g. koji otežavaju unapređivanie činovnika, da se poveća broi radnog osoblja, da se nedeljom i praznikom ukine blagainička služba i t. d. .

— Međunarodna konferencija rada prihvatila je da se uvede 40 satna radna nedelja u tekstilnoi industriji, a odbila je za kemijsku i grafičku industriju. Predlog za tekstilnu industriju prodro je zahvaljujući intervenciji američkog delegata, ali pošto je engleski glasao protiv drži se da konvencija neće moći biti lako ratifikovana od strane pojedinih vlada.

ŠTRAJKOVI

— Обућарски радници у Косовској Митровици ступили су у штрајк. Њихова се досадашња надница кретала између 8 и 15 динара. Колективним уговором, који су понудили послодавцима, траже повишицу од 20%.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 26

— Građevinski radnici u Splitu, njih 950, stupili su u štrajk.

PASHO

— G. Kosta Ljubisavliević postavlien je za direktora Izvozne banke u Beogradu.

— Ото Нимајер дао је оставку на чланство у финансијском комитету Друштва Народа, а Хенри Стракош на чланство у комитету по питању сировина. Први ради тога јер се није слежио с одлуком да чланство убудуће траје само три године, што је по његовом мишљењу премало. Други зато што Јужно-Афричка влада, коју он претставља не жели да буде претстављена у кемисији.

Од 19 до 21 о. м. заседавао је у Загребу конгрес економиста под претседништвом г. д-ра Иве Белина вицегувернера Народне банке. Конгрес је у резолуцији тражио да се положај економиста изједначи са осталим факултетски образованим лицима у привредним финансијским, социјалним и комерцијалним гранама државне управе и самоуправа. Затим је конгрес заузео своје становиште у питањима организације пољопривердног кредита, житног проблема Подунавља, етажне својине и пензионог осигурања приватних намештеника.

— На конгресу Савеза градова у Бања-Луци донети су закључци, којим се између осталог тражи: да се у сагласности са Савезом градова донесе јединствен закон о самоуправним финансијама, да се изврши разграничење надлежности између градских и првостепених државних власти и да се омогући пласирање математичких резерви осигуравајућих друштава у комуналне обвезнице.

·'Z U Bugarskoj ima 1.072 akcionarska društva sa Каpitalom od 5,116 miliardi leva.

IZ POSLOVNOG SVETA Trgovački registari

»Mošunje« d. d. za industriiu i trgovinu drva ili skraćeno »Mošunje« d. d., upis firme. — »lIver« d. а. ха trgovinu šumskim proizvodima u Zagrebu, upis promene čl. 5 društvenih pravila. — Jugoslovensko d. d. za promet Paramount filmova iz Zagreba, upis članova шргаупог odbora g. g.: Andre Olsen-a i Šušnića Frana. — Nafta proizvodi, imporitno d. d. u Zagrebu, upis promena čl. 7 i 9 društvenih pravila. — Kopaonik Mines Limited, filijala za Jugoslaviju, upis prenosa sedišta filijale iz Beograda u Zvečan. — Zletovo Mines Limited, filijala za Jugoslaviju, upis promene sedišta filijale iz Beograda u Zvečan. — »Albus« d. d. u Novom Sadu upisi promene čl, 9. 4, 6,7. G, 15 197 14, 15,10: 17, 18, 19, 20, 91, 22, 93; 24, 95, 97,98 i 29 društvenih pravila.

Зборови акционарских друштава

29 јуна — Југословенска Привредна банка д. д. у Глини (редован). — „Подравина" д. д.. за парцелацију и колонизацију у Доњем Михољцу (редован).

80 јуна — Адриа Боксит рударско и индустријалне

д. д. у Загребу (редован). — Дисничарско друштво за пре раду и промет пољопривредних продуката у Загребу (редован). — Ипад индустријско и прометно а. д. у Загребу (редован).

1 јула — Ческословенска банка д. д. у Загребу (редован). 4 јула — Великокикиндска централна леднонице

д. д, Вел. Кикинда (редован). 5 јула — Жељезо — Прометно д. д., Загреб (Bo

BaH). — Југословенске Рико творнице д. д, Загреб (редован). |