Народно благостање

Страва 582

u najvećoj meri da oštete opšti interes ili, u najmanju ruku, da ga prenebregnu. Razlog rentabiliteta silosa govori protivu toga da bi se njihov rad imao ograničiti samo na neke agrarne proizvode. Ovo u toliko pre, jer će silosi vremenom, kada se budu izvršile potrebne radnje u oblasti proizvodnje, preuzeti i funkciju tipiziranja agrarnih proizvoda namenjenih izvozu. Što se tiče kredita više je nego sigurno da silosi neće biti ujedno i finansijske ustanove. Uostalom to je jasno obeleženo i u projektu uredbe u kojoj se kao jedan od zadataka silosa označava olakšavanje kreditiranja. To znači da će silosi izdvati varante na osnovu kojih će proizvođači kod finansijskih ustanova dobijati kredite. Država će samo nastojati da obezbedi što nižu Каmafnu stopu na Ovu vrstu kredita. A Što se tiče me„sta u kojima treba podići silose to je najjednostavnije

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 37

pitanje u kompleksu problema silosa. Glavnu direktivu u ovom pogledu sadrži već pomenuto ovlašćenje u Finansijskom zakonu, koje predviđa da će se silosi graditi u »proizvodnim centrima«. Na osnovu Ovoga treba uzeti statistiku prometa na utovarnim stanicama pa izračunati prosečni promet za poslednjih desetak godina i na osnovu toga dobiti odmah mesta koja mogu doći u obzir za podizanje silosa. To |e najvažnije merilo koje može da bude merodavno prilikom utvrđivanja mesta. Pri tome se svakako mora voditi računa O terenskom položaju, saobraćajnim vezama odnosnog mesta, mogućnosti postavljanja industrijskih koloseka itd. Ukoliko se pak, pri tome bude vodilo računa i o drugome što spada izvan ekonomije, saobraćaja i tehnike, opasnost je da kod silosa budemo bez njih.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

У прошлом броју писали смо о поскупљењу живота у свету. Та појава, као што смо рекли, није мимонишла ни нашу земљу. Из кретања индек_са цена на велико који води Народна банка, видимо да је овај од 1933 на овамо у јулу ове године достигао највиши ниво, попевши се на 787. Од јануара до јула скочио је за 3,8 поена, а према индексу у јулу прошле године већи је за 8,1 поена, У скоку су сви производи. Од јануара до јула поједине групе производа показују овакав скок: биљни производи 5, сточни 2, минерални 5,9 и индустријски 2,3 поена. Између куповне снаге аграрних и индустријских производа понова се јавља диспропорција на штету првих. На бази просечног индекса за првих седам месеци куповна снага биљних за индустријске производе прошле године била је 107,4, док је ове године пала на 90,5. Куповна снага сточарских за индустријске производе у истом међувремену поправила се са 83,9 на 845 што значи да и овде постоје још врло велике маказе на штету првих. Појава маказа говори нам о релативном смањењу куповне _ снаге аграрних производа. То се још боље види из упоредног прегледа цена производа које сељак продаје и оних које сељак купује, према загребачком индексу. Индекс првих производа у јануару 1987 био је: у садањим динарима 952, према 1054, а у злату 67 према 74 у истом месецу 1936 године. Код производа које сељак купује индекс у јануару ове године био је у садашњим динарима 1501 према 1466 а у злату 105 према 108 у јануару 1936 године. Разлика између златног индекса једних и других производа на штету куповне снаге аграра износила је у јануару 1986 · год. 29 поена, а у јануару ове године попела се на 38 поена. У најгорим годинама ова разлика износила је 42—43 поена. Пошто су ови индекси рачунати на бази цена 1914 г. то значи да су у јануару месецу ове године према предратном стању цене производа које сељак продаје биле за ' 62% мање, а цене онога што купује за 5% веће,

Реална зарада пада

Паралелно са ценама на велико расту и цене на мало. Према индексима које води Народна банка у периоду јануар-јули цене на мало у Београду скочиле су за 4,8, у Љубљани .за: 1,3, у Скопљу за 2,4, док су у Загребу пале за 0,1 поен. Из кретања индекса цена на мало не може се видети опсег промена у односу на трошкове живота. То не допуштају квантитативни карактер и структура индекса јер се овај не саставља према важности животних по-

треба, већ према значају појединих артикала у трговини

на мало. Тако на пр. из кретања индекса цена на мало у Београду не видимо да су цене меса према почетку године скочиле за 20—925%, цене хлеба за 25—83%, дрва за 30%, као и то да су цене поврћа и воћа ове године знатно више од оних прошле године. А то су главни артикли исхране и животних потреба које се троше у маси. Поскупљење тих артикала није само у Београду, већ у целој земљи. Није искључено да је поскупљење највеће у Београду, што се, уосталом, види и из упоредног прегледа индекса цена на мало четири града. Скок у овој години у толико је осетнији, јер су цене већ у прошлој, према претпрошлој години, показале тенденцију пораста.

Насупрот овом кретању цена на мало приходи највећег броја градских потрошача-радника, чиновника а на-

"мештеника — у номиналном износу остали су скоро не-

промењени. Осигурана просечна надница код Сузора, а то ће рећи номинална, у 1936 према 1985 остала је иста. Управо повећала се за 0,03 дин. То је први пораст номиналне наднице после њеног непрестаног снижавања од 1930 г. на овамо. Плате намештеника остале су непромењене, као и оне државних службеника. Према томе, када се узме у обзир да су номинална примања наведених категорија остала непромењена па се упореди са скоком цена појединих артикала, који играју најважнију улогу у трошковима живота, онда долазимо до закључка да је реална зарада свих ових категорија морала да опадне. То потврђују и подаци загребачког индекса. Према њима индекс реалне зараде концем 1936- односно 1935 године изгледао је за поједине скупине овако (1914 = 100):

1936 1935 1936. 1985

за неожењеног за пород. од 4 члана Привреда 82,69. 83,39 86,68 87,47 Приват. намештеници 76,65 86,44 79,27 89,48 "Јавни службеници 58,06 60,28 58,06 60,28

Из овога прегледа видимо да је у односном периоду највише опала реална зарада приватних намештеника, као и то, да у поређењу са предратним стањем, јавни службеници имају релативно најмању реалну зараду.

Поскупљење живота, односно пораст цена најважнијих животних потреба и опадање реалне зараде намеће нове социјално-економске проблеме. Међу првима јавља се проблем повећања плата јавних службеника.