Народно благостање

Страва. 454

zuma nastupilo je neugovorno stanje pa je razmena dobara čitavi pola godine vršena na osnovu autonomnih propisa obeju zemalja. Uvoz u Švajcarsku. došao je pod režim kontrole, a uplate naših. uvoznika vršene su na zasebni račun u blokiranim dinarima. Neugovorno stanje imalo je za posledicu veliko opadanje švajcarskog uvoza u našu zemlju i pojave pasivnog salda u razmeni dobara, dok je ranijih godina ta razlika ili bila aktivna ili Ђајапзјгаја. Za pet. meseci o. g., u poređenju s istim periodom prošle godine, uvoz iz Švajcarske opao је за 42 па 21 mil. din., dok se naš UVOZ роуесао за 32 па 50 пи. din. Očevidno, ovakav razvoi razmene dobara nije mogao da konvenira Švaicarskoj. Sa strane tamošnjih izvoznika i industrije urgirano je stalno regulisanje trgovinskih odnosa, pošto za njih jugoslovensko tržište nije irelevantno. 1 tako. je došlo do novih pregovora, koji su završeni sklapa-

njem novog trgovinskog 1 klirinškog sporazuma. Novim tr-_

govinskim sporazumom mi. smo dobili za veći broz poljoprivrednih proizvoda utvrđene kontingente, kao i obećanje da nam. se, u slučaju potrebe, količine za sezonske artikle povećaju putem dopunskih kontingenata i specijalnih odobrenja za uvoz. Kontingenti su sledeći (sve u mitc.): pasulj 2.600, voće za jelo. nepakovano ili u vrećama 11.000, kajsije 500, šljiVe sveže: i suve 5.000; crni Juk 1.000, beli luk 1.000, suve реčurke 100, zaklana živina 12.000, iaja 35.000, iednobojna svilena krep hartija 100, klinci kovani rukom 65 mte. Neiskorišćeni „kontingenti u jednom periodu prenose se automatski па. naredni period. Zatim se, po ugledu na ostale novije trgovinske sporazume, predviđa osnivanje mešovitog Švajcarskojugoslovenskog odbora čiji je zadatak da povremeno regulisava sva pitanja koja. su u vezi sa primenom OVOZ sporaZuma. Klirinški. sporazum пе. ПТ ikuje se Осе od onoga, koji je decembra 1936 prestao da važi. Za bazu obračunavanja Ostao je švajcarski. franak. Zatim se, radi regulisavanja naših finansijskih obaveza u Švajcarskoj, obezbeđuje našoj Narodnoj banci 27%. uplata kod Švajcarske banke, dok je u ranijem итоуоги оуај procenat iznosio 20%. DO. ćani procenat deviza omogućiće redovnu anuitetsku službu po dugovima naših samoupravnih tela.

Novi sporazumi stupili su na snagu 15 jula. Od tog daria prestala je kontrola nad uvozom iz Švajcarske, a ceo iznos blokiranih dinara prenet je na nov klirinški račun. Oba sporazuma Važe čeliri meseca sa mogućnosti prećutnoOg Dproduženja. Prilikom sadaniih pregovora Švajcarci su tražili 1 veće kontingente pšenice i kukuruza. Međutim, do sporazuma nije došlo zbog postojećeg režima za izvoz ovih artikala, prema kome je njihov izvoz u klirinške zemlje zabranjen, sem ukoliko ne postoje preferencijalni kontingenti. Da bi se zadovoljila ta odredba izvoznog režima od Švaicaraca je tražena izvesna cena preko naše domaće koja bi pretstavliala kompenžaciju za preferenćijal, ali do sporazuma nije došlo.

Zaključenje klirinškog sporazuma sa Švajcarskom ne znači favorizovanje klirinške orijentacije, koju je naša zemlja počela uveliko da napušta. To potvrđuje ı zvanična izjava data povodom sklapanja ovih sporazuma, u kojoj se

naročito ističe da je ovo jedan od poslednjih kliringa koje je zaključila naša Na

Ako se govori o konjunkturi u

Sumnje u engleske 'Ronjunkturu

sakriti njezine smatrati “da stvarnosti mogu харали 40slovno sve one: pojave о su karakterisale konjunkture гаnijih perioda. Treba uočiti iznimke i. osobenosti. Сепека 6 ukoliko je to uopšte. dozvoljeno, mogao bi se svet, posmatran-

osobenosti i

svetu, he treba sa tim izrazom

se na površini

_наводно благостање ___________ Би а

sa stanovišta. konjunkture, podeliti prvo na zemlje s. konjunkturom i one bez Rkonjunkture. Ove prve, mogu se podeliti u zemlje gde je ta konjunktura yeštački izizvana i podržavana u vezanoj privredi, kao što je slučaj Nemačke. Ili, kao što je slučaj s Engleskom, gde je konjunktura došla u. normalnom cikličkom kretanju privrede.

