Народно благостање

Страна 674 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 42 "41/2%, 1906 225.— 218— 200.— Niujork 347.50. 436:/2 4355] 434.50 4347 [> 41J-o% 1909 225.— 220.— 200.— Berlin 17990 175.50 175.05 174.50 174.50 5% 1913 229.— 225.— 203— Pariz 28.383: |4 19.15 16.88:/2 14.32 14.54 7%. Stab. 1932 285.— 270.— 251— Prag 15.26 15.22 15.19 15.28 15.20 5% Funding 195.— —.— —.— Beograd 10.— 10.— 10.— 10.— 10.—

Kao što se vidi iz gornje tablice, u četvrtak su kursevi vrlo osetno pali, izuzevši 4% zajam iz 1895. Pariska berza bila je poslednjih dana čvrsta, tako da se iz opšte situacije ne može objasniti tai pad. Nazadovanje kurseva dolazi posle, istina još neobjavljenog, trgovinskog i platnog sporazuma. Koliko se zna, on ne tangira službu zajmova. Zasad uzroci pada, prema tome, još nisu jasni.

Naši papiri na njujorškoj berzi bili su: 7% Bler 8%. Bler 27:15—98: 5 27,625—928,75

7% ЗеПотап

11 oktobra 38,125—41,75

DEVIZNO TRŽIŠTE

Nesumnjivo, najinteresantnije je na deviznom tržištu kretanje kursa marke. Njegove granice su vrlo široke. U ovoj nedelji razlika između početnog i poslednjeg kursa iznosi 10 dinara. Oskudica u robi je velika. To jest, javna ruka je ima u velikim iznosima, ali je njihova svrha već unapred utvrđena, tako da oni na kretanje kurseva ne utiču. Roba koja dolazi od javne ruke potiče od izvoza u poslednje vreme. Interesantno je da se marka u terminu može jeftinije dobiti nego prompt, i to čim je termin dalji tim je roba jeftinija. Kurs klirinške marke određuje spoljna trgovina. Izgleda da se računa time, da će saldo razmene robe biti aktivan u našu korist. Beč je pokazao vrlo čvrstu tedenciju. Porast našeg kliTrinškog potraživanja prema Italiji sasvim prirodno prouzrokovao je pad lire. Grčki bonovi su bili stabilni. Za funtu se to već samo po sebi razume.

Kursevi su bili sledeći:

J London Berlin Beč Madrid „Milano Ба 8-Х 238— 1.880— 855— —= 197— 30Sa: Dr. 215.38 1.74596 —= —= 22929 Вег рг. 167.62 1.35873 _—=— —= 17844 —.11-X 2838.— 1.377.50. 85914 —— | —= 3012-Х 238. — 1.385. 862.24 —— —— 99.90 13-X 238.— 1.385.— 86417 —.— 197.— 80.14-X 288.— 1.990.— 865— —— == 80.—

Na tržištu akcija naših industrijskih i saobraćajnih papira bilo ie veliko interesovanje za pomorske papire. Akcije Dubrovačke paroplovidbe rađene su po visokom kursu od 450, a one Jadranske plovidbe po 410. Interesovanja za industrijske papire nije bilo.

Obračunski kurs naših dolarskih papira u Njujorku bio je: 8-X: 43,1916; 11-X: 48,1541; 12-X: 43,1791; 13-X: 43,1665; 14-X: 483,1794.

Obrt je bio kao i prošle nedelje 30,5 mil. din. Najviše ie rađen London 13 mil. prema 12 mil., Berlin 12 mil. prema

13 mil., Beč 4,3 prema 3,2 mil., Grčki bonovi 635.000 prema 680.000 itd. |

Kursevi na ciriškoj berzi bili su sledeći:

28-1 29-IV 26-УШ 7-Х 18-Х London 21.43 > 21.57 21.70 21.52 21.54 Amsterdam 299.75 239.25 240.30 240.90 240.271/»

Situacija je bolja. Veliko uznemirenje, koje je uneo franak na berzu, prestao je. Franak je nešto čvršći, što je prouzrokovano vestima o mogućnosti francuskog zajma u Švajcarskoj. Dolar je nešto slabiji, što je u vezi sa uznemiravajućim vestima sa efektnih i robnih berzi u SAD.

Cene zlatu u Londonu bile su stabilne, kao što se vidi

iz donje tablice.

šiling: pensa po unci Din. po kg.

1933 126 6 40.405 1934 141 54.345

1935 141 2 54.409 1936. 141 7 54.569 5-X-1937 140/6—140/8 54.103—54.216 12-Х -1937 1406 |5 54.168

Ма privatnom deviznom tržištu u Beogradu cena napoleona je nepromenjena 305 dinara. Prema njemu se ravnaju valute.

· Robno tržište

Sirovine. — Svetsko tržište sirovina već nekoliko nedelja je u znaku labave tendencije. Postepeno labavost se prenela sa industrijskih sirovina i na agrarne proizvode i sadašnji kursevi su na najnižem nivou u ovoj godini. Izgleda da popuštanje nije još zaustavljeno, jer svakog dana per saldo beleže izvesan gubitak. Cena pamuka upravo se katastrofalno srozala; u Njujorku poslednjih dana notica je pala na 8 centi za libru. Metali takođe popuštaju, naročito posle objave statističkih podataka o proizvodnii i prometu u ovoj godini, koji na celoj liniji pokazuju porast zaliha. Ti podaci dokazuju da uzrok sadanjoj depresiji ne leži u slabljeniu konjunkture, već u ogromnom porastu proizvodnje.

Pšenica. — Retke su godine u kojima je svetsko tržište pšenice imalo interesantniju fizionomiju. Na početku kampanje jedva da se moglo pomisliti da će cene u septembruoktobru biti za 10—15% niže od onih sa kojima je otvorena sezona. Velike fluktuacije u znaku kojih je otpočela kampania smatrane su kao posledice uravnoteženja ponude i tražnje i, na osnovu toga, pretpostavliano je da će se kursevi održati. Međutim, nastupilo ie obratno i to u momentu kada se na formiranje cene počeo sve više da oseća uticaji predstojeće žetYye na južnoj hemisferi. Sem toga, besističku tendenciju podržava još jedan momenat, naime izveštaia o znatnom porastu 2аsejane površine u svetu. Prema podacima međunarodnog poljoprivrednog instituta retka ie zemlja, koja u ovoi godini nije povećala setvenu površinu. To naročito vredi za S. A. MD. i Za uvozničke evropske zemlje.

Efektivni promet u pšenici ove godine manji je no prošle. A u ponudi nastupila su takode velika pomeranja. Kanada prodaje relativno malo, jer njen ovogodišnji izvozni višak ne samo što je mali, nego je i kvalitetno slabiji. S. A. 0. od ogromnog izvoznog viška, koji se ceni na nekih 500.000 уаgona, imaju takođe rđav kvalitet, koji je neupotrebljiv za proizvodnju brašna, te će zbog toga najveći deo ov-e- pšenice biti