Народно благостање

25, септембар 1937,

чунамо колико помоћног особља отпада на једну трговачку радњу у Београду и унутрашњости. На једну радњу отпадало је 1985 у Београду 6,41 помоћног особља, а у унутрашњости 0,28. У 1986 год. овај број износи за Београд 0,44 а за унутрашњост 0,29. Док у унутрашњости број помоћног особља показује тек 0,01 повећања по радњи, у Београду оно износи 0,03. Још један доказ више да се број помоћног особља у Београду, у упоређењу према унутрашњости, не само апсолутно него и релативно повећао. А „Та-Та" ради баш у Београду.

5. Наднице трговачког помоћног особља

Противници „Та-те' нарочито су подвлачили да велики магацини упослују неквалификовано, већином женско особље и да тиме руше наднице му-

шког квалификованог особља. Средишњи Уред на- .

жалост не води статистику надница осигураног особља по струкама, него даје извештаје о кретању просечне обезбеђене наднице за све радништво. Та просечна надница која је неколико година за време привредне депресије падала, сада је почела да расте. Међутим за сам Београд, који нас заправо највише интересује, ми имамо поуздан начин да одредимо кретање наднице трговачког помоћног особља из Статистике Београдске трговачке омла-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 613

дине. По њеним статистикама наднице трговачког особља у Београду стално расту. Просечна надница износила је у 1936 год. 27,89 дин.; јануара 1937 попела се на 28,11, фебруара 28,28; марта 28,39. и априла 28,96. | ;

Тако отпада тврђење да је „Та-та' негативно утицао на кретање наднице трговачког особља у Београду. | : |

А што се тиче даљег тврђења да велики магацини упослују јевтину женску радну снагу, он је за Београд најнеумеснији и најциничнији од свију, јер је женска радна снага у београдској трговини скунља од мушке.

Док је у априлу н. пр. просечна мушка обезбеђена надница износила 28,44 дин. женска је надница износила 32,12 дин. тј. била је за преко 3'> ДИН. већа. 1

Резиме:

Од како ради Та-Та у Београду:

1) није пао трговац под стечај,

2) број трговачких радњи порастао је

8) брже но у унутрашњости порастао је број помоћног особља. П

4) просечна плата помоћног особља скочила је,

5) женска радна снага боље је плаћена од мушке.

E AIUUL:KuuIIKGGREI a IIIILIIIJAKI|

Pad franka i budućnost troinog valutnog sporazuma

Navršila se godina dana od prve devalvacije franka 1! od sporazuma triju sila u pogledu valutne saradnje. Događaji u toku godine demantovali su sve nade da će ovaj sporazum biti prvi korak ka stabilizaciji. Sporazum je bio potreban zato da bi se sprečilo utrkivanje pojedinih zemalja u oDaranju valuta. Jer u trgovačkim odnosima u svetu devalvacija je isto što i obaranje cena za izvestan procenat svim izvoznim artiklima na jedan mah. Odnos funte i dolara ostao je uglavnom nepromenjen u toku ove godine, dok je franak u nekoliko navrata obaran. Pre deуајуасје za funtu se plaćalo 76 franaka, a posle 105—110. Kada је devizni fond u junu 1937 ostao bez zlata, pao je franak još dublje i do 20 jula stabilizirao se prema funti na 193. Tada ie naglašeno da vlada neće ništa poduzeti da zadrži kurs franka, nego će pustiti da se on slobodno formira. Slobodno formiran om se do, 10 septembra. zadržao oko 133 za funtu, a. toga. dana pao је па 139 : 15 septembra na 144. Za godinu dana izgubio je, dakle, franak gotovo 50%. svoje zlatne sadržine.

Engleska i SAD su akceptirale drugi i treći pad franka kao i prvi. Pad franka nije, dakle, izazvao utrkivanje u obaranju valute, zato što su posle svakog: pada framka skočile cene, tako da francuska roba nije bila sposobna za konkurenciju u onoi meri u kojoj je kurs franka padao. Imdeks cena na veliko u januaru 1996 iznosio је 364 (1914 = 100) а 11 septembra o. g. 605. Odbor za kontrolu cena nije bio sposoban da spreči to skakanje cena. U poslednje vreme one su skočile naročito zbog zakonskog povišenja cene pšenice sa 140 na 180 franaka za mtc. Drugi važan faktor je veliki porast uvoza iz inostranstva. Po količini uvoz se povećao za pr-

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЈ

МИ

мћ 8 meseci sa 31 па 38,4 mil. t. a уог за 191 па 198 mil. t. Trgovinski bilans za prvih osam meseci "pasivan je za 11,7 milijardi franaka (uvoz 26,64 a izvoz 14,27 milijardi franaka). o lako je pad franka opravdan kretanjem cena, om je u poslednje vreme suviše jak, i samim tim om zadire u temliie trojnog: sporazuma. U Niujorku se, u vezi s padom franka, bio proneo, glas da će ga SAD otkazati. U iste vreme, oko 10 septembra, dolar je nešto popustio prema funti, ZĐbDOS ĐOjačane politike otvorenog tržišta i u vezi s puštanjem steTilizovanog: zlata u promet. У S druge strane, u Londonu postavliaju pitanje. đa li funta nije precenjena u odnosu prema dolaru i franku. Eunta je prva depresirana. Ali posle prvog pada, oma Je: ostala relativno. stabilna. Dolar i franak pretekli su funtu u devalvaciji, a franak svoju produžuje. Dugo vremena funta je mogla da izdrži ovu jaču devalvaciju, specijalno dolara, jer su ameмеке сепе brže skakale mego engleske. Ali wu toku 1937 počele su i wu Engleskoj cene da brže skaču, zbog visokih cena sirovina u inostranstvu. Još do konca 19936 u Londonu su smatrali da je paritet fumte prema dolaru, na bazi cena na veliko, 1:4,86, dok su u Njujorku smatrali da bi trebalo: da bude 1:4,96. Po računu »HEceonomista« paritet se sada MWreće izmedu 4,10—4,60. Dakle, dolar bi trebao. da bude: skuplji. To je prvo. najavliivamje da bi kurs funte trebao da se spusti: U odmosu prema franku, na bazi cena na veliko, pafitet je; opet po računu »Economista«, 1:100. Kad je ostvaren trojni sporazum razlika između engleskih i američkih cena bila je neznatna, a francuske su bile previsoke: Devalvacija je trebala da i francuske izravna. Sada su odnosi manje harmonični; a prema tome ni troini sporazum nije onako solidan kao što je moglo izgledati pre godinu dana. -