Dok je depresija još bila duboka, Брате je bio iako da se ona prevali. Kad je došlo oživlienje privrede, pojavila se sumnia u njegovu dugotrajnost. Ali ta sumnja bila je samo dokaz da je povučeno iskustvo iz ranijih perioda u kojima je konjunktura završavala slomom. Upozoravalo se samo na opšte predznake sloma: previsoke cene. Međutim, u poslednje vreme zapažaju se određeniji predznaci prezrelosti konjunkture u Engleskoj, što je izazvalo i jaču diskusiju o tom šta treba

. učiniti da se spreči slom. Razumljivo je zašto je baš u en-

gleskoi privredi došlo najranije do tih predznaka. Ona se počela prva oporavljati, već 1932, i to ima čitav niz specijalnih uzroka. Engleska konjunktura ima prema tome za sobom peпод кон зе и teoriji smatra merom trajania konjukture.

Najkonkretniji izraz stepena zrelosti konjunkture jest

odnos između industrije koja radi za potrošnju i teške industrije, koja proizvodi sredstva za proizvodnju. Trgovina na malo, koja uglavnom vrši raspodelu sredstava potrošnje, upinje se da dobije po što nižim cenama robu od fabrikanata, zato što bi s višim cenama u maloprodaji bila oslabliena kupovna moć potrošača. Nadnice nisu ni izdaleka skočile kao cene sirovina, tako da to sužava krug potrošača, odnosno on se ne proširuje, dok su industrije koje prerađuju sirovine, baš s tim relativno stabilnim nadnicama doživele snažan

Automobilima, čije su cene proizvodnje silno skočile, zato što su poskupile sirovine za njihovu proizvodnju, oštale su u pro-

daji nepromeniene cene, što upućuje na io da se osećaju granice njihove prodaje. Izvesne grane trgovine luksuza (ju-

veliri, trgovina umetnina, modni saloni) posle završenih svečanosti krunisanja osećaju snažnu stagnaciju. Ne čuje se više onoliko glas o nestašici kvalifikovane radne snage, iz čega se može zaključiti da se ublažio tempo novih investicija, Taj tempo mogao je usporiti i zbog nedostatka željeza i čelika, koji se stalno oseća. Građenje је takođe sustalo, sudeći po smanjenom broju građevnih dozvola izdatih u maju. To je u Vezi i s. većim troškovima građenja i s tim što je poslednjih godina broj novih stanova brže rastao nego broj novih domaćinstava: Druge sirovine, osim željeza, mogu se dobiti u dovolinim količinama, tako da je tražnja određena samo potrebama, a nije spčkulativna kao do aprila o. g.

Kad su počele da se pokazuju prve konkretne granice konjunkture, počeli su ekonomisti još jednodušnije da naglašavaju potrebu da država već sada spremi plan intervencije kako bi osujetila. slom privrede. Engleska konjunktura ne potiče od samog naoružanja. Zato se ono može produžiti, a da i pored toga čitav niz grana industrije padne u krizu. Za

ove grane najvažnije je pitanje izvoza. Jedno vreme, u 1936,

industrija je Dila indiferentna spram porudžbina iz inostranstva. Sada se sve više naglašava potreba orijentacije na izvoz. У Међу балканским Румунија је имала последњих година изузетан положај. И ако је претежно аграрна земља, она је могла захваљуЈући изворима петролеја да раније преброди кризу "своје спољне ODO (OC. општим M TJ за рат, а наро-

8 Коњунктурни проблеми Румуније

се непрестано 'пењала и румунска производња. је стално расла. 1929 1 произведено је 48 мил. тона. од чега је. извезено 9,8 мил. 1936 производња | се попела на 8,7 мил.

investicioni podražaj. Industrija vune i cipela. dobija manje narudžbi.

земљама“