Народно благостање

26. јуни 1937.

као чврстој тачки могу изразити сва друга одступања и промене. Произвољно одређивање и мењање његове цене у папирном новцу после рата не сме се узети као мењање његове вредности. И уколико то допуштају односи размене у свету, накнадно, макар и кроз дужи период, може се констатовати да су се цене робе коригирале према промени цене злата.

Противници златног важења, а присташе дириговане валуте, сматрају да је свако придавање важности злату само предрасуда и конзервативност. Приговара се да је свако залагање за злато залагање за интересе поседника злата. Одржавајући сталну цену злата жртвују се интереси свих оних који га немају. Доиста, због значајне улоге злата у привреди поседници његови имају изузетно јак положај према свим другим привредницима. Злато је било и остало онај апсолутни облик богатства који се може увек и непосредно променити у сваки други облик, и пласирати онде где су изгледи на добитак најбољи. Монетарна политика може доиста да греши у том правцу, да заштићава интерес оних који имају монополисан положај као поседници злата. Али свако пледирање за злато није и заштићавање интереса његових поседника. Дотле док се производња налази у приватним рукама и док јој је сврха получивање добити, дотле је потребно и што стабилније мерило вредности као основ калкулације. А то је

· НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 405

злато. Дотле док се врши размена у свету по количинама вредности, потребно је да постоји супстанција те вредности која ће изравнати рачуне онде где их роба није изравнала. Без те супстанције свако регулисање промета је дрвена нога место ампутиране. Ако се пледира за злато, онда само из једног разлога, да се помоћу злата одржи једна претпоставка најсавршеније организације међународне размене добара.

Ако би се могла наћи нека друга материја, немамо ништа против тога. Али злато није још добило конкурента. Његове природне особине дале су му значај који има у привреди: отпорност према зубу времена, дељивост при чему не губи вредност, специфична боја и звук, велика вредност у малим количинама, што је важно код Тр ТВ извори у довољној количини итд.

Злато преживљује извесну кризу. То је у ствари криза међународних односа. Средства која су примењена када је злато потиснуто претстављају само регрес. У доба депресије, када је требало спасавати остатке привредне активности, није се зазирало много од нових средстава. Тако је и злато ограничено у својој улози. Коњунктура развија сасвим друге потенције у привреди. Она ствара расположење да се исправе многе мере које датирају из периода депресије и које се у коњунктури показују штетнима. У том смислу пледирамо за злато.

s BB

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕ

Istorila će morati odati priznanje g. Musoliniju za iskrenost. Kad ie ceo svet govorio o miru, naoružaVvajući se, on je ratnički poziv označio Za muškarca onako prirodnim kao materinstvo za ženu. Autarkiju većinom opravdavaju nuždom. U svom Zgovoru ma Skupštini saveza korporacija on ie odlučno istupio za autarkiiu, opravdavajući je kao reakciju onog koga hoće da uguše izvana. Za autarkiju, kola će u ratu osigurati naciji sve ono što joj je potrebno, a u miru neće ometati međunarodnu razmenu.

Taliianska autarkija i mi

Potpuna autarkija је mneostvariva, osim u britanskom carstvu. Do izvesne mere ona se može ostvariti u svim zemljama. Od svih velikih zemalja ta gornja granica najniže stoji kod Italije, i to jednako za polioprivrednu proizvodnju kao i za industriju.

Ttalija nema najvažnijih sirovina. Kaučuk, kalai, nikl uvozi 100% za potrošnju; pamuk, bakar, mineralna ulja 99%; ugali, drvo, 95%; vunu 80%; željezo, čelik 60%. Ali az obilatu pomoć iz državne kase može se podići proizvodnja, i kad je sama po sebi nerentabilna. Tako je od 1933—1986 udeo domaće proizvodnje u potrošnji metala povišen sa 7 na 17%. Supstitucilom metala (n. pr. aluminii mesto Željeza i bakra) može se postići još veća neovisnost. U vezi s tim povišen je kapacitet proizvodnje aluminija u 1937 na 21 hilj. t., a 1938 biće 28 hili. Vuna i pamuk, ukoliko se njihova proizvodnja ne može povećati, mogu se zameniti veštačkim vlaknima. Tekstilna industrija, kod čije je potrošnje sirovina na pamuk otpadalo 80%, upotrebiće 1937 samo 50%. Kemijska industrija je najmlađa grana talijanske industrije i razvija se naglo u vezi s proizvodnjom sintetičkih sirovina.

Besmisleno je proročki govoriti u kojoj će meri uspeti

talijanska autarkija. Ali postaje važno da se predvidi hoće li ona pogoditi osetno naš izvoz. Procenjujući buduće trgovinske veze na bazi normalnih godina držimo da će ltaliia ostati kupac velikih masa nekih naših proizvoda. U prvom redu drva. lako se govori u poslednje vreme o pošumljavanju Italije, sve, ako se ono i preduzme, efekat će biti za. dećenije ravan nuli. A potrebe za drvetom rastu u velikoj meri i većim iskorišćavaniem rudnog blaga i naročito s kemijskom industrijom koja se tek razvija. :

U poljoprivrednoi proizvodnji u nekim granama mogu nastupiti promene. Ali ni one ne moraju biti osetnije, jer je u ovom sektoru autarkija godinama na dnevnom ređu. ltalija nema velikih novih površina koje bi mogla osloboditi za veću proizvodnju, a za intenzifikaci|u traže se ogromne mase kapitala. Pšenična bitka dala je rezultat da je površina od 4,6 mil. hektara 1921—1925, povećana na 5,1 u 19936. Prosečni prinos od 59,9 mil. mtc. u 1921—25 povećao se u rekofrdnoj 19933 na 81.7 mil. a obično se kreće ispod 70 mil.

Treći naš izvozni artikal je stoka. Stanje stoke u Italiji kretalo se ovako (u 1000 kom.):

1918 1930 1936 konja 990 979 816 magaraca i mazgi 1.446 1.386 1.227 goveda 6.940 7.094 7.945 svinje 9.339 3.322 3.206 оусе 11.754 10.269 8.862 koze 3.083 1.893 1.795

S izuzetkom goveda, koja su zabeležila izvestan porast, broi svih vrsta opada. Uzrok leži u poljoprivrednoj autarkiji. Proširena je površina pod žitaricama i industrijskim biljkama. Pošto nema dovoljno slobodnih zemljišta, izvršeno je to na račun pašnjaka. Radi toga je opao naročito broj ovaca.