Народно благостање

Страна 420

rilo zaključak za celu kampanju. Fakat je да je Prizadova cena u ovom relativno beznačajnom periodu, bila ispod izvoznog pariteta prema Liverpulu. Ali je isto tako i fo fakat, da je njegova cela i pre i posle toga Vremena bila stalno iznad liverpulskog pariteta. Prema tome, uzeto u proseku za sve vreme od kada je Prizad dobio ovlašćenje da kupuje po dnevnim cenama — njegove cene bile su vazda iznad liverpulskog pariteta. Poslednjih nedelja one su za 20—25 din. preko ovoga pariteta.

Samim tim što je Prizad za šve vreme od septembra, kada je dobio nalog da viši otkup po dnevnim cenama, a potom 12 decembra i monopol izvoza, — u proseku stalno plaćao cene iznad livetpulskog pariteta on je u cenu unosio i izvesan deo preferencijala, a u nekim prilikama i ceo. Polovina celokupnog Prizadovog kupovanja u ovoj kampanji (15.000 vagona) otpada na irancuski posao kod koga su se cene utvrđivale na

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 21

osnovu liverpulske notice. Prema tome, diferencija između ove cene i one koju |e Prizad plaćao na domaćem tržištu išla |e iz preferencijala. Taj |e slučaj i sa kupovihama za druge relacije. Upravo, blagodareći preferencijalima Prizad je bio u stanju da plaća cene iznad izvoznog pariteta. Ukoliko je pak i preko ovoga nešto preostalo to će biti pokazano u porastu intervencionog fonda, koji za proizvođače pretstavlja obezbeđenje na slučaj da inostrane ceme ponova padnu ispod Prizadovih intervencionih cena. A takva mogućnost ne može se isključivati kada se zna da su zalihe u svetu nestale blagodareći prirodnim faktorima koji već sutra mogu obrnuto delovati. Stvaranje intervemcionog Топда шје poteklo iz namere da se preferencijali otmu od proizvođača, već naprotiv iz žel|e da se celokupni višak prihoda od prelerencijala obezbedi svrsi kojoj je namenijen. V ŽITNIM REŽIMOM U 1936/37 MOGU DA BUDU ZADOVOLJNI I PROIZVOĐAČI I TRGOVCI

Na taj način, u ovoj kampanji uspelo se da se izvesan deo preferencijala sprovede proizvođaču u vidu veće cene za celokupnu količinu koja je došla na tržište. A to je bilo omogućeno povećanjem preferenciranih kontingenata na 40.000 vagona (Nemačka 10.000, Francuska 15.000, Čehoslovačka 10.000, Austrija 5.000) koji su pretstavljali skoro 80% celokupnog izvoznog viška. intervencijom Prizada po dnevnim cenama i potom monopolisanjem izvoza nemaj|u nikakvog razloga da budu nezadovoljni ni proizvođači ni trgovci. Prvi su u proseku ostvarili povolinije cene no što bi ove bile da su se cene slobodno formirale. U tome slučaju domaće cene kretale bi se na nivou izvoznog pariteta uz odbitak troškova manipulacije i zarade, a ogromne fluktacije cena na svetskom tržištu u drugoj polovini kampanje, koje su za trgovinu pšenice involvirale veliki rizik, učinile bi da bi se trgovci, radi obezbeđenja od velikih gubitaka, uvek pokrivali što nižim otkupnim cenama. Trgovci su pak, imajući sigurnu osnovu za kalkulaciju, obezbeđenje da će im svaka kupljena količina biti preuzeta i lišeni kubure sa naplatom u kliringu, u Prizadu imali reosigurača, koji im je garantovao stalan

