Народно благостање

Страна 426 |

Vestičionog: zajma 54· miliona šilinga blagajničkih zapisa, dok

se- nOVI. DU O Id 'zapisi nisu emitovali kao što je to. bilo ranijih godina.: O i ; 5 i — Rumunska vlada izdala је 2 mid. врага ла 'та-

раза“ uz'41/Js%" da bi izgradila železničke pruge iz: Transilvanije prema dunavskim lukama Braili i Galacu, iz ugljarskog revira 'jugdzapadne Transilvanije u staru Rumuniju, i iz seметће Transilvanije u Moldaviju; ova poslednja ima strateški тпасај.

= „Engleski ministar finansija дао је izjavu u Dojla. mentu да се vlada finansijskim zakonom tražiti ovlašćenje da može povisiti zlato egalizacionog fonda sa 375 па 575 miliona funti šterlinga. | |

· = РмуПесоуапа астагпа. Don, naplatila je svega 60 mil, са zemljoradnika po njihovim preduzetim dugovima, što znači. 28%.. od..onoga što је trebala naplatiti, oko 220 mil. Kod centrale. u Beogradu 119.152 zemljoradnika ili 32,16%. uplatilo je 36,1 miliona, u Zagrebu 50.244 zemljoradnika ili. 32,16% uplatilo je 10 mil., u Ljubliani 16.336 .zemljoradnika ili 32,55% uplatilo je 6,3 mil. i u Sarajevu 18.780 dužnika ili 12,48% uplatilo je 2 mil. dinara.

“== G. Morgentau dao jie ponovo izjavu da se neće menjati američka olitika zlata.

= Opticaij novčanica Engleske banke popeo se na 481.43 mil. f. št. i dostigao vrhunac. Razlog ovom povećanju je sezonski, jer turisti koji odlaze u inostranstvo traže više funti. Ali i tezauriranje u Francuskoj vrši se u funti, tako да. је 1 ono izazvalo potrebu da se opticaj poveća.

— Uvoz zlata u SAD u milionima dolara:

1936 1937

mart. | 16 154 _ japril i 216 4 meseca do konca aprila 53 613

Uvoz, robe za prva četiri meseca iznosio је 1,122 ти, ni dva puta koliko . uvoz zlata, a izvoz 980 mil.

— U Bugarskoj ulozi kod štedionica porasli su krajem aprila za 11 miliona leva prema martu i za 281 milion prema aprilu 1936 g.

— Ministar finansija propisao je uputstvo za poslovanje за. Poštanskom štedionicom Kraljevine Jugoslaviie, koiom se uređuje, "Ко sve može otvoriti čekovni račun, da štedionica može svakoga odbiti ne dajući mu za to odgovora i da pri otvaranju računa svako lice mora popuniti i potpisati Dristupnicu, dati svoj potpis i naimanje 100 din. na ime osnovnog uloga. Čekovna knjižica nosi ime vlasnika a za štampane stvaTi ime lista. odnosno knjige. Čekovi su na ime, što može biti samo po naredbi da se isplati određenom licu, ili na donosloca. Čekovi mogu biti trajni, samo vlasnik mora se brinuti da. na njegovom računu ima uvek dovolino novca i ček važi do opoziva, ı skupni čekovi sa najviše 10 naredbi. Za svaku uplatu izvršenu u gotovu naplaćuje se 0,50 din. bez obzira na iznos..a.za.isplatu :/>% provizije i 0,50 din. takse. Kod uloga na štednju, ulagati može svako fizičko ili pravno lice kod svih..pošta, u. državi, -a. podizati ulog može зато vlasnik štedne . knjižice i opunomoćeno lice i to do 500 din. kod svake, pošte a preko..500 din. samo kod Štedionice. Kamata je 4%. Ulozi ne mogu biti manji od 10 din.

52 = Jugoslavenska banka će od '1 jula o. ge. isplaćivati stare tekuće račune, koji na dan 7. februara 1935 g. nišu premašili 20.000. din.;, a:-odđ onih od 20.000—100.000 din.:5% glavnice i osim toga tekuće kamate. Na stare štedne uloge banka će isplaćivati. 10%;glavnice:na one do..20.000:' i 5% na. uloge od 20.000—100.000 din. Tekući kamati se redovno: isplaćuju. Kod izračuhavania onog dela zaštićene glavnice, о зе - PDIdČHIČ, merodđavno. je stanje. od: 80 juna o. g. |

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 27

— Srpska banka će od 1 jula o. g. isplaćivati stare uloge po tekućim računima koji nisu prelazili 10.000 din. na dan 31 decembra 1934 g. i 50% uloga od 10.000—20.000 din. Ulozi po štednim Kknjižicama isplaćuju se do 5000 din.

