Народно благостање

3. јули 1937.

гла доћи до пуног изражаја у овим бројевима. Поште. је било потребно извесно време док сељак уновчи своје прсизводе, то ће тек последњи месеци 1936 и почетак 1987 године донети јасне знаке пебољшања привредног стања сељака у његовој инвестиционој делатности.

НЕ

Novi francuski Ministar finansija započeo je svoju akciju oko sređivanja franka na široj bazi nego što je bila Oriolova. Pre nego što je dobio ovlaštenja, on je zatvorio berze i odredio moratorij za trgovačke menice i druga plaćanja u zlatu koja dospevaju posle 29 juna. Devizno tržište zatvoreno je do dalinjeg. To su bile preventivne mere da bi se otstranio štetan uticaj spekulacije za vreme dok vlada ne iziđe sa svojim programom i dok ne dobije ovlaštenja. Senat i parlamenat izglasali su ovlaštenje vladi da može »preduzeti sve mere u cilju zaštite državnog kredita, borbe protiv spekulacije, ekonomskog oporavka, kontrole cena, budžetske ravnoteže, i odbrane zlatne rezerve Francuske banke, bez kontrole deviznog prometa«. Po opštoj formulaciji, ovo su ona ovlaštenja koja Senat nije hteo dati Blumu, usled čega je on pao. Ali u načinu kako misli iskoristiti ovlaštenja razlikuje se Boneov plan od Oriolovog.

Hoće li Bone srediti fran=cuske finansije

aa m

Osnovni problem krize državnih finansija u Francuskoj je ogroman budžetski deficit. U toku ove budžetske godine on je izneo oko 17 milijardi. U toku sledeća 3 meseca dospevaju plaćania do blizu iznosa od 20 milijardi. Osim toga za naoružanje potrebno je još oko 12—15 milijardi do konca godine, što treba stvoriti izvan budžeta. Tako se deficit ceni na blizu 50 milijardi. Ulozi na štednju kod banaka ne mogu se skupiti u tolikoj meri da zadovolje potrebe kase za kreditom sve kad bi kapital i bio raspoložen da ga da. Nije to samo vešta parola opozicije, nego preka nužda da vlada što više ograniči rashode, pa da postigne peku ravnotežu u budžetu. Trebalo bi smanjiti izdatke bar za 25 milijardi, pa i tada da se s velikom mukom pokrije ostatak deficita. Blum je bio najavio uštedu od 6 milijardi, ograničavanjiem javnih radova. Pritisnut radničkim organizacijama on je votirao ipak 800 mil. za javne radove ji tim poljuljao veru u štednju i uravnoteženje budžeta.

Pored svih napora da se finansije srede deficit je rastao. Pre nego što je Bone izjavio da državna kasa raspolaže još samo sa 20 mil. franaka, bilo je jasno da pod ovakvim prilikama, pošto ne uspeva da sredi finansije, vlada mora роsegnuti za poslednjim izvorom, sredstvima Francuske banke. A to znači da finansije dovode franak u pitanje. Odliv zlata koji je bio zastao posle obećane »pauze« obnovio se. Od 17 juna za nedelju dana stok zlata Francuske banke spao je sa 57 na 49 milijardi franaka. To je ravno 43 milijarde Poenkareovih. Ako se odbije 3 milijarde koje treba vratiti Engleskoi početkom septembra, ostaje 40 milijardi ili Па zlata od pre dve godine. Fond za sanaciju franka ostao je prazan. Za podlogu franka služi samo zlato Francuske banke. Ako vlada započne sa iskorištavanjem bančinih sredstava, franak se neće moći održati stabilnim. To je bila osnova rezonovanja onih koji su počeli da izvlače zlato iz banke. Političko nepoverenje moglo je samo da pojača odliv, ali on je imao dublji uzrok nego samo političku zlu volju.

