Народно благостање

21. август 1937.

htevima radnika. Zavisha ·-od radničkih partija, ona nije mogla ni da pomisli da. reformira socijalne reforme, koje tište kapital, što dolazi naročito do izraza u oštroj kritici 40-satne nedelje. Bilansi preduzeća za prvo polugodište naročito ističu za koliko je veći broji zaposlenih kod njih, dok obim proizvodnje u mnogim Sl Oil nije veći, a renfabilnost "је osetno manija.

Ovaj politički momenat je faktor nepoverenja francuskog kapitala. Bone io oseća, ali pošto su mu ruke Vezane u donošenju novih mera, оп је mogao samo da uputi apel na radnike u kome je istakao potrebu saradnje rada i kapitala.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 537

Tai apel sigurno neće naići na odziv koji bi osigurao polet privredi. Ali drugi jedan momenat može da bude odlučujući. To je kurs franka. On se stabilizovao. slobodno па

paritetu 138 za funtu šterlinga. Pošto socijalni tereti nisu

povećani, neće nastupiti reakcija povišenja cena kao kod prve devalvacije. Pretpostavke za izvoz su bolje uz ovai kurs franka, ler su francuske cene niže u odnosu spram funte. Tako bi se popravio i trgovinski bilans, koji je mnogo doprineo odlivu zlata poslednjih meseci, a industrija bi dobila više posla. A to će biti put za lečenje krize poverenja, posle čega bi se lakše vraćao kapital iz inostranstva.

ОБАВЕЦ

— На подручју Дунавске бановине, државне фабрике свиле вршиће откуп сирових кокона и то [ квалитет 14 дин. кгр., Н квалитет 8 дин. Ш квалитет 3 дин. а на подручју Вардарске бановине | квалитет 16 дин.

— Румунска жетва озиме пшенице изнела је 350,202 вагона, 1180 кг. по ха и за 22.800 вагона више него прошле године.

— Енглеска предузећа за лов и прераду херинге дошла су 1936 у тежак положај, зато што Немачка своје потребе не покрива више толико увозом, него. сама развија своје рибарење. Енглески рибари уловили су 1936 год. 750.000 тона херинге више него 1985, али приход је био за 9 шилинга мањи по центнеру. У првој половини 1937 приход је изнео 6,3 мил. ф. ш. према 7 мил. 1934 у истом периоду. Предлаже се да се 500 пароброда стави изван погона а да се пет до шест хиљада људи који би тако оста. ли без посла приме у ратну морнарицу.

— Због слабог приноса поврћа ове године у Немачкој остала је јака тражња конзервираног поврћа и у летњим месецима. Али многе фабрике су обуставиле продају извесних својих производа, зато што немају довољно сировине за прераду, тако-да би садашњом продајом могле да остану без робе у зимским месецима. Нарочито је подбацила берба граника, а грах у неким крајевима понео је боље. Воће је такође слабо родило и слабог је квалитета, тако да индустрија конзервираног воћа неће моћи да 3адовољи потребе земље. Киселих краставаца из прошле године остало је незнатно само у бачвама, али, изнимно, краставци су дали бољи плод него друго поврће.

— Engleska poljoprivredna proizvodnia, po vrednosti, spala je sa 202,7 mil. f. š. 1930/31, na 184,8 mil. f. š. 1932/33, popela se 1934/35 na 209,4 i 1935/36 pala na 208,2 zbog ne"rodice. Naiveća je promena, prema 19530/31, kod povrća za 27 mil. više na 15 mil., kod krompira za 2,1 na 13,8, kod žita 700 hili. na 10,5, a u zimskim baštama proizvedeno ie više za 1,4 (8,5). Stoka je u opadanju sa 65 па 63,2 ти.

— Kanadski ministar poljoprivrede izgradio je plan po kome treba da se prebaci 250.000 komada stoke iz sušnih krajeva Alberte i Saskačevana. Naiveći deo biće prebačen u Manitobu, gde ima rezervnih pašnjaka, a ostatak će biti razmešten po privatnim farmama.

— У Бугарској је почела извозна кампања асталског грожђа. Прва партија упућена је за Немачку.

- — Бугарска дирекција за житарице је откупила од "произвођача од 25 јула до средине августа око 100 милио"на кгр. разних житарица овогодишње жетве, највише пше_нице што је намењено за извоз. Другу откупљену партију житарица она ће употребити за подмиривање потреба домаћих потрошача.

ТАЈНА СЛУ2:

БА

— У Загребу је снижена цена млеку са 2.550 на 2 дин. Ово долази као последица организовања продаваца млека у млекарску задругу и сарадње са Господарском слогом.

— Сплит ће добити контролну и огледну станицу за културу јужног воћа.

— Досада је из Дравске бановине извезено 300 вагона јабука и то по цени од 1.50 до 1.75 дин. по килограму. Целокупни извоз јабука из Дравске бановине цепи се на 1.700 вагона.

— При Заводу за унапређење спољне трговине организован је стручни одбор за воће и поврће, који има да се брине о унапређењу извоза ових култура.

— Ове године из околине Горажда, Чајнича и Фоче биће за извоз преко 450 вагона јабука и око 50 вагона крушака. Већа количина шљива већ је извезена а цена је 1.40 дин. по килограму.

— Ове године је удвостручено сађење памука у Јужној Србији, тако док је 1936 год. било засађено 1833 хектара, сада је засађено 3044 хектара. Ова култура је проширена и на нове срезове.

— На подручју Затешког хмељарског удружења почела је берба хмеља, која ће према прошлогодишњој вероватно подбацити за 25%—830%, због слабог времена. Квалитет хмеља је врло добар.

ИНДУСТРИЈА

— У Београду је основано акционарско друштво „Рудопромет“ а. д., чија главница износи ! милион дин.. која је подељена на 1.000 акција.

=— Г. Министар трговине и индустрије одобрио је оснивање акционарског друштва: Фабрика цигуре и кавених сурогата „Фаворит“ ад. за производњу цигуре и других кафених сурогата, са седиштем у Београду. Друштвени капитал износи 1,4 милиона дин. који је подељен на 5.600 ком. акција. У управни одбор су изабрани гг.: Јо: ван Петровић, Милија Н. Павловић, Стеван Д. Стефановић, Никола Ничота и Никола Јовановић.

— Око подизања фабрика пива у Абисинији Италија је ангажовала аустријске произвођаче пива.

— Вађење мрамора ушло је у кризу још са светским

"ратом. После рата оно се нешто опоравила, али с новом

техником мрамор је изгубио свој негдашњи значај, Врхунац је био у промету достигнут 1927/28, и сада износи само једну половину. Највећи произвођач Италија смањила је производњу са 348,138 т. 1927 на 16.200 1935, Белгија

са 188,641 на 59,008, Француска са 27,208 на 12,761, Немачка

са 32,560 на 2715, а то су главне произвођачке земље. · — У Аустрији има 186 предузећа, за производњу електричне струје, са најмање 500 клв. капацитета, са но-