Народно благостање

"21. август 1937,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 531

- urednišiva.

POLOŽAJ RADNIKA I RADNIČKOG OSIGU 1

_ IL ZAPOSLENOST I RADNIČKE МАРМСЕ | |

Središnji | та озецгапје radnika objavio je izveštaj za prošlu godinu zajedno sa zaključnim računima. Od ranijih izveštaja ovaj se razlikuje u tome Što otvorenije govori o problemima krize radničkog osiguranja, naročito o stanju i gazdovanju pojedinih ureda.

) što prema 1935 godini pretstavlja porast += 9, 'Prema (оте, од 1932 godine, kada je dostignnta najniža cifra, OVO je četvrta godina sistematskog porasta broja osigiiranika odnosno iposlenosti. | u prošloj godini, nastavila su 5е interesantna pomeranja u strukturi članstva, i to kako u odnosu mu ških i ženskih tako i u nadničnim razredima. Broj.uposlenih žena porastao je apsolutno i u prošloj godini, dok je relativan odnos ostao skoro nepromenjen (27, 72%). Porast članstva, istina, prošle godine zabeležen je u svima nadničnim razredima, ali |e taj porast još uvek veći u nižim nego u višim razredima. Tako je u 1936

bilo radnika sa nadnicom do 20- din. 322.178 · prema -

290.105 u 1935. Najveći broj radnika nalazi se osiguran u najnižem nadničnom razredu ' (nadnica do 6 din.) u kome se prema 1935 god. pokazuje i najveći porast (12%). U višim razredima tj. onima u kojima je i prosečna obezbeđena nadnica veća, povećanje је znatno manje. Ipak, nešto veći porast u višim razredima no u 1935 uticao je na prosečnu obezbeđenu nadnicu, koja se (povećala za 0,03 din. na 21.68 din. Ovo је prvi porast obezbeđene nadnice posle njenog neprestanog padanja od 1930 g. Povećanje u 1936, međutim, toliko 'je neznatno i skoro bez ikakvog znatnijeg efekta po kupovnu snagu radničke klase da bi se s pravom moglo reći, da je nominalna nadnica u 1936 prema 1935 ostala nepromenjena. To međutim nije slučaj i sa realnom nadnicom, koja je morala opasti, jer su u međuvremenu skočili troškovi života, naročito za životne namirnice i in'duštrijske proizvode,

Nadnice su vrlo nejednake u pojedinim krajevima zemlje. Veću od prosečne obezbeđene nadnice imali su: Merkur (43,03), Trgovačko-potporno društvo u Ljubljani (33,92), Bolesnička blagajna Beogradske trgovačke omladine (27,89), sušački . ured (27,42), beogradski (24,15), dubrovački (24,06), zagrebački (23,49), splitski (23, 23), ljubljanski (22,58). Kod svih ostalih ureda u kojima je osigurano oko 50%: članstva, nadnice su ispod prosečno obezbeđene, i izgledale st Ovako: Subotica 15,36, Skoplje 15,37, Petrovgrad 15:55, Niš 15,68, Sombor 16, 57, Tuzla 17,73, Banja Luka 18,37, 'Novisad 18,46, Osijek 19,62, Karlovac 20,29,

Sarajevo 20,80 · din: Radne prilike u krajevima: sa ni- ·

skom radničkom nadnicom karakterišu sledeće pojave: permanentno veća ponuda radne snage od a i stal-

- II. KAKO JE BILO ZDRAVSTVENO STANJE RADNIKA

пат Нела stanje. ин u 1936 prema 1035, ukoliko se to uopšte može suditi po socijalnom osiguranju zbog: politike restrikcije davanja, nešto se malo popravilo: Ipak-i· sadanje-štanje daleko. је од Лоса да Di se moglo nazvati povoljnim, jer je nesposobnih za rad bilo 204.222 prema 278.200 u 1935 odnosno

207.500: 61934: Ртета 1995: broj" | АТА га тад

povećao: se za 15:

тате; polovina. 'pdslenih radnika je: Бо

АМ JA

ni priliv seoskih zavika i А Пе radne, snage. Kod subotičkog ureda n. pr. na 14.821 osigurani-. ka dolazi 8.094 ženskih; kod petrovgradskog na 17.916, dolazi ženskih 7.423; kod somborskog na 13.782 dolazi.

6.605; kod novosadskog na 23.534 dolazi 9.183 itd. U 1936 godini prosečan broj osiguranih radnika

_ Podaci o. kretanju zaposlenosti govore da je veći. broj radnika mogao da nađe uposlenje u upoređenju 5а

11935 6.7 шласе, materijalni položaj radnika izražen 1

kupovnoj snazi izgleda da se pogoršao, pošto je obezbeđena nadnica ostala. nepromenhjena dok-su porasli. troškovi života. To stanje je toliko više karakteristično. što su se privredne prilike u 1936 prema: 1035 osetno“ popravile, i.to skoro kod svih privrednih grana. Suzor” u svojoj statistici vodi 28 privrednih grana od Кој u prošloj godini njih 25 pokazuju porast црозјепозн, | а зато tri opadanje. Najveći porast uposlenosti zabe-. ležila je građevinska iridusi ·(7.244 ili 38,02%), za-. tim dolaze:. tekstilna industrija-· sa 6.008 18 12,93%,

javni. radovi sa 5,694 ili 20,00%. U ostalim privrednim · | granama DI a ma 1935 izgleda ·

ovako:

| · O о % ; Građenje ли ИЕ 2... 088 16,8 - Opštinski poslovi S. 4.54 , 16,5 _ Drvodeljska i rezbarska. ind. | 2040 | _ı 15,8 · Metalurgijska industrija i | |. 15,0

Industrija odeće i čišćenja

Industrija kože i: :gume 9,3 ·Industrija kamena, i. zemlje 4. 8,1 Industrija prerade kože 1000 (155) “Grafička industrija 553 6,7 Trgovina O 3.414 6,2 Gostionice i kavane 1.329 6,1 Higijena O, 941 6,0 Industrija hrane i pića. 2.040 55 Slobodne profesije 668 8,9 Industrija hartije Ma ~ 3,3 Kućna |SU | 3 897 1,9

Pad uposlenosti, kao što smo rekli, pokazuju samo ri privredne grahe i to: šumska industrija za. 1.137 ili 2.4%, hemijska JO 5 novčani zavodi 1. osiguravajuća društva. :

Po broju uposlenih na prvom mestu dolazi trgo-. vina sa 58.198 ili 02,44% (ako izuzmemo poslugu koja ne pretstavlja: privrednu granu, a koje ima 61.429 ili” 9,66%). Za trgovinom, kao najjača industrijska grana, dolazi tekstilna industrija sa 52.273 ili 8.05%. ukupnog: broja osiguranih radnika, metalurgijska- industrija за 40.398 |. 6,55%,.: industrija · hrane i pića 37.747 ili.

„6,13%, industrija odeće, i čišćenja. 30.725..ili. 4,00% itd.

nova bilo-je 47,7 slučajeva obolenja i to. 49,3, a kod ženskih 43,3. Prema tome,

ovom visokom procentu obolelih dodaju i preterani lični i administrativni rashodi socijalnog osiguranja,

"sasvim '|e::razumiljivo..zašto ~ "eve ртане 0515: