Народно благостање

Страна 632

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

је читав комплекс проблема, које Уредба није предвидела, пошто је пошла од претпоставке да ће дужвици плаћати своје дугове. Принудно уплаћивање дугова, практично неће доћи у обзир пошто Привилегована аграрна банка неће моћи да врши егзекуције у маси, нарочито не помоћу пореских органа. Претпоставка, коју чини „Време“ у чланку „Годишњица примене Уредбе о ликвидацији земљоралничких дугова“ у бр. од 29 о. м, да ће дужници после жетве боље плаћати своје дугове, по свој прилици се неће обистинити. Први ануитет доспевао је после обилне жетве.

И цене пољопривредних производа су биле високе. Ово-_

годишња жетва каје тако добра, нако су цене нешто више. Али ваља имати на уму да 15 новембра већ доспева други ануитет, тако да би већина дужника морала да плати уместо једног, два ануитета у кратком року. Није вероватно да ће они дужници, који нису платили један ануитет, платити два.

Према садашњем стању ствари, изгледа, да није би ло целисходно дирати у непосредан однос између повериоца и дужника. Да је он остао као што је био постојала би могућност да се они међусобно на неки начин нагоде. То дужници са Привилегованом аграрном банком не могу, пошто њу везује Уредба.

Друго је питање како ће Привилегована аграрна банка да исплати новчаним заводима ануитет који њима припада. Она је донела одлуку, да им повећа предујам са 95 на'60% првог ануитета. Не види се из којих би сретстава Привилегована аграрна банка могла да исплати тај предујам. Дужничке уплате до 18 септембра не износе више од 32%.

Они новчани заводи чији се портфељ у већини састоји из потраживања од земљорадника, и који ће због слабих уплата ануитета остати без ликвидних сретстава, доћи ће у безизлазан положај.

Od 16 do 19 o. m. u Beogradu le održana konferencija trgovinskih i industrijskih komora iz cele zemlje, iza zatvorenih vrata. Trgovinsko - industrijske komore su javne ustanove, čiji delokrug propisuje zakon. One su javne ustanove, čiji delokrug rada propisuje zakon. One ne mogu da imaju tajne. U njihov zadatak ne sada borbena aktivnost, da bi mogle da razgovaraju o taktici, koja je po 3vojoj prirodi tajna. Kod privatnih tajnih sastanaka može se pretpostaviti svašta, to jest da je raspravljano o stvarima koje se moraju kriti, kao na pr. korumpiranie štampe, ličnosti itd. Za međukomorsku konferenciju i ta mogućnost otpada. Ostaje samo jedna treća, a to je da su one htele da sakriju neslogu u svojim redovima, čiji su znaci već izbili van komorskih krugova.

Zar je to sva argumentacija? Referati ı diskusija po pojedinim pitanjima nisu nam poznati. Komore su izašle na javnost sa kratkim rezolucilama, čiji sadržaj ne pruža ništa novo onom koji prati rad naših privrednih organizacija. Jedna stvar ipak iznenađuje. O) pitanju »Ta-te« doneta je samo kratka rezolucija. Ona је po svojoi skromnosti u suprotnosti sa larmom koju su podigli vođe pokreta protiv »Ta-te«, u vezi sa tim pitanjem. Izgleda da su gospoda postala kratka u argumentima. Ono što nisu uradile komore koje su diskutovale to pitanje, uradio je jedan dnevni list, koji ne stoji daleko od komorske birokratije. U ljublianskom »Jutru«, u broju od 21 septembra o. 8., objavljen je napis o velikim robnim kućama. Pisac је uzeo za povod članak. dnevnika »Vreme« o velikim magazinima, da iznese svoje mišljenje. Nije reč po »Jutru« o velikim magazinima. Nnjih ie bilo u našoj zemlji i pre »Ta-te«, pa se

Бр. 39

niko nile bunio. »Ta-ta« је u stvari specijalna vrsta magacina, koji drži samo najkurentnije artikle u jednoi branši. Na tai način je »Ta-ti« i sličnim radnjama mogućno da snize troškove prodaje na minimum, jer ne moraju da drže veliki sortiman, lager mogu da svedu na naimaniu meru, rad oko prodaje mogu da organizuju na naijednostavniji način, kod kupovine robe mogu sebi da obezbede povlašćen položaj prema ostalima itd. Protiv tog sistema su ustali naši trgovci, kao što su se bunili i trgovci u drugim zemljama.

»Jutro« je ispravno konstatovalo, bar što se naših prilika tiče, da se borba ne vodi protiv velikih magacina nege samo protiv »Ta-te«. Mi bismo se mogli složiti sa »Jutrom« i što se motiva i razloga te borbe tiče. Tačno je, da ie »Ta-ta« racionalnim metodama uspela da snizi prodaine cene robe. Ali otkada je primena заугешић metoda — nedozvoljena konkurencija? U Americi, u Nemačkoi, Francuskoi, Engleskoj, Švaicarskoi postoje instituti za proučavanje racionalnih načina trgovine. Primenjavanje tih metoda preporučuje se svVima trgovcima. »Jutro se štavilo u službu privrednog reakcionarstva, jer hoće da se žrtvuje napredan način detaljne trсомте једпој тајој grupi nesposobnih i nesavremenih frgovaca. Ali ni »Jutru« nile jasno, da u svojoi argumentaciji samo sebe bije. Ako se »Ta-ta« bavi trgovinom ograničenog broja artikala, kako ona može da pretstavlia opasnost celom trgovačkom redu? Iskustvo je pokazalo, da »Ta-ta« nije Ugrozila detaljne trgovce u njihovom opstanku.

»Jutro« traži zatvaranje »Ta-te« i zbog toga, što kao akcionarsko društvo plaća manje poreze nego inokosne firme. Sa istim pravom moglo bi da traži zatvaranje svih akcionarskih društava, a ovih će biti u ovoj godini oko 1500 u našoj zemlji. Ne može se tražiti zatvaranje jednog jedinog akcionarskog društva zbog toga što celina akcionarskih društava bolje prolazi kod oporezivanja nego ostale firme, kao što veli »Jutro«. Sa fiskalnog gledišta, može se postaviti tai problem i tražiti iziednačenje poreskih tereta, ako bi роstojala nejednakost. Ali bi to obuhvatilo sva akcionarska društva i ne samo jedno, kao što traži »Jutro«.

Идућег месеца ће Савет Ме ђународног бироа рада расправљати о закључцима донесеним на Текстилној конференцији у Вашингтону, који се односе на спасавање текстилне индустрије у свету.

Конференција у Вашингтону дошла је већу самом почетку до убеђења да оздрављења текстилне индустрије у свету не може бити без општег економског побољшања. (во је, међутим, и ако је на врхунцу свога развоја, праћено сувише лаганим повећањем потрошње текстилних производа. Да би се и ово повећање постигло, потребно је приступити јачању куповне снаге широких маса. За текстилну индустрију од интереса су сељачке као и радничке масе, јер и једне и друге у потрошњи текстилних производа стоје испод потребног минимума. У погледу повећања куповне снаге народа предложене мере односиле су се на интерну и међународну акцију појединих држава. Међу прве спада повећање радничких надница, и снижење производних трошкова односно цена готових производа, а међу друге јачање куповне снаге земаља увозница текстилних производа, пре свега аграрних земаља које производе сировине за ову индустрију. Ово последње постигло би се повећањем цена текстилних сировина. Неки предлози су тражили проширење ове мере на све производе, дакле и нетекстилне, чиме би јачање куповне снаге текстилних производа имало далеко већи замашај. Прет-

Један фантастичан план за спасавање текстилне производње у свету