Народно благостање

Страна 654 američkih proizvođača. Ovi su odlučili da ponište zaključak od januara ove god., po kome је kvota proizvodnje povišena na 115%. standardne proizvodnje, i da је та Копас поуетрга 12 spuste na 105%. Do ovih mera došlo je usled sve većih zaliha u bakru. Ovo stanje se najbolje ogleda na ceni bakra koja je sa najvišeg stania od 78 funti sterlinga u proleću t. g. pala na ispod 50 funti poslednjih nedelja.

— Tehnički odbor za ispitivanje vrednosti kotonizacije konoplje u Italiji završio je rad i ovih dana objavio izveštaj. Ispitivani su razni razmeri mešanja konoplje s pamukom i utvrđeno je da otpornost tkanina prema vlazi raste sa Veličinoni konopljine primese. Izveštai smatra da je upotreba kotonizirane konoplje za artikle masovne potrošnje VIIO DOdobna, a da će, usavršenjem tehničkog postupka, moći doći u obzir i za finije tkanine.

TRGOVINA

'— Izvoz ruskog drveta u prvom.polgođu 1937 izneo je

1,56 mil. tona ili 193,4% manje nego u isto vreme prošle со-

dine. Njegova vrednost je sa 124,5 mil. zl. rubalja ili za 16% veća nego prošle godine.

| Evropski kartel rezanog drva (Etec), čiji su članovi Jugoslavija, Čehoslovačka, Rusija, Poljska, Finska, Austrija, Švedska, Rumunija i Letonija, jednoglasno je zaključio na sednici od 29 septembra t. g. smanjenje izvoznih kvota za 1938 za 10% na 3,6 mil. standarda. Ројефшт članovima ostavljeno je na. volju da ovom ograničenju pristupe još u ovoj godini. To pretstavlia smanjenje izvoza rezanog drva od 1 okt. t. g..do konca 1938 za oko 400.000 stand. Do ove odluke je došlo posle sastanka pretstavnika evropskih zemalja uvoznica i izvoznica, održahog dva dana pre ove odluke u Štokholmu.

· — U Krakovu se vode pregovori između poljske i engleske industrije uglia o obnavljanju sporazuma o izvoznim kvotama, zaključenog pre tri godine, kojim je okončana međusobna oštra konkurencija na svetskom tržištu. U sadašnjim pregovorima Poljaci su pokrenuli pitanje povišenja njihovih izvoznih kvota do te mere da mogu iskorišćavati pun kapacitet svojih majdana, za što im sadašnja privredna konjunktura, po njihovom mišljenju, pruža povoljne uslove.

— Vlađa je odobrila osnivanje Zanatske komore u Nišu. Ona će obuhvatiti područje Moravske banovine, koje je dosad pripadalo beogradskoj Zanatskoj komori. Članove veća imenovaće ministar trgovine i industrije, koje će upravljati komorom dok se ne obave izbori.

— Izvoz starog železa iz SAD 1999 u sve zemlje izneo je 957.000 t. Ove godine računa se da će izneti 3 mil. t. Sam Japan je uvezao za prvih šest meseci 1,3 mil. t. a u samom junu 713,000. Ovako povećana tražnja mogla se podmiriti zato što je poslednjih godina mnogo starih mašina zamenjeno novim. Ali i domaće potrebe rastu, tako da bi pri ovom izvozu Starog železa trebalo pojačati eksploataciju rudnika. Izrađeno je više zakonskih predloga o ograničenju izvoza, a biće podneti kongresu tek početkom 1938.

TRGOVINSKA POLITIKA.

— Rumunska vlada uvela je, na predlog ministra vojske, znatna olakšania za uvoz automobila. Motorizacija zemlje, na koju se ovom merom cilja, dovedena je poslednjih godina u pitanje, usled stalnog opadanja motornih vozila u zemlji. 1929 Rumunija je imala 35.000 ovih vozila i taj je broj do 1935 g. spao na 28.000, od kojih je veliki deo bio neupotrebljiv. Koncem 1936 Бгој је зрао па 927.000, a sadašnje stanje, kako se računa, pretstavljeno je sa 15.000 dobro vozivih i nešto manje slabih i neupotrebljivih kola,

