Народно благостање

Страна 446

stašice robe. 6% Begluci su postali u izveštajnoj nedelji nai-

važniji papir. Pri kraju nedelje i kod njih se osetilo uzdr-

žavanje ponude. | | Obrt u upoređenju sa prethodnom nedeljom bio je

sledeći:

2—8-VII 25-VI—1-VII | u hiljadama dinara

Ratna šteta prompt 997 2.506 Ratna šteta termin А | 4% Agrarci 1921 296 22 7%. Investicioni· о 30 ; 18 6% Begluci 1.676 1.922 98% Dalmatinci - | 327 367 7% Stabilizacioni 367 ĆE 7% Bler' : — 113 7% Seligman 261 217 Narodna banka 334 1.048 Priv. agrarna banka 65 25

Ukupno 3.794 6.238

Na tržištu akčija naših industrijskih i saobraćajnih preduzeća u Zagrebu situaciia je bila labava. U toku nedelje su rađene akcije Trbovljia po 2830 i Osečke šećerane po 170, obe nešto niže nego u ranijim nedeliama. | Obračunski kurs naših dolarskih papira u Njujorku bio je: ?2-VII: 43,4166; 5-VII: 43,5041; 6-VII: 43,5041; 7-VII: 43,4166; 8-VII: 43,4041.

Naši papiri na stranim berzama

Ма pariskoj berzi skočili su kursevi naših papira. Pregovori sa porterima stoje pred žavršetkom. Situacija se novom depresijacijom franka stvarno izmenila, tako da bi i najmanja koncesija ša naše strane u obračunskom kursu kod funte zajmova donela priličnu 'orist francuskim porterima.

Kursevi su bili sledeći:

2-VII 5-VII 6-VIL 7-УП 8-VII 4% 1895 298: 90 >» 938— 243 243 5% 1902 210 | 216-—— | 22) 9950. 2305 4112% 1906 105: | |0522 [98 203. 9210. 4112% 1909. 196 | 199 [05 | 203 20. 41Ja % 1910 191: | 190.— = O LU 4:1% 1911 190— |88:50 —= ___- = 5% 1913 200'% ој 215 219 228 7% 1931 264.— = | (0975. 275 | 282 5% Fund. 1933 148— 149— = ____ S

Naši papiri na njujorškoj berzi bili su: : 7% Bler 8% Bler 7% Seligman 6 jula 265 28iJe 28:/2—29:/, 98—42: |4 Devizno tržište

Ako se kurs funte uzima za merilo, situacija je neobično stabilna. Robe ima u izobilju, tako da se ta stabilna situacija ima zahvaliti intervenciji Narodne banke. Uprkos obilnoj pojavi robe Berlin je bio čvrst. Potrebne su veće ;količine za plaćanje uvoza, koji je i dalje vrlo živ. Beč je dalje čvrst. Pojavliuje se roba, koja nailazi na živu tražnju. Za Grčke bonove postoji interes. Izgleda da se obilna pojava robe želi iskoristiti i da se vrši pritisak na kurs.

; London · Berlin Beč „ ~ Madrid · Milano Rd 2-VII 238—. 1.94971 84250 — 220— | 34.5 Sa pr. 21608 ' 175245 — 0 — 22998 | Bez pr. 168.16 ~ 1.3683.79 == ен 17808 il БУШ 238— 1.25543 84837 — 210— 32.80 G-VIL. 238— 1.260—/. 84886 ”— . 220— 32:50 7-VIK-,., „998.— .1.265—1 , 855.16 ==" , 200.—=i „32.75 8-VI 288.— 1.266.26 85066 — — _ 839.50

|O ODU) БЛАГОСТАЊЕ _

__Бр. 28

"ОбгЕ је. о. 31 ти. din.- prema 28.83 ти, од Сега ојpada na Berlin 15.4 mil. prema 10.1 mil., London: 1} mil. prema 8.5 mil., Beč 2.7 mil. prema 9 mil., Grčke bonove 663.000 prema 808.000 din. itd.

Kursevi na ciriškoj berzi bili su sledeći: . | -VII

| 28-1 250 2917 8-УП London 21.431|a 21.441Ja 21:57 21.60:/2 21.641, Amsterdam 939.75 24015 28925 240.80. 240.82 Njujork 437.50 439.— 4365ј8 4375], 43678 Berlin 17900 {76:50 175.50 175.30 175.95 Pariz 20.381/+ 20.16tju ~ 19.50 ~ +7.30 16:89 Prag 15.26 15.831 15.929 15:22 15.24 Beograd = 0) — 10— 10 | 10:—

U središtu svetskih valutnih berzi stoji pad francuskog franka, koji još nile zaustavlien, kao što se Vidi iz gornje tablice. Depresijacija prema kursu od pretprošle nedelje (1943), iznosi 13%. Baritetni kurs, preko Гите је 8 O. II. 180.50 din. za 100 franaka prema 209.70 pretprošle nedelje. London i Amsterdam skočili su nešto, dok je dolar nešto DOpustio. Sutuacija švajcarskog franka je nepromeniena, pošto promene u kursevima ne prelaze uobičajene granice.

U Londonu je cena zlata nešto popustila prema prethodnoj nedelji, kao što se vidi iz donje tablice:

šiling: pensa Din po kg. po unci 1933 126 6 40.405 1934 141 54.345 1935 141 2: 54.409 1936 141 7 54.569 " 30-М1-1937 140/8—140/9 54.216—54.248

6-УП-1937 140/4-/2—140/6 54.090—54.189

Na privatnom deviznom tržištu cena napolona је nešto porasla i bila je 305 din.

s Robno tržište

Pšenica. — Od sredine prošle nedelje na svetskom tržištu nastupila je Velika fluktuaciia kurseva kakva se skoro ne pamti u vremenu Žžetve na severnoj hemisferi. U ranijim godinama ovai period obično se karakterisao labavom :tendencijom i popuštanjem kurseva; tržište se nalazilo obično u stadijumu orijentacije u pogledu novih količina i kalkulacije svetske potrebe i proizvodnje. Sadanja situaciia pak, karakteriše se ogromnom пегуохот, па озпоуџ čega bi se moglo zaključiti da u današnjoj tendenciji ima mnogo зрекшанупог elementa. Špekulacija na hosu bazira uglavnom na tri ејеmenta: na minimalnim svetskim prenosnim količinama, koje se na dan ] avgusta cene na nekih 330.000 vagona, dok je u normalnim godinama sama Amerika imala veću prenosnu količinu, zatim na izveštajima o vrlo nepovolinom. stanju useva u prerijskim kanadskim provincijama i u stalnoi zategnutosti međunarodnih odnosa na osnovu čega se pretpoštavlia da bi se i u narednoj kampanji izvesne količine kupovale radi stokiranja. Eventualnom. američkom izvoznom višku, koji bi u najboljem slučaju izneo oko 150.000 vagona, ne pridaje sć skoro nikakva važnost. Smatra se da se njegov ulicaj neće osetiti sve do decembra meseca, dok se ne |O Video daa žetve:na južnoj hemisferi. · ŠSYA |O

Pošlovanje u promptnoj robi je vrlo mio а зе uglavnom | tekuće potrebe 'onzuma. Potrebu Engleske. i kontinenta u promptnoj robi pokrivaju uglavnom Kanada i Rumunija, kojoj je od stare Хефуе preostalo izvoznog viška od

nekih 20.000 vagona. Inače Kanada je glavni ponuđač pa ma nipulisanorh ponudom uspeva 'da. kurseve svoje pšenice drži

relativno najviše.