Народно благостање

Страна 460

preduzećima |. sklapanje novoga. Savez traži izmenu pravila.

Bratinske blagajnč u ровједи“ povišenja bčnzija i ruđarskih potpora.

ПЛАНСКА ПРИВРЕДА

=. 1] Haliji je na javnim radovima bilo :'uposleno u mesecu aprilu prosečno: 239,9 па dnevno, prema 280,1 O da u и Бао 5 godine.

PASHO у

|— 13 juna о. 2. proslavio 46 2: Затив! Aleksander 75godišnjicu svoga života. Jedan od najistaknutijih naših industrijalaca, on je počeo svoju karijeru u frgoviHi i to, po familiarnoj tradiciji, u žitarskoj. Iz nie je prešao na industriju piva и Којој i danas igra vidnu ulogu kao pretsednik Zagrebačke dioničke pivovare i tvornice slada. Kao jedan od industriiskih pionira on se he zaustavlja na jednoj industrijskoj grani, nego sudeluje u osnivdnju Prve hrvatske tvornice ulia d. d., fabrike cementa »Croatia« d. d., rudnika uglja »Mirna«, Zagrebačke d. d. u čijem je sastavu bilo nekoliko ciglana, kemičke industrije »Danica« d. d. itd. Pored intenzivnog: rada na industrijalizaciji zemlje, Aleksandar se sa velikim interesovaniem bavi opštim problemima našeg privrednog života. Taj njegov rad išao je u tri pravca. Neumorno je radio na ostvarenju onih ustanova koje su važne Za Tazvitak pojedinih privrednih preduzeća, kao što su Rkomercialna i tehnička nastava i organizacija tržišta (Berza i Zagrebački zbor). Sa velikom spremom i mladalačkim elahom učestvuje u radu Komore, Udruženja jindustrijalaca Kao i Centrale industrijskih korporacija. I naizad stiže još da publicištički obrađuje privredne probleme. Njegovi mnogobrojni prijatelji iskreno mu čestitaju rođenđan.

— У Енглеској покренута је акција за што веће скупљање старог жељеза. Тако је и у Немачкој пре пар година почела акција скупљања и штедње свих сировина. Разлика је само у том што су Немци покренули акцију због недостатка девиза, а Енглези због неспособности произ: водње да подмири тражњу.

— Pošto je Labeyrie, guverner Francuske banke, poznat po sklonosti da zavede kontrolu deviza i zalaže se za to da država reguliše promet kapitala, uporno se pronose glasovi da će on napustiti svoje mesto. Kao kandidat dolazi u obzir i Ch. RHist.

— Понуда рекламних артикала на Јесењем Сајму у Лајпцигу, који ће се одржати у времену од 29: августа до 2 септембра, као највећем тржишту последњих новости на свету, биће несразмерно већа од досадашњих. Број излагача рекламних артикала прелази цифру 200: У главном ће бити зетупљене две велике групе излагача: произвођачи рекламних артикала за индустрију, и фабриканти, који су створили те предмете за: трговце. Богата изложба штампаних ствари за рекламу, плаката, кутија, али и фотографија као и најразличитијих скица, побудиће код трговаца свакако интерес и служиће HM као неограничени извор нових идеја. Поред штампаних плаката ноказаће се и такви од стакла и лима. Фабрике, које излажу лимене плакате показаће надаље и лимене кутије за паковање са

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

А – ___BH 20 .

живописним натписима, који ће свакако бити од утиска. Показаће се нове кутије за конзерве, кве помоћне направе могу отворити. |

које се. без ика-

РЦ

вера за Излогвб све ће бити ту. нарочите с ве новости у форми конструкција предмета · излога. Највеће интересовање, пак, побудиће. тикли 34 празнике при крају ове године:

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Зборови акционарских друштава.

17 јула — Пилот д. д. за грађевну индустију у 34: гребу (редован). |

19 јула — Домаћа творница рубља д. д., Загреб (редован). 22 јула — Крапинска текстилна индустрија д- ду Загребу (редован).

24 јула — Српска кредитна банка и штедионица (друштво на акције) у Карловцу (редован). — Дионичка штампарија д. д. У Карловцу (редован). — Кровциа кинематографско д. д. У Загребу (ванредан). —" Браунов паромлин д. д. у Ђурђевцу (редо ван).

25 јула — Немачка пучка штедионица д. д. У Новој Пазови (редован).

26 јула — Трговачка и обртна банка д. д. Нови Сад. (редован).

31 јула — „Кулпин“ творница Конзерва д. Д. У НоBOM Саду (редован). — "Дубровачка вересијска банка У Дубровнику (редован).

15 августа — Грађевинско техничко и индустријско предузеће а. д. „Неимар“ из Београда (редован). — Голубачка банка у Великом Градишту (редован).

9 септембра — „Крндија" господарска и шумска | индустрија д. д., Загреб (редован).

Трговачки регистар

„Филипе' југословенско њд, упис промене назива фирме. — „Јасеница“ а. д,, упис чланова управног одбора г. г.: Вергонеа Едуарда, Делтела Ремона, Навиља ApHOxда, Тирхајма Евжена, Барбаруа Мориса, Алекс ла; Сондермајера Тадије, Лазића Ђурђа, Јефремовића Ми: лорада и д-р Естајера Шантрена Филипа. — Ментани с д. д., Загреб, упис чланова управног одоора. TI: Кљученка' Ксенофана и г. Мишић Драге. — · „Илирија" пл ДЕ за бре“ дарство из Загреба, упис члана управног одбора T. д-ра Крница Бранка. — „Десталит“ д. Дд. творница дугмета, IU гарлука и галантеријске робе, упис члана управног. од“ бора r. Брауна Алфреда.

BIBLIOGRAFIJA D-r Krajčević Franjo, Radnička zaštita hi radničko. 994 guranje. — Zagreb, 1937. — Str. 30. i

КС

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 8 JUEA 1987 6; Iz tekućih promena u nedeljnom stanju treba izdvojiti дуг, Које ро dbimu otskaču od drugih. Radi se o šmanjenju deviza koje: ne' ulaže u' podlogu za 109,5: mil: din. i o pove-

ćanju razne aktive za 1683,9 mil: din: Velika promena ovih pozicija usledila' je. posle sednice upravnog odbora Narodne

ОЊУНКТУРА

banke, na BINI je primljen polugodišnji. Бапа. Мет Уагпо dž 'su likvesne vrste deviza prebačene iz prve pozi ije u drugu. Ta pretpostavka bi samo · delimično objasnila porast raznih ra čuna koji je veći nego pad deviza Које пе ulaze 1 podlogu! 2та se да lombardni kredit koji po Zakonu o Narodnoj ban ne može da se knjiži na zajmove na zaloge ide kroz tu" po-