Народно благостање

Страна 472

u razmeni dobara i bekstvo od kliringa. Sporazum o razmeni dobara počiva na klauzuli naivećeg povlašćenja. Obe zemlje ugovornice pristale su da stabiliziraju veliki broji carina, dok ie Nemačka sa svoje strane na veći broji proizvoda, kod čijeg је uvoza zainteresovana Francuska, osetno snizila carine. Istina obe strane zadržale su pravo da na 14 dana mogu oltkazati ove ustupke. Zatim sporazum sadrži listu kontingenata koje je Francuska priznala Nemačkoj. Poseban sporazum Zaključen je između teške industrije obeju zemalja, o razmeni francuske gvozdene rude za nemački koks. Nemačka је obezbedila sebi uvoznu kvotu iz 1936, a Francuska še obavezala da će celokupnu potrebu u topioničkom koksu podmirivati u Nemačkoj.

Drugu bitnu razliku prema ranijem stanju pretstavlja utvrđivanje osnovice za međusobnu razmenu dobara. Prema sporazumima iz 1935 osnovica je bila utvrđena na bazi nemačkog uvoza iz Francuske. Aktiva trgovinskog bilansa u korist Nemačke bila je upotrebljavana za finansiiska plaćanja. Kako je u to vreme francuski uvoz iz Nemačke bio najmanje 50% veći od njenog izvoza u fu zemlju to je ondašnji SDOrazum automatski vodio kontrakciji međusobne razmene dobara na štetu Nemačke. Sadanji sporazum pak, uzima Za osnovicu nemački izvoz u Francusku i, na taj način, pruža znatne mogućnosti povećanju francuskog izvoza u tu zemlju. U ovoj godini nemački izvoz u Francusku, na osnovu rezultata, za prvih pet meseci, ceni se na 3.18 milijarde franaka. Od ove sume rezervišu se sledeći iznosi: 10% u slobodnim devizama za Rajhsbanku, zatim za koeficijent izravnanja, za izvoz bez deviza (sarski ugali, usluge po Lozanskom sporazumu i plaćanja zamrznutih potraživanja), sporedni troškovi kod razmene dobara, likvidiranje robnih dugova, transfer kamata i dr. po službi zaimova i t. d. Po odbitku ove sume ostaje 1.637 mil. fr. za francuski uvoz u Nemačku odn. 36%. od “nemačkog izvoza u Francusku. Na taj način novi sporazumi omogućuje Nemačkoj da vrši svoje finansijske obaveze, da održi nivo međusobne razmene dobara i da dođe do znatnog iznosa slobodnih deviza.

Sledstveno tome učinjen je i krai dosadanjem КИлпškom sistemu. Ubuduće francuski uvoznici plaćaće devizama u Nemačkoi, a nemački uvoznici devizama u Francuskoj. Prema tome razmena dobara oslobođenia je klirinških stega, koje su se i u francusko-nemačkom slučaju pokazale kao prepreka funkcionisanja i održavania razmene dobara između dveju zemalja. Novi francusko-nemački sporazum pokazuje da bekstvo iz kliringa uzima sve šire razmere.

Житни режим у Чехословачкој, иако је чисто привредно и социјално питање, претставља и прворазредни политички проблем. Од како је пре три године створен житни монопол, он је постао предмет живе политичке акције свију странака. На томе питању сукобљавају се интереси аграраца, који претстављају најмоћнију политичку странку у Чехословачкој, са свима осталим странкама, које се боре противу једностране заштите аграраца и траже да се води рачуна о интересима млинске индустрије, потрошача и т. д. Тај политички сукоб уочи нове кампање када је требало одредити цене и директиве за рад житног монопола у наредној кампањи 1937/38 године, дошао је до те мере да је изазвао оставку владе.

