Народно благостање

13, новембар 1937.

те нш о" оптембар месец донео је ново, знатно повећање цена на целој линији. Највећи скоки овога пута, показали су биљ5 ни производи углавном услед пораста цена житарица, кукуруза и сувих шљива. Индекс биљних производа скочио је. за 5,4 поена на 79,9, а однајнижег. индекса за последње четири године (августа 1934) већи је за 26,8 поена. Иза њих највише су скочили индустријски производи: за 2,4 поена, (према најнижем индексу у августу 1934, више за 15,1 поен), на 80,4 према 78 У августу. Скок цена у септембру за ову групу промнзвода показује да је пад цена сировина од априла на светском тржишту остао без икаквог утицаја на цене готових производа. Према априлу месецу индекс у септембру био је већи за 3,8 поена, односно за непуних 5%. Сточарски производи, као и до сада, показују врло мали скок, за 11! поен, са 66,1 у августу на 67,2 у септембру. Кретање цена стоке нарочито је карактеристично када се има у виду знатан рентабилитет извоза у најважније извозне земље, док у оне које су нерентабилне, држава доплаћује премије у висини разлике цене. Упркос томе цене стоке од септембра прошле године поправиле су се врло мало и одтзга доба варирају на једном нивоу. Овакво кретање цена стоке указује на актуелност проблема реорганизације досадашње контроле извоза са циљем да се боље заштите интереси произвођача и да се овима обезбеди веће учешће у ценама које се постижу на иностраним тржиштима, која су сва, благодарећи државним премијама, рентабилна. Минерални производи скочили су у септембру према августу за 0,9 поена на 89. Они, као што се види, према 1926 год. имају највиши индекс. Услед ових промена у септембру генерални индекс повећао се за 2,8 поена на 78,1: Према августу месецу 1934, када је за последње четири године био најнижи, он показује повећање за 17 поена односно непуних 28%.

Даљи скок цена

Однос цена биљних и сточарских производа према индустријским поправио се у септембру месецу према августу у корист првих, те износи 99,3% док је у августу био 95,5%, што (без мало претставља поновно 34тварање маказа, као што је било у августу 1985. Разлози који су довели до затварања маказа исти су ко и у октобру 1935. Наиме, жетва житарица била је веома слаба па су цене пшенице и осталих цереалија од августа месеца почеле осетно да скачу. И сада се релативна куповна снага биљних за индустријске производе осетно поправила. Куповна снага сточарских производа поправила се на 84,7 према 835% у августу. Код ових производа, као што се види, постоји још увек знатна разлика.

ИМ цене на мало (база 1930 г.) показују скок у септембру и то највише у Београду, за 1,4 поена према августу месецу. У осталим градовима скок је нешто мањи и износи: у Загребу 0,7, у Скопљу 0,4, а у Љубљани се показује попуштање за 0,3 поена. Да би се могло вршити упоређење односа цена на мало према ценама на велико потребно би било да оба индекса имају исте полазне године. То међутим код индекса, који води Народна банка, није случај. Док индекс цена на велико базира на 1926, дотле онај цена на мало полази од 1930. У немогућности да се чини упоређење, које би било неопходно да се добије тачнија слика о кретању цена и коштању живота, могу се из индекса цена на мало установити само две чињенице, прва, да је индекс цена на мало од 1934 на овамо претрпео врло мале промене, односно цене на мало биле су много "стабилније од цена на велико и друго, да је Београд, У поређењу са остала три града, имао увек највиши индекс тј. релативно био најскупљи град.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 7131

Međunarodni saobraćaj po mo-

ru ugrožen ie na dva mesta, u Sredozemnom moru i na Dalekom Istoku. Društva za osiguranje transporta počela su najpre da povisuju stopu osiguranja protiv ratnog rizika, a kad je potopljeno nekoliko lađa i blokirane obale, počela su da ukidaju ovaj posao osiguranja. Brod ie pokretan, i dok još nije ceo. svet planuo u ratu osiguranje će se prcuZimali H zonama koje nisu ugrožene.

