Народно благостање

Страна 556

примају утовар за Шангај. Лађе, које су већ биле на путу упућене су да се истоваре у Хонгконгу. Ако ова лука не буде могла примити све пошиљке НОО АрИ“ се у Сингапуру. — U nizu pokušaja 0. se sva aeropošta: pisma, прате се itd. pišu na posebnom tankom i laganom papiru, u Lonдопи su štampane novine na istom tankom papiru i razaslane vazdušnim putem u daleke engleske kolonije. Ovo je od velikog značaja za fabrikaciju novinskog papira, jer će veći listovi znatan: deo: svojih izdanja slati avionom. 8

= Мтада ЗАР ·Чопеја је zakon o potpori transoceanskim brzim: brodovima, koji bi mogli konkurisati »Normandij»!: i »Queen: Mary«. Računajući na tu potporu izgradiće: se nov parobrod koji će biti dug 723 stope, širok 92, istiskivaće 34.000: t. vode i imaće brzinu 22 čvorova. »Leviathan«, koji је povučen iz saobraćaja, prodat je kao staro gvožđe za 1 mil. dolara jednoi engleskoj firmi.

— Kanada je 1936 transportovala aeroplanima 25,4 mil. libri robe, a to ie za 6,90% više nego SAD i stoji u svetu na prvom mestu. Razlog je taj što rudarska preduzeća na O Om severu HOT druge mogućnosti za transport.

TURIZAM < = U ovoj sezoni na Hrvatskom Primorju bilo je turista (12.808) та 1.370' više nego u 1936 g. (11.438).

SOCIJALNA POLITIKA

— Влада провинције Алберте (Канада) донела је закон о „социјалном кредиту' којим је требало поправити положај фармера који су настрадали од суше и с тим законом наметнула банкама контролу да би их присилила на сарадњу. Централна влада тражила је одлагање закона, што је провинцијска. одбила по закључку парламента, подвлачећи да је закон донесен због сиромашних и да се против њега буне плутократи. Централна влада је после тога ставила вето на овај закон, јер по уставу законодавство о банкама спада у коначну надлежност централне владе.

ŠTRAJKOVI

— После увођења 40 сатне радне недеље трошкови француског риболова на отвореном мору скочили су за 70%. Бродовласници траже да им се изиђе у сусрет давањем државне потпоре и смањењем социјалних терета, ина: че ће 25 авугуста повући лађе у луке и отпустити раднике.

RAZNO

— Амерички издавачи новина платили су 1986 аквизитерима за огласе у новинама 18 мил. долара, у часописима 144, на радио 60, и за рекламу на улици 34 милиона долара, укупно 427, према 364 милиона 1985. Вредност хемијске производње у Немачкој износила је 4,2 милијарде марака, а.од тог извезено је 0,7 милијарди. Извоз И

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ских производа по вредности износио је 60% од: оног пре кризе док остали сав извоз претставља тек 45%.

— Zagrebačka firma Vladimir Arko-: pretvorila se. u akcionarsko društvo: »Vladimir Arko, 1 _ d. d.« - - ; = Роггосија piva DO | u Čehoslovačkoj iznosi: 40,9 litara, Prema 77,8: litara 1929. -

7 POSLOVNOG SVETA

Trgovački registar:

»Viking» a. d, upis. članova” upravnog Odbora, СЕ: Kisoveca Vekoslava, d-r Miholića Stanka i Lakatoša _ Josipa. Zborovi akc. društava:

27 avgusta. — Berger, drva, Zagreb (redovan).

28 avgusta. — Zagrebačka dionička tvornica papira (re: dovan).

30 avgusta. — Industrijsko d. d. »Alat« u Zagrebu (re-

dioničko. društvo za trgovinu

dovan). — Prometno akcionarsko društvo u Zagrebu (redovan). — »Silk« tvornica čarapa d. d. Zagreb (redovan). O 31 avgusta. — »Doberlin« ugljienokopno i rudarsko d. d.

u Zagrebu (redovan). — »Preslica« tekstilna industrija d. d., Zagreb (redovan).

11 septembra. — Rudnici uglja u Aleksincu (bezimeno društvo) — (odlaganie zbora).

12 septembra. — Srpska štedionica d. d. u Pakracu (redovan). .

13 septembra. — Inđiska munjara d. d., Inđija (redovan).

19 septembra. — Dubrovačka trgovačka banka u DuDbrovniku (redovan).

BIBLIOGRAFIJA

»Die Wirtschaft Jugoslaviens 1937« izdanje Zavoda za unapređenje spoljne trgovine.

Ovih dana izašla je iz štampe jedna vrlo: korisna publikacija o našoi privfedi. »Die Wirtschaft Jugoslaviens« sadrži na Svojih 360 strana sistematski prikaz naše celokupne privrede, sa naročitim obzirom na našu spoljnu trgovinu. Posle opšteg pregleda strukture naše privrede i posebno naše spoljne trgovine publikacija. obuhvata pojedine privredne grane: polioprivređu, ribarstvo, ·Šumarstvo,. rudarstvo, industriju i proizvodnju energije. Svi delovi izloženi su tako da pobude. naročiti interes ne samo stranih nego i. domaćih čitalaca. Ali za razliku od naših običnih propagandnih publikacija, ova se odlikuie retkom preciznošću i solidnim radom, tako da se može smatrati i kao prvoklasni naučni sabirni rad, koji može služiti kao pouzdana podloga za svaki publicistički rad o našoj privredi. Nedostatak takvog: dela odavno se oseća u našoj literaturi. Bilo bi poželino; da se ono, sem na nemačkom izda i na drugim jezicima.

КО! УНКТУРА

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 22 АВГУСТА 1937 T.

Обавезе по виђењу и разна пасива јако су порасле, Прве су порасле. за 1187 мил. дин, на 2,2956. мил. дин, од чега највише отпада на жиро рачуне, 53,1 мил, затим разне рачуне 35,2 мил. и потраживање. државе 30,4 мил. Пораст разне пасиве био је 15 мил. (на 331,1 мил. дин). Пошто се новчанични оптицај у мањој мери. смањио него обавезе по виђењу, збир оптицаја и обавеза по виђењу показује пораст од 52,2 мил. дин. на 7,961,7 мил:, ко“ лико није изнео ни за време високе коњунктуре. Карактеристично је, да “-је садашње високо стање те позиције

проузроковано“ порастом обавези о свиђењу, и то у првом реду жиро рачуна-и разних рачуна: Приватне и државне новчане установе. подносе врло: радо жртве, да би одржале што већи степен. ликвидитета. (Сама та околност, да су обавезе по виђењу у јачој. мери. порасле. него. што је пао новчанични оптицај показује да су кредити повећани... У највећој мери. порасла je, позиција хартија од. вредности,

"и то sa, 40,3 мил на 170 мил. Народна. банка је преузела

5% "Средњорочне- обвезнице, чија је. пета транша емитована. Вредно. је напоменути да позиција: хартија од вредно: сти први пут прелази, иако: незнатно; висину резервног