Ova kriza državnih finansija koja se pretvorila i u kri-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

| Страна 423

zu franka, zahteva u još većoj meri štednju. U tom pravcu Bone je dao kategoričnu iziavu, tako da za sada otpadaju javni radovi koji su do sada bili u planu. Ima jedan rashod koji se ne može smanjiti: naoružanje. Vladi nije ostalo drugo nego da uputi idealan apel svim “vladama sveta, da smanje utakmicu u naoružanju. Jer obim naoružanja jedne zemlje odmerava se ne prema spošobnostima zemlje da podnese terete, nego obimom naoružanja u onim zemljama koje spadaju s onu stranu fronta. Naglašavajući svoju nameru da već ovogodišnji budžet dovede u ravnotežu, Bone kao da je primio sugestije koje su dali Rist i Boduen, u obrazloženju svoje ostavke na članstvu fonda za sanaciju franka.

I drugi deo njihovog predloga primio ie Bone: da kretanju franka da više slobode. Kod devalvacije u septembru 1936 određeno je da će se zlatna sadržina franka kretati između 49 i 43 miligrama. U toj odluci bila jie data garancija Njujorku i Londonu da devalvacija franka neće ići ispod granice kojom bi njihovi interesi bili oštećeni. Međutim, indeks cena u franku viši je od američkog i engleskog indeksa. To bi već bio razlog da London i Njujork budu popustljiviji. Ako bi franak došao u težu krizu, tada bi došlo do još jačeg bežanja, specijalno u funtu. Tako bi ona mogla da skoči iznad dolara, a to se ne želi. Zato London ima još više interesa da iziđe u susret želji Pariza. lako do ovog časa nema još neke zvanične izjave, izgleda po svemu da vlada u Parizu ima načelan pristanak Londona i Njujorka da devalvira ispod 483 miligrama. Kad ne bi pristupila sama ovoj meri, nije isključeno da ne bi došlo do depresijacije franka i protiv vladine volje. Jer ako ne uspe da se budžet uravnoteži, onda će iscrpljivanje bančinih sredstava preći u inflaciju sa svim niezinim posledicama, uključivši depresijaciju.

Sa namerom da štedi i da menja monetarnu:· politiku Boneov plan je iznad Oriolovog. Još više po tom što namerava da pojača poresku stopu na velike dobiti. Mi smo u 25 broju N. BI. naglasili da je kod sređivanja državnih finansija u Francuskoj važno pitanje zavođenje neposrednih poreza. Za prvo vreme da popuni glavne rupe u prihodima Bone se ne može odreći da povisi trošarine. Ali ozbiliniji uspeh može se postići tek ako izvrši poresku reformu koju je najavio. Ostaje veliko pitanje da li će nova vlada naći sredstva da vrati pobegle kapitale. Ona je naglasila svoju odlučnost da brani socijalne reforme koje je zavela vlada narodskog fronta. Dotle kapital neće u Francusku. } dotle postoji opasnost da se izvoz, zlata pojača u svakoj neizvesnoj situaciji. Pa kako su njegove zalihe već spale, pitanje je da li neće doći i do kontrole deviznog prometa. Strah od tog pojavio se kad je zatvorena berza na 29 o. m. Zasada taj strah je otpao sa svečanom obavezom vlade da neće zavesti kontrolu deviza kao sredstvo za odbranu zlatne rezerve Francuske banke, o čemu će se vlada brinuti.

Ocenjujući glavne tačke Boneovog plana, on se pokazuje daleko realniji od Oriolovog. Ali kako stvari stoje u Francuskoj, gde su politički momenti presudni kod izvođenja OvOPF plana, uspeh njegov zavisan je Od takta s kojim se bude izvodio. Ako bi se kriza zaoštrila i dalje, pitanje je da li će se moći naći još takva sredstva koja će i sanirati finansije i sačuvati ostatke liberalizma na koje se vlada ponova zaklela. |

шШирите „Народно Благостање“