ЗАВНИ РАДОВИ

— Tursko ministarstvo javnih radova dovršilo je projekat navodnjavanja u vezi sa sprovođenjem petogodišnjeg plana. Odobren je kredit od 4,250 miliona lira za izvršenje ovih radova.

— U bugarskom budžetu za gradnju cesta predviđeno je 400 miliona leva. Sada je naknadno u tu svrhu odobreno daljih 200 miliona. Prvo će se graditi automobilska cesta koja će biti sastavni deo automobilske linije Paris—Carigrad, zatim cesta Plovdiv-KSvilengrad i t. d.

— Odobren ie kredit od 22 mil. din. za izgradnju prve deonice modernog puta Beograd——Zagreb, koji će se raditi od cementnog betona a biće širok 9 metara. Prva deonica se proteže od Zagreba do Dugog sela a završiće se do kraja oktobra.

KRIZA I KONJUNKTURA

— Prvi put iza 1931 god. pao je broi nezaposlenih u Nustriji ispod 200.000. 15-VI bilo ih je 202.000 hilj. a sada je uposleno daljih 5 hiljada. U poređenju sa prošlom godinom broj nezaposlenih smanjen je za 25 hiljada.

— U julu 1935, u doba Lavalove deflacije, nivo francuskih cena u zlatu bio ie 68, američki 67, engleski 57, Koncem septembra 1936, kad je devalviran franak, odnos je bio 83, 70, 71. Koncem oktobra nivo francuskih cena pao je na 64. Ali već u januaru o. g. popeo se na 73, a engleski i američki na 72.

— Posle martovske hose cena nastupila je izvesna stabilizacija na nižem nivou. Taj je još uvek za 1|a iznad nivoa 1934. Ova mirnija situacija cena u svetu dolazi otuda što je proizvodnja za kratko vreme uspela da izbaci dovoline Копčine koje su pokrile potrebe tržišta. Za žitarice predviđa se obilnija žetva. Proizvodnja bakra je za 400.000 t iznad prošlogodišnje. Ta sposobnost proizvodnje da se poveća suzbila је spekulaciju, tako da je nestao razlog velikom kolebanju. cena. |

— Trgovina na malo bila je življa za 13% u martu i aprilu o. g. u Nemačkoj, prema istim mesecima prošle godine. U januaru za 11% i februaru za 7%. Prema martu i aprilu 1983 veća je za 45%.

— Poliska je 1936 bila još u krizi, što se vidi po makazama cena (indeks cena agrarnih proizvođa 98,7, industrijskih 64,6, 1928 —= 100). Indeks industrijske proizvodnje popeo se na 72 prema 66,4 g. 1935. Državni dug iznosi 4662 mil. zloti, a od toga 2921 mil. inostranstvu.

| — Indeks proizvodnje sredstava za proizvodnju (1928= 100) u Nemačkoj popeo se sa 109 u januaru na 129,4 u aprilu. Ako tempo proizvodnje bude ovako rastao 19937 stajaće za 15 poena iznad 1936 godine.

— Jndeks uvoza sirovina u Italiju (1928=100) pao je 1936 па 36, a u maju 1937 popeo se na 67,3. Indeks izvoza industrijskih proizvoda popeo se sa 30,6 na 60,2. Kod ovog povišenja treba uzeti u obzir skok indeksa cena sa 26,4 na 86,1 и istom periodu. Indeks koštanja života popeo se sa 112,1 na 118,4, a indeks nadnica po satu u industriji pao je sa 107 na 104,7, dok je u poljoprivredi skočio sa 101,8: na 105,4. ·

— POGOMIJA Па А u Americi neprestano raste, što se vidi na povećanju trošarine. Prema prošloj godini povećala se potrošnja fotoaparata za 75%, pelcova za 67%, alkohola 14%, finiiih cigareta 24%. Porez na umetničke priredbe povećao se za 13%, broj turista koji putuju u inostranstvo za 30%. Prodaja automobila povećala se za 25%.