Народно благостање

Страна 754 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _ | „Бр, 41 Обрачунски курс наших доларских папира у Њујор- 1985 141 2 54.409 xy био је: 12Х1: 43,0041; 15-Х1:. 43,1041; 16-ХЕ 42,9415; 17- 1936 141 7 54.569

ХГ 42,8416; 42,9166.

Наши папири на страним берзама Курс наших зајмова у Паризу скочио је прилично. Једино су заостале 5% Фундинг обвезнице. Курсеви су били следећи: |

10-XI 12-XI 15-XI 4% 1895 251.— 250.— 277.50 5% 1902 234.— 245.— 41] % 1906 9228.— 234.— 250.50 4:7% 1909 225.— ' 234— 252.50. 41] % 1910 230.— 235.— 240.50 41J-% 1911 228.50 234.— 5% 1913 285 — 242.50 264.::7% 1931 238.50 252.50 263.5% Фундинг 134— 187.— 185.50 Наши папири на париској берзи били су: 7% Блер 8% Блер 7% Селигман 16 новембра 28—29 28—28.50 39.125—42.50

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

Ретко када смо могли забележити тако стабилне курсеве као у овој недељи. Берлин је био скроз 14. Тражња је била: огромна. Она је задовољена од јавних установа без подизања курса. За медио јануар рађена је марка по нижем курсу, 13,80. Обрт у промпт роби био је рекордан са 21,5 мил. дин. према 12,5 мил. у претходној недељи. Фунта је живо тражена по њеној стабилној цени, али се показала оскудица у роби. Обрт је био врло слаб са 5,6 мил. према 11,8 мил. У исплати Беч посао је текао нормално, по нешто чвршћем курсу. Обрт је износио 4 мил. према 5,5 мил. У грчким боновима била је понуда велика. Интересовање било је слабо. Рађени су свега за 395.000 дин., према 564.000. Курс једнако попушта. Целокупни обрт на девизној берзи био је 32 мил. према 30 мил. дин. Курсеви су били следећи: Грчки

Лондон Берлин Беч Мадрил Милано · бонови 12-XI 238.—K 1.400.— 863.— — - 29.25 Са пр. 215.91 1.744.96 — — 227.98 == Без пр. 168.03 1.857.95 — = 177.42 15-VI 238.— 1.400.— 869.71 = — 29.15 16-Х1 238.— 1.400— 871.05 = — 29.17-Х1 238.— 1.400. — 869.83 = — 28.75 18-Х1 238.— 1.400.— 870.— — — 28.25

На циришкој девизној берзи скочио је курс свих западних девиза, као што се види из доње таблице:

28"1.. 2ОЛМ 96-VIM | 193-% JO" 19:%1 Лондон 21485 | 21.57 | 1.70 91.54. 21,56 „21.60%/, Амстерд. 239.75 239.25 240.30 240.271} | 239.15 239.35 Њујорк 436— 436Gtje 43557, 4340, 43125 4323, Берлин 179.50 175.50 175,60 174.50 174.95 174.50 Париз 28.33), 19.115 16.831], 1454 14.66 14.671/a Праг 15:26. 15.22.1519 1520. 15176: ' 1518 Београд 10587. 10. 10.00. 10% | |Q

Цене злату у Лондону кретале су се неједнако. У току недеље ситуација је била лабава, а крајем постала је опет чврста.

/ Шилинг пенса (по унци) Дин. (по кгр.) 8-Х1-1937 140

— 1401, 53.960 —58.992

14-Х1-1937 139) 115) —140/1 53,928 —54.024 1933 126 6 40.405

1934 141 40.345

На београдском приватном девизном тржишту фунте се траже по 242. Према њој се равнају курсеви осталих валута. |

Робно тржиште

Сировине. — Лабава тенденција праћена флуктуацијом курсева владала је и у овој недељи на светском тржишту. Метали, уз мање или веће колебање, успевају ипак да одрже нешто виши ниво од онога на који су почетком новембра били пали. Памук, међутим, и даље пада; Њујорк је 16 новембра забележио 7,85 центи за либру. На овако чиском нивоу памук је био у времену кризе, а у марту ове године нотирао је 14,55 центи. За сада су врло мали изгледи да би се цена памука могла поправити, јер најновија америчка процена таксира овогодишњу жетву већом но што је било изнето у претпоследњој процени. Сто: га се са правом претпоставља да ће се притисак понуде осећатин за све време сезоне; утолико пре што САД, упркос давању ломбардног кредита, не желе да оживљавају политику Фарм борда, која се састојала у гомилању залиха до у бесконачност финансирањем из државног буџета. С.А.Д. ће повући са тржишта само ону количину коју сматрају довољном за ратну резерву, док ће сав: остатак бити упућен на тржиште. На то су се оне одлучиле ни из разлога да би натерале пронзвођаче да приступе фактичном ограничењу засејане површине и смањењу производње. Цене металу лабаве су углавном услед опадања куповина у САД. Куповине бакра у августу биле су 69.225 тона, у септембру пале су на 28.936, а у октобру на 22.000 тона. Код осталих метала примећује се такође осетан пораст залиха, које неповољно утичу на тржиште. У европским земљама потрошња није смањена, али се код појединих држава, нарочито Немачке и Италије, опажа оскудица девиза, која доводи у питање даље вршење набавака. Пшеница. — Светско тржиште пшенице потпало је потпуно под утицај вести о изгледима жетве на јужној хемисфери. Средином прошле недеље лансирана је вест о великим штетама од мраза на пролетњим усевима у Аргентини, која је деловала на поправљање курсева. Крајем недеље ова вест била је знатно ублажена па су курсеви понова почели да попуштају. Сада су на дневном реду сталне таксације аргентинске и аустралиске жетве, које варирају у десетинама и стотинама хиљада вагона па је тиме онемогућена свака оријентација. Услед тога курсеви средином недеље понова су се знатно приближили најнижем нивоу у овој кампањи на који су били пали у прошли понедељак. Средином недеље термински курсеви на светским берзама изгледали су овако: i OBU

XII | II M

Ливерпул шил. мтц. 18 1706. 5 == 176: Б. Аирес пез. мтц. 12.33 11.60 + << == Ротердам хфл. мтц. U 7.30 ) 780

Чикаго центи буш. | 95 o 050, Винипег центи буш. 1183], = 5

На домаћем тржишту ситуација у овој недељи била је нешто пријатнија, јер су довози, услед наглог захлађења и кишног времена, сведени на минимум. На потискобегејској линији млинови купују сваку количину која се