S osiguranjem nekretnina stoji daleko lošije. Kod naoružanja u svetu sve veća važnost pridaje se aeroplanima, kao ofanzivnom oružju koje će da bije pozadinu. Zgrade nisu pokretna meta kao lađe i zbijene su jedna do druge, tako da će i bez gađanja bačena bomba gotovo uvek naći nešto da sruši. Španski rat dao je prvi put sliku pustošenja, koje je 105 uvek malo izdanje pakla koji se sprema ako izbije svetski rat. Ta slika bila ie dovolina da odvrati društva da ne vrše osiguranja zgrada od ratnog rizika. Nema ga na čitavom svetu nego samo u nekim američkim zemljama.

U miru, osiguranje od ratnog rizika je najbolji posao. Ali on ne može biti nikad toliko dobar da bi za slučai rata doista mogao da nabere rezerve za svaku štetu. Sigurno ie da bi svako društvo, i najbolie, propalo. za nekoliko dana. Kad je izbio svetski rat, društva su u Engleskoj počela odmah da napuštaju ovo osiguranje, tako da je država morala da ga preuzme. Ona je to mogla da čini obvezujući se na sasvim neznatne svote, tako da su svi bolji poslovi osiguranja ostali u rukama društva koja su i nadalje osiguravala, ali samo na sigurnim putevima. Državi je preostalo da osigurava najugroženije tačke i da tako izvrši i najveće isplate štete. Posao osiguranja na moru završen je s ogromnom pasivom Za državu.

Zastrašena Cepelinima nad Engleskom privatna društva prestala su da osiguravaju nekretnine. Država je ı tu intervenisala, samo na drugi način. Polise su izdavala privatna društva, ali država je bila obvezana na naknadu štete. Pošto je nije bilo, posao je završen dobitkom. Da je zračna flota pre dvadeset godina bila što i danas, dobitka ne bi bilo.

Može se pretpostaviti da će, u slučaju novog svetskog rata, štete na moru biti veće nego prošlog. Ali na kopnu, u pozadini, naročito u velikim industrijskim centrima, sigurno je da će te štete biti neizmerne. Nije preterano ako se kaže da će gradovi postati ruševine. Vredi li tu ikakav posao Osiguranja? Ekonomski posmatrano osiguranje kod privatnih društava pretstavlja odvajanje i rezervisanje jednog dela društvenog bogatstva da posluži onde gde slučaj nanese štetu. Ta rezerva može da se odvoji iz godišnje dobiti, i, prema tome, ona je nešto sasvim drugo nego odvajanje rezervi amoTtizovanog: kapitala koji pretstavlja onaj deo koji se istrošio upotrebom u proizvodnji. Kad se sasvim istroši, trebaće obnoviti preduzeće i tad će se utrošiti rezerve amortizovanog kapitala. Osiguranjem treba da se stvori rezerva ako kapital bude uništen. Koliko ga uništavaju slučajni događaji, to se može predvideti po računu verovatnoće. Pojedinac nikad ne može da zna hoće li baš on biti pogođen, pa i kad bi znao, nikad njegove dobiti nisu tolike da bi iz njih mogao da izdvoii onoliko koliko mu može trebati kad šteta nastane. Ali kad še svi udruže da ostavljaju rezerve za slučajnu štetu, oni mogu bez velikog napora da osnuju dovolino velik fond. Društva za osiguranje su, dakle, rukovaoci rezervom društvenog bogatstva za slučaj štete. Kad bi pojedinac osigurao sebe uštedama imobilisao bi se u društvu ogroman kapital, i ne bi bio potpuno osiguran. Kad se to čini na društvenoj osnovi uz male žrtve, osigurani su sVi i potpuno.

Problem osiguranja od ratnog rizika