Народно благостање

Страна 462

Обрт у упоређењу са претходном ' недељом био је следећи: у .

9—15 VIL 2—8 VII

У хиљадама дин. Ратна штета, промпт 1.145 997

Ратна штета, термин · 366 | 4” 4% Аграрци 1921 412. 296 7% Мнвестициони ~ 19 30 6% Беглуци 656 1.676 6% Далматинци 188 327 7% Стабилизациони 127 | 367 | 7% Baep : | 296 _ 7% Селигман 129 261 Народна банка 106 334 Прив. агр. банка · 27 65 Укупно 3.471 3.794

Као шта се из горњих бројева види, обрт је скоро преполовљен према недељама других годишта.

У току извештајне недеље на тржишту акција саобраћајних и индустријских предузећа у Загребу рађене су акције Осечке шећеране по нешто вишем курсу од 175 н Трбовља по непромењеном од 230.

Обрачунски курс наших доларских папира у Њујорку био је: 9-УП: 43,4291: 12-УП: 43,3915; 13-УП: 48,3416; 14-УП: 43,3291; 15-УП: 43,32141.

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

Општа ситуација, уколико се о таквој може говори“ ти на девизној берзи, била је лабава. Клириншки чекови на Берлин, који су постали један од најважнијих објекта девизне берзе попустили су услед обилне појаве робе. За 31 август рађени су клириншки чекови по 1250, т. ј. по нешто нижем курсу од ефективних. Беч, који је иначе врло чврст у последње време, попустио је. Курс грчких бонова је пао, пошто је извоз старог гвожђа из Грчке забрањен. Наш увоз других артикала из Грчке је засад био слаб из сеезонских разлога. Фунта је непромењена

Лонлон Берлин Беч Мадрид _ Милано O. 9-УП 238 — 1.268.90 850.86 = 220.— 32.50 Gaj | 2007 | 1750 | __ 206 | Без пр. 168.48 1.364.96 —– — 178.98 ле 12- УП 238— 1:268.— 855.61 — 220.— 32.25 13-VIII 238.— 1.264.— 860.— — 220— 3114-VII 238.— 1.258.64 856.— — 220.— 31 = 15- VIII 238.— 1.256.32 855.— — — 30.50

Обрт је био слабији! него претходне недеље и износио је 248 мил. дин. према 31 мил. Лондон је учествовао са највећим износом у обрту 12 мил. према 11 мил. затим Берлин 9,3 мил. према 154 мил, Беч 23 мил. према 27 мил. и Грчки бонови за свега 89.000 према 663.000 итд.

Курсеви на циришкој берзи били су следећи;

15-VII

281 | 1258 | 20:JV | dQLVJI Лондон 21.435; 21.443), - 2157 21.645: 21.661, Амстердам 239.75 240.15 239.25 240.82 240.227 > Њујорк 43750 439— 4365ј, 4868 43617. Берлин 179:90 176.50. 175:50.: -175:85.. 175:85 Париз 20.38"/, 20.161, 19.50 1689 _ 16,98 Праг 150. 1591 ~ 1022. 1624 150) Београд. 1058 1 > 1 [06 10

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

"Бр. 29.

· У току недеље дошло је до“ повлачења француских капитала из С: А. Д. услед чега је попустио курс долара. Највећи део тих капитала није ишао у' Француску него У Енглеску што се одражава у порасту курса фунте. Као што изгледа један део француских капитала се враћа из Амстердама у Француску. Бар то показује пад холандске Фе ринте и пораст курса француског франка.

Кретање капитала није остало без последица на тржишту злата. Већа понуда у Лондону проузроковала је пад цена, која је ипак била изнад њујоршког паритета..

шилинг пенса Дин. по кг. у по унци

1933 126 6 40.405

1934 141 54.345

1935 141 2) 54.409

1936 141 7 54.569 6-УН-1937 140/4ј5—140/6 54.090—54.189 13-УП-1937 139/11—140/2 53.927—54.023

На београдском приватном девизном тржишту, ситуција је непромењена. Чула се цена наполеона 305.

Робно тржиште

Швеница. — На прагу нове кампање светско тржиште, супротно ранијим годинама, врло је чврсто. Термински курсеви у велико флуктуирају са тенденцијом успињања, која траје већ неколико недеља. МИ уколико више улазимо у период жетве светске цене постају све чвршће. Овакав развој тумачи се неколиким факторима. Пре свега страдањем жетве у преријским провинцијама Канаде коју је задесила гора суша но најгоре 1931 године. Последњи извештаји таксирају канадску жетву са 185 до 190 мил. бушела односно са око 530.400 вагона. Ако се томе дода и преносни вишак од 132.000 вагона излази да ће Канада у новој кампањи располагати укупно са 662.400 вагона. Одбивши од овога преносну количину и унутрашњу потребу од око 450.000 вагона Канада би у текућој кампањи, у најбољем случају, располагала извозним вишком од нешто преко 200.000 вагона. Али. ни та количина није HOT: пуно сигурна, јер суша хара. даље, а сем тога у великој мери појављује. се и рђа. Исто тако несигуран је и извозни вишак СА.Д., који се, према данашњем стању, цени на неких 279.000 до 400.000 вагона. Ако би јарица знатније страдала, што није искључено с обзиром на сушу, онда би се овај вишак могао осетније смањити. Извозни вишак Северне Америке од 600.000 вагона пошто не постоје залихе, сматра се релативно малим. Европска жетва такође није сигурна. У Немачкој су последњих дана пале катастрофалне кише које су знатно умањиле већ и онако до: ста оштећени принос. Узимајући у калкил извозни вишак јужне хемисфере, на бази прошлогодишње. жетве, која је била добра, могло би се десити дани овогодишња светека жетва буде дефицитарна. У најбољем случају пак

расположиве количине и потребе могле би се избалансирати. Највећа тајна је Русија. Према званичним вести: | ма она има ове године веома добру“ жетву те се већ чине

претпоставке [6] њеном“ знатнијем извозу: "Хоће ли уистини

no њега и доћи = за сада Пе велико питање. y сваком · случају њена појава на тржишту не би могла остати 023 утицаја Ta чињеница претставља данас "најважнији. ee. менат у калкулацији бесиста, који су почетком ове неде-

ље лансирали. вести O приправности Велико ороја: РУКЕ

бродова за „утоваре . У Црноме_ МОРУ 5 5 Ела Водећу улогу У хосистичкој тенденцији- има Вини+. -

пег чији се курс ове недеље једно време“ био попео на скоро долар и по за бушел што значи 5,60 долара за 100