Народно благостање

„Страна 652

равнаће се на бази уплаћених износа у Београду за прва три месеца у четворомесечном периоду. Изузимање уплата једног месеца учињено је из разлога да би се убрзало ликвидирање постојећег caja.

Другу новину у нашој будућој размени добара са Немачком претставља расподела нашег извоза на одређене групе производа. Према тој. новој подели поједине _ квоте делиће се на следеће групе производа: 50%. на про· изводе за исхрану и сточну храну, 11% на дрво и 39% на · остале производе, углавном сировине. Првих 50% делиће се равномерно на житарице, воће и уопште биљне производе за исхрану с једне стране и на стоку и сточарске производе с друге стране. На тај начин извозу појединих производа у Немачку постављене су границе са циљем „избегавања једностраног развоја нашег извоза“. При утврђивању процената за поједине групе производа вођено је: рачуна о конкретним потребама нашег извоза. Но да ова расподела, која претставља новину у техници међусобне размене добара, не би укочила извоз, предвиђено је вирманисање између појединих група производа, као: и, стварање сепаратних рачуна који би. били без утицаја: на клириншки салдо односно на; понуду, марака у земљи... Ма. тај начин марке са сепаратних рачуна појављивале би се:само у случају недовољних уплата у Београду тј. у мртвој; сезони, извоза биљних и: сточарских производа. За. извоз дрвета утврђени су контингенти са _ циљем стабилизације и. равномерности. извоза.

Питање“ контингената, као што смо напоменули, овога пута није играло велику улогу. Оно је додирнуто само у колико су то наметале овогодишње конкретне прилике пошта се извесни контингенти, услед слабог приноса, неће моћи да искористе. За. извоз житарица: у економској 1987/38. г. остао је и даље контингент од. 15.000 вагона,. али без расподеле на пшеницу и кукуруз: Извесна „мала. повећања извршена су код контингената. за лековито биље, живу. живину (на 300 вагона), дивљач; качкаваљ, гуске, заклану. живину, свињску маст (за. 100. вагона), свиње за 20.000: ком. итд. Повећањем контингента: за свиње ми смо. за време од 1 октобра ове године до 30 септембра идуће године добили извозну могућност. за 80.000: комада. Овај контингент је за нас од нарочитог значаја, јер: се њиме знатно. поправљају перспективе за „извоз свиња. у предстојећој сезони пошто. ће Чехословачка, услед хиперпродукције, свакако. бити принуђена да ограничи увоз.

Најзад, месечне квоте за путнички односно туристички промет. повећане су са 400.000' на: 700:000 марака.

Vlada je donela nekoliko vrlo važnih odluka, koje su obiavliene u viđu 10 tačaka. Tekst odnosnih uredbi do zaključka broја nije objavljen, stoga se moramo ograničiti na prikaz i ocenu datog saopštenja. Naivažnija od svih odluka je povećanje plate državnih službenika, činovničkih pripravnika i dnevničara. Nije poznato koliko će izneti u pojedinim grupama to povišenje. Svega što znamo da njegov finansijski efekat ne može da bude veći od 240 mil. din. godišnje. Ako s ovim· iznosom upoređimo 20dišnji finansijski efekat poslednjeg smanjenja od 1 oktobra 1935 g., koji je po zvaničnoj izjavi izneo 400" mil. dih., a' po našoi proceni mnogo više, oko 600 mil. din., onđa izgleda уеrovatno. da ie državnim službenicima svih vrsta vraćeno svega manje od polovine onog što im je oduzeto poslednjim smanjenjem njihovih prinadležnosti. Povišenje činovničkih plata, čiju potrebu smo mi prvi dokumentovali, postalo je jedho od naihitniiih problema, što su članovi vlade između ostalih

Nove finansijsko-političke mere vlade

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__Бр. 41

i gospodin ministar finansija u svojim: govorima: i: 1дауата otvoreno priznali. Drugo je pitanje da li je sadašnje povećanje dovolino. Sudeći po njegovom opsegu izgleda da to neće biti. slučai,i da će tai problem ostati i dalie otvoren, naročito. s obzirom. na porast. troškova: života: od' poslednjeg: smanjenja. do. sadašnjeg: povećanja.

Druga- grupa. vladinih mera odnosi se na unapređenje motorizacije zemlje. Autonomni minimalni carinski. stavovi na sve vrste automobila. sniženi.su. na 15%, t. i. za polovinu, pošto su oni. kod. svih vrsta automobila iznosili. 30%. U. stvari je smanjenje mnogo: manje i iznosi svega 5%, pošto ugovorni stav, koji važi prema svim zemljama sa kojima imamo ugoхог sa klauzulom najvećeg povlašćenja, iznosi: svega 20%.

. Automobili usled tog: sniženja neće da: budu mnogo jeftiniji.

Hod malih jeftinih kola, kojia su' za širu publiku od interesa, carina. će biti. za: oko: 1000 din: manja. Carinski prihodi verovatno neće pasti, pošto su uslovi. za povećanje uvoza DOvolini. Druga. važna odluka odnosi se na. sniženje carine za uvoz benzina, plinskog: ulia i ulia za podmazivanje. Jednovremeno se, uvodi obavezno mešanje benzina. sa alkoholom za pogon motora. Povećava se trošarina. na plinsko ulje dok se ona.za mešavinu smaniuje. Biće određeno spuštanie cena теšavini. Pojevftinienjie benzina: usledilo bi kao posledica spuštanja

_ carina. To. neće moći: da: ide u · celosti u korist potrošača po-

što obavezno mešanje poskupljuje dobiveno pogonsko sretstvo. Dosledno je da se povećanjem trošarine na plinsko ulje otežava. prelaz. na ovaj: material. Jednovremeno: se snižava trošarina na.novu: mešavinu, koja: će kao:što.se- iz preduzetih mera vidi samo pomoću: žrtava države postati jeftini{a. Uslovi motorizacije: će postati' gori, pošto kvalitet mešavine zaostaje za: onim benzina. Porast. potrošnje koji će uslediti zbog nižih cena ići će u korišt alkohola, tako da će uvoz benzina ostati u najboliem slučaju nepromenjen, ali je vrlo verovatno da će pasti.

Dalje ie: spuštena kamata dužnicima Državne hipotekarne banke na dugove, koji su nastali do 1 aprila 1931 god. sa 9,.8 ili 7%. na 6%. Time je nastavljena. već ranije započeta akcija koja ide za tim da se položai dužnika Hipotekarne banke poboliša: Odlučeno је јо5 да зе рте пе postupak po izvesnim monopolskim: ı taksenim krivicama. Sa interesovaniem čekamo uredbu o privrednom unapređenju južnih krajeva.

Висок стандард живота у све већем броју земаља, револу: ција: у: начину исхране, која с тим стоји у вези, заједно са усавршавањем транспорта, учинили су да се све више троши воће, које се- мора уво: зити; На: тај начин; оно. је постало важан артикал међународног промета. Преокрет се збио већ концем 19. века, али. тек после рата: промет. се. развио до великог обима. Тако је тек после. рата започео извоз воћа из Аустралије, Новог Зеланда и Јужне Африке, Палестине (наранче), Камеруна (банане); и: Бразилије. Према податцима које је скупио Institut fir Konjunkturforschung вредност појединих артикала. у, светској трговини 1984 изнела је у милионима марака:

Воће у светској трговини

innnnnuuuuuusnuucranunun

Bohe ~ 976 конзерве од, воћа и поврћа 212 месо свих, врста 948 пшеница 935 млеко, бутер, сир | 884 шећер 858. кава: 805

камени „угаљ j | 1095

O O O O OI