i siguran posao što za Žžitnu trgovinu inače nije običaj. Za domaću trgovinu pšenicom ova kampanja bila je jedna od najboljih, mišljenje je koje se može čuti i u trgovačkim krugovima. A to, pored ostaloga, potvrđuje i činjenica što su pojedini trgovci i u vremenu dok si mogli slobodno da izvoze, prodavali Prizadu. Izvozeći Dunavom via Braila, trgovci su znatan deo robe na putu prodavali Prizadu čim bi svetska cena pala. Da u tome momentu nije bilo Prizada, koji je na domaćem tržištu plaćao veće cene, izvozni posao bi mnogima naneo štete. Ovako nijedan posao nije doneo gubitke; stigavši u Brailu trgovci su na slučaj povoljnih cena prodavali slobodno, a u protivnom nudili Prizadu. Posle zavođenja izvoznog monopola domaća trgovina postala je glavni dobavljač Prizada i celokupni preostali izvozni višak otišao je u inostranstvo njenim posredstvom. Izvan intervencije Prizad je do 18 juna kupio 22.310 уасопа od čega 19.898 vagona otpada na trgovce ili 89.1% ukupno dobavljene količine. Prema tome, žitni režim u ovoj kampanji bio je od maksimalne koristi i za žitnu trgovinu, koja ne bi trebala da se žali ni na obim ni na način ni na rezultate posla.·

VI ŽITNI REŽIMI U SVETU OD PROLAZNIH PRETVARAJU SE U STALNE USTANOVE EKONOMSKE POLITIKE

Ova analiza pokazuje koliko su neopravdane zamerke izvoznika koje čine Prizadu i žitnom režimu uopšte. Kao što smo videli, glavne zamerke odnose se na politiku cena i način korišćenja preferencijala, što spada u domen politike kraljevske vlade. A kada se te dve zamerke izuzmu, ostale su зазут зрогафСпог 2паčaja i u stvari ne pretstavljaju nikakvu kritiku, već su izraz težnje da se u sadašnjem sistemu žitna trgovina oslobodi izvesnih regula koje ograničavaju njenu delatnost na tržištu. Što se pak tiče principijelnog stanovišta protivu intervencije na tržištu pšenice i žitnog režima uopšte, ono u današnjim prilikama nema mesta. Među važnijim zemljama — bilo izvoznim bilo uvoznim — danas ne postoji ni jedna koja ne bi poznavala instituciju žitnog režima. Žitna politika već nekoliko godina prestala je da bude isključivo pitanje održavanja rentabilnih cena, izvoza i uvoza. Ona je danas kod većine zemalja ušla u domen politike narodne odbrane. Otuda žitni režimi ne samo što nigde nisu ukinuti, nego 'se sve više učvršćuju i izgrađuju u stalne i dalekosežne organe nacionalne ekonomske politike, koji se staraju o ceni, proizvodnji, prikupljanju i distribuciji celokupnog tržišnog viška sa gledišta obezbeđenja ishrane u miru i na slučaj rata. Pa ni one zemlje, kod čijih žitnih

režima, blagodareći njihovom geopolitičkom položaju, ne dolazi do izražaja momenat narodne obrane — ne misle da ih ukidaju. To se najbolje vidi na slučaju prekookeanskih zemalja kod kojih je, povrh toga, ı najVeći deo proizvodnje, na bazi današnjih cena, postao vrlo rentabilan. Argentina je n.pr. na početku svoje kampanje u ovoj godini sistirala minimalne cene, ali |e zakon, kojim su one uvedene, ostao i dalje na snazi. Prema tome, u svakom momentu kada zatreba, intervencioni režim na bazi minimalnih cena biće ponova uveden. Kanadski Ured za žito u septembru prošle godine izvršio je anketu o ukidanju minimalnih cena za pšenicu, pošto su ih faktičke cene bile prešle. Međutim, ogromna većina proizvođača izjasnila se protivu toga, te je intervencionistički režim i dalje zadržan u punom obiти. S.A.D., uprkos tome što su se već dve godine pretvorile u uvozničku zemiju, ustanovile su opsežan intervencioni režim za koji postoji verovatnoća da bude primenjen još u ovoj kampanji na slučaj da žetva odbaci 100—150.000 vagona izvozno? viška. Pri takvom stanju stvari izlišno je i pomišljati na to da bismo mi učinili izuzetak i ukinuli žitni režim, pogotovo Što naše cene još nisu tako visoke, da bi proizvođaču obezbedile zasluženu zaradu.

~ пак