Народно благостање

р Страна. 584

u avgustu i 130 u septembru na 149 u decembru pr. god. i 168 u junu 1. 2. : |

Porast industrijske delatnosti oseća se kod svih branša. Proizvodnja uglja iznela je u septembru 1936 g. 1,26 tona; u-decembru već 1,832 a u junu 1. gZ. 1,38. mil. tona. Proizvodnia koksa u odgovarajućim mesecima iznela ie 163, 205 i 260 hili. tona. Sirovo gvožđe zabeležilo je još veći uspeh: proizvodnja je porasla sa 993.000 tona (sept. 1936) na 111.000 (de-

· cembatf) i 136.000 tona u junu t. g., što pretstavlja porast

od 47%. U proizvodnji čelika za isto vreme (140.000 u sept. i 202 u junu t. g:) porast je izneo preko 44%. Proizvodnja piva iznela je u sept. 646.000 hl. da posle izvesnih varijacija u maju t. pg. dostigne 855.000 hl. (u junu 1936 g. 681.000). Kod građevinske industrije (cement, novogradnje i sl.), koja ne stoji u direktnoi vezi sa spolinom trgovinom, razvoj је

prilično neravnomeran, ali delatnost ie ipak ostala nešto iznad ' nivoa prošle godine. Naizad opšti dokaz privredne delatnosti,

broi nezaposlenih, pokazuje osobito povoljan razvoj. U junu t. g. bilo je 304.345 nezaposlenih prema 565.799 u istom me-

“secu 1936. Broj zaposlenih (osiguranih) u istom mesecu po“ уесао se na 2,43 mil. prema 2,18 mil.

-" Мајтад 1 зроцпа trgovina pokazuje ·znatan porast.

MJvoz se u junu t. g. sa 976 mil. kr. skoro podvostručio prema

"junu 1936. U prvom polgođu t. g. uvoz je izneo 9306 mil. kr. prema 3484 mil. u 1936 g. To znači porast od 52%. Kod izvo| za imamo istu pojavu: u junu je Čehoslovačka izvezla za 980

mil. kr. prema 595 mil. u junu 1986 g. U prvom polugođu izVOZ je izneo 5.478 mil. kr. prema samo 3.488 mil. u 1936, što pretstavlja povećanje za 57%.

У последњи час, пре него што је истексо рок специјалним овлаштењима, француска влада извршила је национализацију железница. Пет железничких компанија здружено је са железницама које се на-

Подржављење железница у Француској

" лазе у државним рукама у једно предузеће, „Национално

друштво за железнице“. Ова национализација није потпуна, јер су сопственици приватних железница ушли као ак-

· ционари у ново предузеће. Капитал предузећа износи 1500 "мил. франака, а од тог је 51% у државним рукама. Према · томе национализација само формално није довршена. Пра-

во „управљања предузећем припада фактично држави, а учествовање приватног капитала претставља само прелазни стадиј Кроз 17 година истичу концесије приватном капиталу подељене још у 19 веку. Тада ће се, према садањој одлуци, појачати утицај државе на друштво железница. А 1982 прелазе железнице дефинитивно и без одштете у др. жавну својину. Биће да је овај дугачки рок предвиђен да делује умирујући на капитал, који је неповерљив према владиним намерама. -

У старијим индустријским земљама и богатим капиталом железнице су се развијале“ као приватна преду-

г већа. У Немачкој оне су давно прешле у државне руке, с

једне стране зато што је Бизмарку требало да помоћу "железница буде мање финансијски зависан од парламента, а с друге, да би серазвој железница могао управљти према стратешким потребама. Али и онда кад нису државна предузећа, железнице морају доћи под извесну државну контролу. Оне су као саобраћајно средство од толиког

значаја по интересе најширих слојева да се приватном ка- |

_ питалу не може оставити потпуна слобода, у првом реду

код установљења тарифе. И пре акта о национализацији,

;: француска влада одлучивала је о висини тарифе, а не при-

ватна предузећа. Па и кад не би било предузето ништа

„друго, већ то довољно је да се железнице издвоје у засеб-

ну групу од осталих предузећа приватног капитала. А по-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 31

треба те контроле уствари је полазна тачка за даљи корак, национализацију. У току рата фактично је била извршена етатизација железница у Енглеској и САД. иако је у овим земљама релативно била мања потреба за тим него у Француској. Следећи рат захтевао би то исто и за-

"то није ништа нарочито што се и у Енглеској и СА. Д.

