Народно благостање

24. јули 1937.

nika će sami prijaviti svoi posed, ali neće biti prisiljivani na to. Pa i kad prijave, ostaće tajna koliko je priiavlieno za nacionalizaciju.

— Cena šećera bez poreza u Nemačkoj iznosi 42 marke, a na svetskom tržištu 8,40 za 1 mic Ma DI U IZVOZU mogla konkurisati industrija koja proizvodi uz upotrebu šećera dobijaće od države 30 maraka po mtc.

— Lisanski rudnici a. d. u Beogradu, povećali su ојаутеи за 1,5 mil. na 9,5 mil. din. izdavanjem novih akcija.

— Ministarstvo trgovine i industrije "odobrilo je rad Visung a. d. sa sedištem u Beogradu. Glavnica društva je 2 mil. din. Ono će se baviti trgovinom građevinskog materijala preradom drveta i izradom nameštaja gvozdenih konstrukспале а:

— 5Задабпја побгапја софоуог Хејеха и Engleskoi su samo nominalna. U svim ugovorima unesena je klauzula da se ne obračunava cena zaključka nego cena na dan liferovanja. U vezi s tim računa se na promenu cena gotovog željeza.

— U rudniku Gileman (Turska) dovršena je žičana željeznica, duga 18 km, kojom će se dnevno transportovati 400 tft hromove rude.

— Nemačka proizvodnja sirovog čelika u junu 1. 2. porasla je na 43.475 tona dnevno prema 41.378 tona u junu prošle godine. Celokupna mesečna proizvodnja iznela je 1,30 mil. tona. Broj visokih peći u radu porastao je na 118 (prema 114 u maju t. g., 106 u junu prošle godine). U prvom polugođu 1937 proizvedeno je ukupno 7,71 mil. tona siroOvVOg gvožđa prema 7,98 prošle godine.

— U toku dva petogodišnia plana ruska industrija је rejonizirana, tako da se 90% ugljena proizvodi u donskom bazenu, 89%. petroleja u Bakuu, 75% sirovog željeza u južnoj Ukrajini, šećerna repa u zapadnoi Sibiriji, Kazakstanu i Kirgiziji, pamuk u Tadžikistanu, a u poslednje vreme. u Ukrajini. |

— Извршена је фузија између „Шипада", „Дурмитора" а. д. из Устипраче и „Целулозе"“ а. д. из Дрвара. Овим спајањем капитал се диже на 65 мил. дин.

— У Турској се производи 25 мил. кв. метара тепиха у вредности преко 9 мил. турских лира. Целокупна је производња углавном у рукама 11 задруга.

KRIZA I KONJUNKTURA |

— Potrošnja šećera u svetu 1936 ceni se na 28,98 mil. tona, prema 27,59 mil. t. 1935. Proizvodnja je bila 28,67. U sledećoj kampanii računa se da će se proizvesti 30,96 mil. tona.

— Indeks industrije potrošnih dobara bio je 1936 DrO-

sek lanuar—mai 96,1, a u istom periodu 1937 g. 106,7 (1929100). Broj stanovnika povećao se od 1927 за 683,25 mil. na 67,35, tako. da bi bilo potrebno da se i industrija povećala Više nego za 6%. Smatra se ipak da standard života nije pao, jer se ne izvozi koliko ranije i ne leži na lageru. Ali s druge strane u kategoriju potrošne industrije ulazi masa artikala koji se spremaju za slučaj rata.

— Broj pretplatnika na radio aparate u Nemačkoj povećao se 1939 za 745 hili., 1934 za 1,090, 19935.za 1,050 i 1936 za 975. Prvog januara 1933 bilo je 4,3 mil. pretplatnika a 1 I 1997 4,8 mil. God. 1934 prodato je u Nemačkoj 1,9. mil. aparata, 1936 g. 1,4 mil.

| Indeks zaposlenosti (1999—100) po pojedinim zemljama iznosio je u junu u Belgiji 88,3 prema 83 (mart); SAD 97,5 prema 65,1 (april); Francuska 76,8 prema 79,9 (april); Engleska 111,7 prema 106,9 (mai); Holandija 74,9 prema 70,9 (mart), Švajcarska 75,5 prema 68,8 (mart).