__HAPO/IHO БИТОВ

_Бр. 41

Ба PL Aa + ЈЕ

NOVČARSTVO | — Švedska Narodna banka ie koncem. septembra sa

1.006. mil. kruna pokazala dvaput više valutne rezerve nego

godinu. dana pre. Ovo pobolišanje stoji u vezi, delom sa pobolišanjem trgovinskog bilansa, povećanjem prihoda od: brodarstva i službe. ро zaimovima datim. inostranstvu, a delom od priliva stranih kapitala. Priliv je poslednjih meseci znatno pojačan usled planova oko revalorizacije krune, koji se diskutuju. Tako je i u Švedskoj nastao problem »hot money«, koji je naročito jako došao do izražaja u velikom porastu beskamatnih žiro-računa privatnih banaka. Problem se sada diskutuje, ali se iskliučuje mogućnost davanja kredita inostranstvu. - _ OJ

— 81 avgusta o. g. kod štedionica na području Dravske banovine štedni ulozi iznosili su 1,013 mil. din., za 3 mil manje nego и prethodnog meseca.

= EBEroj zadruga u Grčkoj povećao se sa 4.900 u proseku 1935 g. na 6.270 krajem 1936. Od toga je bilo 4.401 kreditna, 156 nabavljačkih, 490 prodajnih, 514 proizvodačkih i 409 raznih.

— Bugarska vlada doneće u skoroj budućnosti zakon o moratoriumu hipotekarnih dužnika. Hipotekarni dugovi koji su nastali pre 1 januara 19937 uživaju odlaganje do 7 avgusta 1940 g. a prema Hipotekarnoj banci do 15 oktobra 1940. To važi i za amortizacije koje dospevaju 15 oktobra 1937 g. U tom vremenu banke mogu da računaju najviše 7% Каmate, a ostali poverioci 6%. Ako dužnik u roku od 6 meseci ne bi platio kamatu, gubi zaštitu.

— 1 avgusta o. g. štedni ulozi kod novčanih zavoda iznosili su 11,7 milijardi din. prema 11,6 milijardi istog dana prethodnog meseca i 10,6 milijardi 1 avgusta prethodne godine. Porasli su štedni ulozi kod Državne hipotekarne banke i Poštanske štedionice na 2,2 milijarde prema 3,1 milijarde u julu o. g. i 2,6 milijarde u avgustu prethodne godine, zatim kod samoupravnih štedionica na 2,15 milijarde prema 2,1 milijarde i 1,9 milijardu. Kod privatnih banaka opali su sa 6,49 milijardi na 6,97 milijardi, dok su u porastu prema istom danu prethodne godine, kada su izneli 6,1 milijardi.

— Pre kratkog vremena izvršene su pripreme za Teprivatizaciju akcija Dresdner Bank. Računalo se da će proces trajati duže, jer je od 150 mil. kapitala 90% bilo u državnim rukama. Najpre je reprivatizirano 35 miliona, a zatim, u roku od jedanaest dana 100 miliona. Preuzimale su banke i pojedinci. Banke su dalje plasirale akcije kod svojih klijenata. U posed pojedinaca, sa iznosom od jednog miliona i više došlo jie oko 10% akcija. Ova brza reprivatižacija svedoči o likvidnosti banaka. Kod Commerz i Deutsche Bank ona je trajala dve godine i dovršena je pre kratkog vremena. Sa re-

privatizacijom Dresdner Bank Rajh se potpuno povukao 17:

velikih banaka.

; — Rumunija još nije stavila na raspoloženje sredstva za naplatu bonova 71/=%. monopoiskog zajma od 1931, koji je Drispeo |. OKC. 1. 2.

— Pregovori između. Caisse Commune i pretstavnika država naslednica bivše Austro-Ugarske monarhije „o regulisanju predratnih zajmova prekinuti su na neizvesno vreme. Sporazum od 19830, kojim je regulisano. plaćanje ovih dugova, predviđa plaćanje 32% kamata zlatnih renta, a 27% renta glasećih na krune i druge valute. Njega su potpisale sve

'države naslednice, sem Mađarske. Sporazum je istekao 'kon=

cem 1935 i sadanji pregovori imaju da dovedu. da ponovnog regulisanja, u kome bi i Mađarska uzela učešća.