Народно благостање

2. октобар 1937.

Iz uredništva

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

cara i Sitearı

о о

рана 6271

— бостојозкаћ кота Аја —

IL. TEZA

Od kako je gavran pocrneo, nije bilo većeg čuda и Казпој borbi i sukobu interesa pojedinih. privrednih отапа 1 grupa, no Što je program pretstavnika naše »gradske privrede« poslednje dve godine.

Biva da pojedinac počini samoubistvo, ali |oš nikad to nije učinila skupina ljudi. Mi čikamo da nam se pokaže i |edan primer iz privredne istorije i iz današnjice, da čitav jedan privredni red, upravo da svi pripadnici najviših stepena na piramidi podele bogatstva i dohodaka, pozivaju državnu vlast protiv sebe, odnosno protiv svojih životnih interesa.

Toga ima u: Jugoslaviji!

Mi imamo privredne komore, delom skupne a delom podeljene u trgovinske i industrijske. U upravi tih komora nalaze se naši najimućniji privrednici; i ukoliko nisu u upravi, oni su članovi po sili zakona. Kod nas kao i u celom svetu, najveći bogataši nalaze se u {rgovini i industriji. A to su oni privredni redovi, koje ne muči ni sentimentalnost ni prevelika socijalnost. Bar ne u drugom svetu. Naši trgovci i industrijalci ne samo da nisu takvi, već su socijalni do samoodricanja. Oni po-

zivaju državu da im uzme njihova bogatstva, njihove velike kapitale, da bi omogućila uspešan rad sifnom Каpitalisti. To se vidi pre svega iz ovog kratkog i jasnog stava iz memoranduma konferencije sviju trgovinskih i industrijskih komora naše otadžbine, datiran pod 28 septembrom 1936 god.:

»Zašto država, koja na selima, bez obzira na moment racionalnosti, forsira održanje sitnog poseda, a protivi se i suzbija veliki posed, u gradovima odnosno u irgovini postupa taman obratno, osfavljajući sitne trgovačke egzistencije potpuno na milost i nemilost velikog kapitala«.

Da |e ovo načelno gledanje naših privrednih komora ima |oš mnogo drugih dokaza. Doduše ne u obliku međukomorskih rezolucija, ali iz iste sredine. Na našem је stolu čitava hrpa govora, izjava i napisa pojedinih komora ili pojedinih većnika i predstavnika privrednih organizacija, u kojima se tvrdi da |e osnova naše паcionalne snage i svesti sifni Kapitalist, da |e on vodio ratove, da će on i u buduće spasavati otadžbinu ı da država mora da povede ozbiljnu politiku rušemja krupnog kapitala na korist sitnog.

Il. A LA SREDNJI STALEŽ!

Na prvi pogled rekao bi čovek, da je ovo kopija jednog pokreta u nekolikim zemljama u Evropi. Politički on se zove srednjestaleškim. On nigde nije uspeo, nigde nije uzeo veće razmere. Njegova pojava je rezultat današnje socijalne i partisko-političke strukture kapitalističkih država. Bogataša je svuda mali broj, s njima se ne počinje osnivanje političke stranke. A masa naroda je svuda organizovana u dve grupe: radničku i seljačku. Prema fome sasvim |e prirodno bilo da osnivači političkih stranaka poslednjih godina okreću poglede ioš jedinom delu naroda, koji po privrednom kriteriju |oš nije bio organizovan: to je sitan kapitalist u gradu. To je bilo sa nacionalsocijalizmom, sa reksistima u Belgiji i »Ognjenim krstovima« u Francuskoj.

Sve je to čist partisko-politički pokret. Nigde ne postoji srednjestaleški pokret u obliku čisto privrednih organizacija — ako se uopšte teoriski da zamisliti čisto

privredna organizacija srednjeg staleža. Ali je deveto.

čudo srednje-staleški program privrednih organizacija,

kojima »moralno«, kako kaže naš seljak, pripadaju svi pripadnici jedne privredne grane bez obzira na imoyno. stanje. A. deseto je čudo, da manje više plutokratske.

organizacije — Što su trgovinske i industrijske komore u celom svetu —. propovedaju politiku sitnog kapitala,

koja nije ni srednjestaleška, jer se pod srednjim stale-.

žom razumeju svuda imaoci industrijskih i trgovačkih preduzeća većeg obima za razliku od najvećih odnosno krupnih, kako se to kaže kod nas. АЕ

А једапаезко је čudo da privredne organizacije

kod nas ne traže konstruktivno-kvalitativnu srednjestalešku politiku, već destruktivnu, revolucionarnu 1. |. prvo rušenje krupnog kapitala.

Nigde u svetu nije srednjestaleški pokret obiman. Stručnjaci nemaju dovoljno kritike za njega. Nalaze da je srednji stalež jedna apstrakcija, da je apsolutno nemoguće razgraničiti ga ni na dole ni na gore. Veliki deo srednjeg staleža silazi ispod nivoa industrijskog radnika, a drugi, isto tako veliki, zadire u krupan kapital sa beskrajnim potencijalom razvića. Ма kratko: srednjeg staleža fizički nema.

Ono što se broji u srednji stalež delom је зтоtinja, delom privrednik kome ne treba pomoći, delom privrednik bez budućnosti iz subjektivnih ili objektivnih. uzroka. Ima ljudi koji su nesposobni za posao koji vode, i ima radnji za koje ne postoje ili ne postoje više uslovi za prosperiranje. Prema tome kad bi i postojao srednji stalež, državna politika prema njemu ne bi mogla biti jedinstvena; ona bi morala da ga razbije, da ga pocepa i da na svaki deo primeni odgovarajuću politiku.

Nema države koja bi pristala da vodi ekononisku politiku protiv zakona evolucije. Ni kapitalistička ni socijalistička ni revolucionarna. Veliki pogon i u trgovini i u. industriji ima prednost pred malim.. Ekonomsko

"unapređenje zemlje mora da ima za cili put kojim idu

najbogatije i najnaprednije zemlje. Prvo se mora obezbediti opstanak najrentabilnijim i nacionalno najkorisnijim oblicima pogona, pa ako posle toga ima muesta, podržavati nerentabilne. |