Народно благостање

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 541

28. август 1937.

Ниједна привредна грана се код нас не разВија тако сигурно у правцу сталног напредовања на свим линијама као: рударство. Његов значај по јашу целокупну. привреду расте из године у годи-

земље богатством. много јаче него наша. Сасвим је разумљиво да у том развоју има повремених | падања и. дизања, али главна тенденција има обележје брзог: „дизања. Тако смо за време кризе имали, као и читав-остали свет, и у нашем рударству неколико година смањења производње и слабијег пословања, које је често: имало веће размере него

индустрија, али никад није достигло оно пољопривреде. Ово различито стање према индустрији до-.

лази пре свега отуда, што наше рударство највећим делом ради за страно тржиште, док се индустрија развија првенствено за домаће. Како је међународна трговина од 1929 на овамо у свима земљама била предмет општих ограничења, то је разумљиво, што ни наше рударство није остало поштеђено. Сем тога, године кризе имале су још једну неповољну појаву: ограничење · међународног кретања капитала донело је са собом и обустављање прилива страног капитала у наше рударство, тако да то време, сем неколико изузетака, није донело знатнијих нових инвестиција. Али: зато су последње 2—8 године донеле нашем рударству оживљење, које се често развијало таквим темпом, да је губитак за: критичних година више него компензиран и стање рекордних 1929 и 1930 година далеко премашено. --

О овом развоју у појединостима) даје нам одличне податке публикација Завода за унапређење спољне трговине „Југославенска. привреда", која је ових дана објављена на немачком језику. Рударство спада у најбоље обрађене партије ове публиКације, и одатле црпемо напред наведене бројеве.

Укупна рударска производња (без злата и сребра) изнела је 1936 6,74 мил. тона према 6,59 у 1980, пре кризе у рекордној години, и 5,50 мил. тона у 1932 год. Према томе, 1936 год. тукла је производњом и рекордну 1930 год. Да би се могао тачно оценити значај тог пораста, треба имати на уму да сума из 1936 садржи смањење MO угља и лигнита за укупно око 900.000 тона — TO су управо, поред хрома, једина два производа, код којих се не може констатовати пораст производње што значи да је пораст производње скупљих руда

далеко већи него што би се дало. закључити из гор=.

"Њих цифара. Вредност ове производње у одговарајућим годинама изнела је 1.012,0. мил. дин. према |. :140,9, „У 1980

вито на, пад. цене рударским производима. Ин ересантно је, међутим, констатовати, да

дања цена, порасла од 528,8 (1930) на 541,6 (1936) зато јасно указује на знатни 0 топионичке -проиввбдње убтите 5: НЕ А А о

у скоковима на. којим нам могу позавидети и.

_ лика годишње. Сартид намерава да под _ку пећ иу Мајданпеку, где је закупио руд

топионичке производње и поред опа-

У појединостима, наше рударство се развија JO. Ha следећи начин:

Највећи део производње рударства отпада н угаљ; чија је укупна производња у 1936 изнела 4,4 мил. тона према 95,65 у 1929 и 4,17 мил. тона у 193 "год. Ова количина се дели пре свега на камен тугаљ, који, са 441 хиљ. тона према 408 и 378 хиљ тона у поменутим годинама, претставља најмањ део ове количине. Али он је, као што ћемо видети, и једина врста, која је у 1936 достигла рекордну“ висину. Мрки угаљ је прошле године са 3,07 мил. тона знатно заостајао иза рекордне 1929 год. (4, 12. мил.) и није много био изнад најнижег стања 1933. год. (2,88 мил. тона). На трећем месту долази ли“ гнит, који је такође у опадању, са 0,97 мил. према“ 1,12'и 0,92 мил. тона. Повећање производње каме-“ HOr угља утешна је појава, јер ми тога артикла тре'бамо за нашу индустрију и увозимо га око 110.000: до 170.000 тона годишње. Према томе све количи-. не каменог угља потроши наше домаће тржиште. То мање важи за мрки угаљ: и лигнит, који се, и. ако у релативно: малим“ О БИ извозе у Ма15547 Аустрију и Италију. · ·

У производњи гвоздене руде је прешла година рекордна, са 450.860 тона према 431188 у 1930. и 26.635 тона у 1932. Највећи део тога-извезли смо. у сировом стању. Извоз гвоздене руде“ 1936 изнео је 313.477 тона у вредности од 36,9 мил. дин. пре"ма 355.980 тона и 98,9 мил. дин. у 1930 и само 695. тона и 0,2 мил. дин. у 1932: Сировог гвожђа произвели смо прошле године 44.453 тоне према 35.011 у 1980 и 9.973 у 1982 год., што значи да је прошла“ година рекордна. Скоро целокупна ова производња употребљена је у земљи, само су мање количине у разним гвозденим легурама извезене. Произ“ водња сировог челика, пак, изнела је прошле године 124.968 тона према 97.937 у 1929 ж 71.238 тона. у 1932. С тим домаћа потреба за гвожђем ни из далека није покривена. У прошлој години ми смо.

увозили гвожђа и израда од њега ништа мање него 141.102 тоне.

За развој наше топионичке индустрије TBOжђа, међутим, вредно је поменути, да су прошле и ове године подузети велики радови за њено про ширење. Ту спадају пре свега инвестиције у Зени“ ци, увођење ваљаонице и подизање Сименс- -Марти= нове пећи са капацитетом од 25.000 тона челика го“ дишње. У пројекту је и подизање електричне пећи за производњу најфинијег челика. Крањска инду= стријска дружба у Јесеницама биће скоро у стању »да сама израђује сировину за Мартинову пећ. И најзад Сартид у Смедереву подиже велику Сименс“ „„Мартинову. пећ са капанитетом. од 18.000.

жђа. Са овим инвестицијама домаћа потр“ овим артиклом биће у знатној мери покривена. __Бакарне руде смо прошле године произвели. 609.440 тона према 498.465 у 1930 и 303.245 тона у "1982. Рекордна није ниједна од ових година нево.