Народно благостање
"Страна 430
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
P9-VI 238— 1.275.95 83125 — 22250 383| ЗОМЕ 238— 1.26635 800 — 2%— 93.25 ТРУП 238— 1.225.26 — — — 22
Обрт је био 23,3 мил. према 25,5 мил. од чега отпада на Берлин 10,1 мил. према 8,8 мил. Лондон 8,5 мил. према 11 мил, Беч 3 мил. према 4 мил. Грчке бонове 808.000 према 12 мил. илд.
Курсеви на циришкој берзи били су следећи:
! | 281 251 2917 924-VI 1-VII Лондон. 21,43: [5 21,44, 91:57 21.56 21.60} Амстердам 939.75 240.15 239.25 239.85. 240.30.
437.50 439.— 4363ј8 43658 43731,
179.90 „176.50 17550 17470 175.30
20.38:/,. 20.161, 19.50 19.439, 17.30
15.96. 15.313 15.22 15.22 15.29
Београд 10— 10.— 10.— 10.— 10.—
M Критична валутна ситуација у Француској није. остала без последице на циришкој берзи. Курсеви слободних девиза су у порасту, што значи да је и швајцарски франак попустио. Курс француског франка пао је за нешто. више од 10%. Депресијација према фунти и долару свакако је још већа. О ситуацији француског франка пишемо у овом броју на другом месту.
- Цене злату су према претходној недељи нешто скочиле. Из доње таблице се види кретање цена у овојну претходној недељи. кас и у последњим годинама.
шилинг пенса Дин. по КГ. по унци
1933 126 6 40.405
1984 | 141 "54.345
1935 141 2 54.409
il 1936 141 7 54.569 :24-VI-1937 140/4—140/61Jo 54.090—54190 "80-У1-1937 140/8—140/9 54.216—54.248
На приватном девизном тржишту у Београду ситуа-
maja i Је непромењена. Наполеон је рађен по 302—9303.
. Сировине. — Псесле више недеља лабавије тенденције на светском тржишту сировина наступила је чвршћа _ ситуација. Курсеви већег броја сировина од половине прошле недеље скочили су. Овај скок није толико последица _ оживљења коњунктуре колико поновне замршености ме "" Ђународне ситуације, услед чега су поједине индустријске "гране понова почеле да повећавају своје стокове. У ства| ри за већи скок цена, сем код неких артикала, не би било " разлога пошто се њихова производња и даље повећава. # То нарочито важи за индустријске сировине, у првом реду · за метале. Пшеница. — Физиономија светског тржишта пшени“це уочи нове жетве, која је у многим центрима већ увелико. отпочела, постала је врло интересантна. Наместо ла_ баве тенденције и падања курсева, што се до пре неколи5 ко недеља очекивало као природна последица добре жетве у САД. на светском тржишту наступила је врло чвр| ста тенденција каква је била у првим месецима све годи-
o не када су куповане велике количине за санирање услед.
заоштравања међународног сукоба. До овога преокрета
Ме
| ма тим вестима већи део усева у Сескачевану (област. У Канади) сматра се већ сада пропалим услед велике суше. Ни у осталим канадским провинцијама стање усева није најповољније. На основу тога сматра се да ће овогодишња
_ нову кампању ући са безначајном залихсм то се чини
лативно малим извозним вишком. У главним произвођач-
: не, те би се могло десити да и у овоме делу стр да,.
дошле је услед најновијих вести из Канаде и САД. Пре-.
жетва у Канади знатно подбацити. А пошто ће Канада У ti
0?
| претпоставка да би она у 1937/88 Mora pacnomarank pe
ким областима САД. у којима се-жетва- увелико. обавља, наступило је кишно време, које неповољно. утиче на квалитет пшенице. : Стога се сматра да ће знатне количине бити онеспособљене за исхрану стансвништва. У извесним европским земљама: временске. прилике нису, такође љ-
последњем. моменту, већи. квантум, "Када се: свему овоме
У додаду чињенице, да укупна светска преносна количина
у нову кампању не износи више. (од 300—350. 000 вагбе и да Аргентина. располаже ica сстатком извозног. вишка од којих 35—40.000 ваг., онда не само што постаје објашњива
· садашња чврста "тенденција, већ се: са“ стране великих свет-
ских трговачких кућа претпоставља да би се цене могле још више попети. Уопште“ завладале је хосистичко расположење што најбоље доказује чињеница да су на свима светским берзама термини нове пшенице скупљи од блиских термина који се односе на стару робу.
Прошле недеље у Лондону су водили преговоре претставници канадског Житног уреда. Предмет ових преговора био је, да Житни уред изгради у Енглеској неколико великих силоса у кејима би стално држао извесну већу количину пшенице као резерву на случај рата. За овако лагеровани квантум Уред би добијао извесан предујам од енглеске владе. Свакако да је у садањој чврстој тенденцији и овај факат играо улогу, јер би остварење овога плана значило смањивање светске понуде. |
Термински курсеви на појединим берзама Средином недеље изгледали су овакс:
Ž VII IK -____XIH Ливерпул шил. мтц. 20/5 20/6 20/51}» Буенос Аирес пез. мтц. 13.60 1930 19 Ротердам хфл. мтц. - 502. #829 #635 Винипег центи бушел 141 14.152
_ Чикаго центи бушел (122 ___ [22 124:
Домаће тржиште у овој недељи не показује никакве промене. Произвођачи, заузети жетвом пшенице, престали су потпуно са продајом. Незнатне количине купују локални млинови. Понуде Призаду такође су. врло мале. Цене су остале непромењене. Призад плаћа 170 дин. база шлеп Тиса.
Извозни паритет према Јао ут био је средином недеље 168 дин. према 152 дин. у Нешто недељи, а према Ротердаму 154 дин.
Кукуруз. — Светско тржиште кукуруза је без промена; тенденција је стабилна. Аргентинске робе нема још довољне на континенту, јер се скоро све извози у У САД и Енглеску. Ротердам је нотирао 5 х.фа. за мтц, а Чикаго 197 центи за бушел. Цена за кукуруз У САД. још увек је виша од оне за пшеницу што доказује да промптна HOтреба није јеш задовољена.
На домаћем тржишту, услед жетве пшенице, довози су минимални. Како се, „међутим, појавио и Призад, то-су цене у скоку. Призад је "продао Немцима“ 5.000“ вагона, а са Швајцарцима. се воде. такође преговори о продаји 45. 000 вагона. До 28 јуна извезено је 33.239 вагона. Уколико би цена. пшенице остала на данашњој висини и; за нову робу сматра се да би произвођачи још више ограничили продаје. кукуруза који. би;-поред исхране стоке, употребљав и у већој мери и "за властиту исхрану.
Извозни паритет износио је- средином све неде
ље
..90—94 дин, према различитим, релацијама. S
Стока. — На прашком тржишту цене свиња а деље пале осу за 0:20. KP на; 158 MO 7. круна према ! литету; | А У Бечу дебеле |