може констатовати да постоји извесно расположење, да се и ту већ сад приступи национализацији.

Поред овог разлога у Француској је постојао и други, који је захтевао национализацију. То су стални дефицити железница које је држава морала да подмирује. Из социјалних обзира нису се могле повисити тарифе. Влада која их је држала ниско, морала је да се обвеже да ће подмирити дефицит. Од 1929 до 1936 дефицит је изнео 27 милијарди франака, и оптеретио је за толико државне финансије, било непосредно, било у облику зајмова које гарантује држава. Такво стање није могло остати трајно. Требало је извршити реорганизацију свих железница н отстранити неекономичну управу, која се морала зацари-

· ти, кад су директори знали да ће им дефицит бити покри:

вен. Национализација се према томе наметала као једино решење, тако да је десничарска штампа, која је изразила своје неслагање са тим актом, осећала да нема убедљивих аргумената, и није дигла узбуну.

Godišnja skupština belgijske Narodne banke poslužila je političkom obračunavanju između fašista i vladinih „pristalica. Ova borba bacila je u zasenak jednu značajnu odluku koja je doneta na toj skupštini, a odnosi se na uvođenje politike otvorenog tržišta. Kao 510 је роznato, ova politika ide za tim da se prodajom državnih hartija od vrednosti, koju vrši Narodna banka, povuče novac sa tržišta, ako ga ima suviše, i obrnuto, kupovanjem tih hartija ubacuje sve više novca, ako ga je premalo u opticaju. A na taj način planski se ostvaruje situacija na iržištu kapitala, koja će biti najpovoljnija za razvoj konjunkture. | Na skupštini izglasan |e tekst o promeni statuta. banke, po kome je ona ovlaštena da utiče na novčano tržište. Banka može da kupuje kratkoročne i srednjoročne državne papire, papire belgijskog Konga i javnih tela, čije obaveze garantuje država, a isto tako može da ih prodaje po svom nahođenju. Zatim, ona može da kupuje papire unutrašnjih državnih zajmova, koji su izdati najmanje pre dve godine i noftiraju na berzi. Ovaj rok od dve godine ne važi za konverzione zajmove, osim ako je državna blagaina prilikom konverzije dobila još najmanje 10% u gotovom novcu. Banka je ovlaštena da za kupovanje državnih papira izda iznos koji odgovara njezinom kapitalu i rezervama. A ukoliko banka dolazi do novih sredstava koja potiču od vraćanja državnog duga banci, može ih banka upotrebiti na kupovanje državnih hartija od vrednosti. Belgijska banka mogla je i ranije da od slučaja do slučaja kupuje državne papire. Ali to je bila samo jednokratna intervencija, koja nije išla za tim da reguliše čitavo tržište novca, nego samo da privremeno stvori što bolje raspoloženje na berzi kad je država htela da ostvari koji zajam, Posle prtomene statuta banka može tu politiku da sprovede kao deo konjunkturne politike. Zasada banka može da interveniše na ir-

Belgija zavodi politiku otvorenog tržišta

' žištu renti sa kapitalom od 11/» milijardi belga. Ta svota nije

velika, ali pošto je to samo početak ostaje praksi i potrebama da one odrede koliko će biti potrebno kapitala u tu svrhu. Politiku otvorenog fržišta primenile su gotovo SVeE ZČmlje. Potreba za njom ukazala se u doba krize i ona je prema tome bila sredstvo lečenja privrede od krize. U teoriji ona je i sredstvo kojim bi se imala regulisati konjunktura. Belgijska

· privreda još je u depresiji, i njezin indeks proizvodnje stoji još uvek za 10% ispod nivoa 1929. Ali na tržištu ovca vlada

'