— Analiza čistog dobitka kod 2000 društava u Engleskoj pokazuje da je situacija poslednje četiri godine odlična. ·Dobit je opala 1931, 1932, 1933 (godina računata svršetkom

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 415

iuna) za 14.7, 26.5 i 6.7%. Počevši sa 1934 raste ona u 1935, 1036 | 1937 i to za 12,1: 19,5: 12,6; 15,67. Џ račun su ušla društva sa ukupnim kapitalom preko 2,5 milijarde funti šterlinga. Čista dobit na ovaj kapital, po odbitku kamata koje plaćaju društva, izneo je 266,5 mil., prema 224 mil. 1936, tako da. le njezina stopa skočila sa 9,2 na 10,6 o. 2. Posebno su računate dotacije rezervnim fondovima koje su 0. 2. bile 73,1 mil. ili 2,9%. na kapital, prema 50,3 mil. ili 21,1%.

— U maju 1937 bilo je u Italiji 221 stečaj, prema 475 u maju 1936. Poravnanja je bilo 331 prema 450. Meničnih protesta bilo je 36.657 u ukupnom iznosu od 26,1 mil. lira, prema 49.679 и iznosu od 48,7 mil. U prvih pet meseci bilo je 3.190 stečajeva prema 4.885, meničnih protesta 208,715 u iznosu od 135,4 mil. lira prema 312,885 u iznosu 244,1 mil. lira.

— Broi preduzeća sa 5 i više radnika u Japanu iznosio ie 1914 g. 31.717, 1919 g. 43,949; 1930 g. 62.234; 1934 g. 80,311; 1935 g. 85.174. Vrednost proizvodnje ovih preduzeća od 1934 do 1935 popela se sa 9,39 mld. jena na 10,8 (1914 g. 1,3 mld.). Broi radnika iznosio je 2,37 mil. 1935 prema 948 hili. 1914, a 1930 g. 1,68 mil.

— У Врбаској бановини занатство је у овој години напредовало, тако да данас постоји 6512 занатских радњи, према 6042 у прошлој години.

— На подручју трговинско-индустријске и занатске коморе у Новом Саду у току другог тромесечја ове го“ дине извоз жита и јаја, се побољшао, док је кудеље, кукуруза, кожа, живине, свиња, воћа и паприке показао слаб резултат. Код хмеља је статично стање. Спољна трговина је у знаку напретка. Овогодишњи број трговачких радњи 30 јуна износио је 10.727 док је у исто време прошле године био 10.439. Све врсте занатства у сталном напретку. У шећерној индустрији је стање непромењено, док се код уља и паприке осећа напредак а код конзерви пад. У текстилној индустрији има штете, док се код металне | хемиске, крзнарске и грађевинске осећа боље пословање. Број индустријских радњи 30 јуна 1937 год износио је 501 док је 30 јуна 1936 год. 418. У занатству је забележено напредовање. Број радњи се повећао на 19.418 на дан 30 јуна 0. г. према 19.084 годину дана раније.

AUTARKIJA

— Sa proizvodnjom sirovina sintetičkim putem raste u Nemačkoj sve veća potreba za drvetom. Uvoz je pao od 1928 sa 8,8 mil. t: na 2,4 mil. t. 19932, a 199G popeo se na 4,8 mil. Da bi se pokrile potrebe od 1934 seče se 50% više nego što naraste novih šuma, i to u državnim, a u privatnim 1/2 prirasta.

SAOBRAĆAJ

— Министар саобраћаја је тражио кредит 30 мил. дин. од Министра финансија, за изградњу уског колосека Метковић— Плоче, где се намерава подићи нова лука.

— Ових дана ће се отпочети са радовима на трасирању пруге нормалног колосека Брод— Добој.

— Francuske željeznice preći će još pre 31 avgusta 0. 2. u državne ruke tako da će se obrazovati nacionalno društvo u kome će država imati većinu akcija.

— Tonaža trgovačkih lađa u svetu koncem juna 1936 iznosila је 65,063,5 hiljada prema 65,576 hilj. 1934. i 64,886 hili. 1935 g. Od toga na paru je bilo 51,714 hilj. (prema 52,4929 i 53,753 hilj.) na motor 12,290 (prema 10,604 i 11,304 hilj.), a na jedra 1058 (prema 1,218 i 1,158 hilj.). Engleska je imala 17,285 hilj. tona, SAD 9,896, Nemačka 3,718, Japan 4,215, Norveška 4,054, Francuska 9,002, Italija 3,098, Holandija 2,511, Švedska, 1,514,“ SSSR, 1,917 hilj. tona:

— U junu o. g. u Engleskoj je bilo u gradnji trgovačkih lađa u ukupnoj tonaži od 1,193 hiljade tona. Od juna 1930 to