Народно благостање

= - _ "Рајх је расписао нови зајам од 700 милиона мара· ка с каматом од 4:72%. Благајнички записи доспевају унутар 15 год, и то тако да ће се почевши од 1-УШ-1947 до 1959 сваке године извући и исплатити но . дуга, тако да · је просечно трајање овог дуга 12 год. Рајх је задржао себи право: да откаже ове записе и то након 5 год. Од овог зај"ма чврсто-су уписани 100 милиона. Емисиони курс износи

983/ „ф, а упис траје од 25 августа до 9 септембра, док ка-.

мата почиње да тече од 1-УШ о. г.

ИЛАНСКА ПРИВРЕДА.

— Регулисање немачких цена отежано је тим што пене артиклима из иностранства стално расту. Зато је било предвиђено да се'закон о забрани повишења цена неће односити на увозне артикле. Сада је одређено да цене овим артиклима смеју да буду само за известан проценат изнад ове која је плаћена у иностранству, више трошкови тран-

"епорта-и царина. Производња сировог железа у Немачкој "у јулу 1937 износила је 1,345,481 т. према 1,304,243 у јуну. У погону је било 119 високих пећи од 174 а 4 су угашене у току месеца. Према томе капацитет индустрије није још ни из далека искоришћен.

НОВЧАРСТВО

— Прилив злата у Француску Банку од 5—12 августа изнео је 39 мил. франака. | — У Енглеској су постали врло активни они, који на"стоје да продају акције сумњивих и слабих предузећа људима који су необавештени, а који немају другог начина за пласман својих капитала него у акције. Комисија која је образована да испита обим тога рада и да предложи мере за његово сузбијање дошла је до закључка да те мере треба да буду полицијске. Да-би се олакшало сазнавање који људи воде овакве послове предлаже се да полиција и судови који буду поступали не откривају име оног који ствар прокаже.

— Улози код Поштанске штедионице показују да-

љи пораст у месецу јулу. Штедни улози изнели су 31 јула 1,133 мил. дин. према 1,144 мил. и 1,100 мил. у претходним месецима. Просечна сума једног улога била је 2,528,95 дин., само незнатно више него у претходном месецу, када је била 2.523,73 дин. и у мају 2,522.40 дин. Из тога се види да пораст обухвата скоро искључиво ситну штедњу. Улози по чековном рачуну изнели су 1,677 мил. дин. према 1.649,5 мил. у јуну и 1.659,2 мил у мају. Број чековних рачуна показује сразмеран пораст, и то са 25:058 у мају преко 25.123 у јуну на 25,207 у јулу. Укупни чековни промет био је у јулу 7,346,2 мил. од чега је без готовине обављено 4.061. мил. 55,29%, према 6,657,8 мил., 3,610,5 мил. и 54 23% у претходном месецу. с И — По аутентичном тумачењу Уредбе о ликвидацији „земљорадничких дугова у случају више акцептаната по једној меничној обавези, олакшице уживају само акцептанти који су земљорадници по уредби. ђ i. -—, Rumunski ministarski savet doneo je odluku da se у može slobodno raspolagati sa 'potražiyanjima. inostranstva u lejima. Odluka se pokazala nesprovodiva i 31 avgusta. "Маrodna banka dala „je uputstva po kojima priyremeno banke, „kod. kojih su potraživanja. blokirana, mogu da ih stave slobodno., na, raspolaganje samo ako leji budu upotrebljeni u unutrašnjosti,. a. ako se upotrebe za finansiranje izvoza, deVize se moraju predati. Матодпој banci. 52 i == Pod.vodstvom.Banque de:Paris et OL M, Bac odo'brile .su. franeuske: banke Kineskoj banci kredit. od 100 mil. · franaka, koji se može povisiti i ma 200 mil., u svrhu da se pojačaju-valutne rezerve, · а

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 539

— Švedska banka poseduje rezervu deviza u iznosu od 940. mil. kruna, prema 5923 mil. godinu. dana ranije.

— У Грчкој је издан закон о строгом ограничењу извоза девиза. На основу овог закона забрањено је путовање у иностранство без нарочите дозволе. Сви кредити и обавезе, који постоје у земљи у корист лица, која се баве у иностранству, „блокирани“ су. Да би се могло доћи до потраживања потребна је дозвола Грчке банке. Забрањено је такође осигурање код друштава која немају дозволе за обављање својих функција у: земљи и која имају полисе У иностранству.

КРИЗА И КОЊУНКТУРА

— Број незапослених у Белгији износио је почетком августа 0. г. 118.160 према 136.115 годину дана раније.

— Индекс индустријске производње у јуну 0. TI. y Норвешкој повећао се за 9 на 141 према мају. |

— С развојем коњунктуре почео је иу Аустрији да се осећа недостатак стручних радника, специјално у тешкој индустрији. Зато су стручне организације предузеле мере да оспособе раднике да из једне струке пређу У другу.

— Broi nezaposlenih smanjio se u Nemačkoj u a za 86.000 i iznosi 563.000.

САОБРАЋАЈ

— Италијанска железничка управа је решила да приступи отварању једног бироа италијанских железница у Београду, ради узајамне сарадње на пољу транспорта.

— Bugarska је ponovo snizila prevozne tarife Za iZvoZ ruda. 0

— Због ратне ситуације на Далеком Истоку транспорт морем скопчан је са већим ризиком тако да премије осигуравајућих друштава расту. Хамбуршка осигуравајућа друштва повисила су 17 августа премије, а већ 18 повисила су их још више. Тако је. осигуравајућа стопа. за транспорт у луке Јангце и у Шангај, без ратног ризика, повишена са 5 шилинга на 3 ф. ш. од стотине. Осигурање уз ратни ризико износи 10 ф. шт. од стотине. За транспорт У Даирен и у манџурске луке плаћа се 1—3 ф. ш. од сто.

— Приходи француских железница од 1 до 29-УН 1936 изнели су 6,198 милиона франака, више за 762 мил. него у истом периоду 1936.

ТУРИЗАМ

— Немачка влада је пристала да девизни контингент за туристе од по 400.000 марака за месеце новембар и децембар буде употребљен већ у августу, септембру и октобру. Туристички девизни контингент за ова три месеца изнеће 2 мил. марака. у

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА,

— Извршни одбор Уједињених радничких синдиката, на свом заседању у Загребу, констатовао је између осталог, да Уредба о минималним надницама кочи синдикалну активност због чега је потребна њена измена. Тражио је да се изврши анкета пословања Берзе рада у Београду, која је, по извршном одбору, на неправилан начин већ потрошила буџетом за целу годину предвиђен износ. Одлучено је да чланови Уједињеног радничког синдиката дају

"оставке на своје положаје у управном и надзорном одбору

Сузора, Извршни одбор поново је тражио да се распишу

'избори за радничко осигурање.

ШТРАЈКОВИ — Radnički, pokret u Engleskoj hoće да ОН а

„Junkturu da bi se popravio položaj radnika. Postavljen je zahtev: »plaćeni praznici«. 600.000 mašinskih radnika već imaju