Житни монопол у Чехословачкој у средишту политичке борбе

Житни монопол у Чехословачкој уведен је 1934. Извршење монопола поверено је једном приватном трговачком акционарском друштву са капиталом од 50 мил. динара, који су уписале следеће групе интересената: 40% пољопривредна група, 20% потрошачка, -90% "млинарска и

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 30

20% трговачка. Сразмерно уписаним квотама капитала све ове групе заступљене су у управи и надзорном одбору друштва. Мако држава нема уписаног капитала, она преко нарочитих органа контролише рад друштва, а све његове важније одлуке, нарочито у погледу откупних цена и др. зависе од одобрења владе. Све до ове године, међутим, друштво није имало права утврђивања откупних цена. То је припадало влади. Овога пута ово право пренето је на друштво с тим да ову одлуку има да одобри влада. Прве две године рада друштво је имало релативно високе о1ткупне цене и то је утицало на знатно повећање производње пшенице. Чехословачка под монополским режимом ке само што је престала да увози шшеницу него се појавио и проблем извоза, нарочито у прошлој кампањи у коју се било ушло са једном залихом од 60.000 вагона. Како је и из текуће кампање преостајао извозни вишак од којих 20.000 вагона то је кампања 1986/37 требала да буде завршена залихом од 80.000 вагона. Држање тако велике залихе апсорбовало је огромна финансијска сретства и државна каса осећала је од тога све већи терет. Да би се

колико толико олакшала ситуација прошле године на Oi

купну цену био је одређен извесан добитак који је имао да служи финансирању стокова с једне, а с друге стране да опомене произвођаче да не повећавају производњу. Сем тога, била је донета уредба о смањењу засејане површине. Међутим, ни једна од ових мера није уродила плодом. Преизвођачи су на релативно високу цену лако поднели извесан одбитак, а исто тако потрудили су се да што потпуније заобиђу прописе уредбе о ограничењу засејане површине. Претње да ће цене у новој кампањи бити знатније снижене нису упалиле. Стога је монопол потражио излаз у извозу. У другој половини компање 1936/37 извезено је око 30.000 вагона, те је за пренос у нову кампању остало око 40.000 вагона, који сток Чехословачка намерава, из војно-политичких разлога, да држи у свако време.

Уочи нове кампање требало је решити углавном три питања: утврдити нове откупне цене, обезбедити сретства за стално држање стока од 40.000 вагона и сретства за покриће губитака од евентуалног поновног извоза. Финансијска сретства претстављају подлогу сва три питања. А то је имала да реши влада пошто она у овом погледу има обавезу према друштву да му годишње гарантује добит из увозних послова од 60 мил. кр. и да му покрива губитке настале од извршења послова за рачун државе. Међутим, ових 60 мил. кр. није ни из далека довољно да покрије финансијске потребе око држања стока од 40.000 вагона и сретства за покриће од евентуалног поновног извоза. Финансијска сретства претстављају подлогу сва три питања. А то је имала да реши влада пошто она у овом погледу има обавезу према друштву да му годишње гарантује добит из увозних послова од 60 мил. кр. и да му покрива губитке настале од извршења послова за рачун државе. Међутим, ових 60 мил. кр. није ни из далека довољно да покрије финансијске потребе око држања стока и губитке из извоза. Стога се апеловало на државну касу у чију је одбрану устао Министар финансија противећи се одлучно да се јавна сретства у већој мери ангажују за житни монопол, који је прогутао већ око 200 милиона кр. Други спор избио је око одређивања нових откупних цена. Прошле године откупна цена за пшеницу била је утврђена на 164 кр. паритет Праг. На ову основну цену били су пред виђени месечни репори тако да је она у јуну месецу по свршетку кампање, износила. 178 кр. Репори до новембра износили су по 0,50 кр. месечно за 100 кг. а после тога по 2 кр. Већи репори за касније термине имали су да служе као подстрек за задржавање робе за доцније испоруке ради смањења трошкова лагеровања. Овога пута, с обзиром на скок цена на светском тржишту, аграрци су "тра“

пре

Sudan