Народно благостање

4. децембар 1937.

лугодишњег извештаја о учешћима, 4) годишњег статистичког извештаја о расподели ризика, 0 даном кредиту, затим о финансијској структури банке с обзиром на повлаштене веровнике._

—- Аустријски савез штедионица ускоро ће одржати скупштину на којој ће се коначно одлучити оснивање једне жиро централе у виду акционарског друштва. Главница централе износила би 15 милиона шилинга раздељених на акције од по 2.500 шилинга номиналне вредности, Правила имају један интересантан став у питању права мањине. По том ставу нарочито важни закључци, главне скупштине не могу се оснажити, ако постоји квалификована мањина која претставља 10 акција разних банака или 30 акција једне банке. Преузимање акција од стране појединих штедионица вршиће се према висини улога.

— Министарство финансија израдило је правилник о исплати дуговања улагачима и веровницима новчаних завода и задруга под заштитом, 3%-тним одвезницама издатим на основу уредбе о ликвидацији земљорадничких дугова. Исплата у обвезницама може се тражити до конца фебруара 1938 год. Банке су дужне издати све своје обзезнице а повериоци су дужни да их приме у номиналном износу. У колико обвезнице којима банке располажу не буду достајале за подмирење свих пријављених тражбина, биће раздељене аликвотно.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Francuska vodi pregovore za sklapanje jednog Кга[koročnog zaima u Holandiji, kojim bi se vršila isplata duga Enšleskoj od 40 miliona funti, o kojoj će se voditi pregovori u Londonu tokom decembra o. g. Zajam bi iznosio 150 miliona holandskih forinti, tj. oko 205 milijarde franaka.

— 3%-тни шведски зајам из 1888 је последњи швед· ски зајам који је издан не само у шведским крунама већ и фунтама штерлинга, ф. францима и рајхс-маркама. Овај је зајам био делимично замењен 3-%тним облигацијама из 1934 год. Шведска влада је отказала остатак зајма од 15,9 милиона круна (који се са 7—8 милиона круна налази у страним рукама) и позвала носиоце да га замене за 3%-тне облигације из 1934 год.

— Austrija je raspisala 37,%- хајат од 114 ти. funti za isplatu jednako visokog zajma koji dospeva u februaru. Ovai zajam nije uspeo pa će emisioni konzorcijum morati da pokrije zajam za 60—80%.

— Engleski odbor inostranih verovnika uspeo je da engleski poslanik u Braziliji poseti pretsednika Vargasa i 7аtraži da se definitivno izjasni po pitanjiu obustave plaćanja po zajmovima. Pregovori o prisilnom kliringu protiv Brazilile među verovnicima vode se i dalje.

— Амерички буџетски дефицит износио је концем новембра 700,94 милиона долара, док је дефицит за целу годину према прорачуну требало да износи 695,25 милиона долара. Рачуна се да дефицит неће много премашити досадашњи износ јер се очекују већи приноси пореза.

— Порески одбор америчког парламента је одлучио да се покуша изменити систем опорезовања акционарских друштава. Према досадањим разговорима Рузвелта са министром финансија Моргентауом, државним чиновницима и привредницима намерава се друштва до 25 хиљада годишњег дохотка ослободити пореза на неподељене добитке, док би га друштва са већим дохотком плаћала само по умеренијој стопи. Разговори се настављају и очекује се реакција привредника на нови предлог,

— Једним коминикејем бразилијанска влада је објаснила зашто је приступила ограничењу вршења службе дуга. 35% девиза морали су извозници предавати држави по „званичном курсу" што је за њих значило оптерећење 06-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 783

зиром на курс милрајса на слободном тржишту. Експортерима памука ова квота била је снижена на 20%, али ни то није било довољно. Служба дуга вршиће се одсада из средстава девизног фонда, а кад се он исцрпе, влада ће куповати на слободном девизном тржишту премда. ће је то скупље доћи. Досадашњи начин употребе девиза доводио је до вештачког сужавања увоза, да би се имало на расположењу што више девиза. Ово ограничење има и финансијске разлоге, јер би укидање званичног курса при куповању девиза знатно оптеретило буџет, ако би се на. ставило са плаћањем дугова.

ПЛАНСКА ПРИВРЕДА ; ;

— Бугарска је ове године издала на јавне радове 752,3 милиона лева. Од те суме отпада на јавне радове У ужем смислу и радове које извршује група незапослених 467 милиона лева, државне грађевине 89,8 милиона, оп: штинске градње 42,9 милиона итд.

— U Italiji ie na javnim radovima u septembru bilo uposleno 254,3 hiliade radnika prema 283,7 hiljada u isto doba prošle год.

— Совјетска влада је одлучила да образује нарочити Привредни совјет, који би имао права сталне владине комисије. Совјет би ујединио компетенције Совјета рада и обране и државне комисије за пјатиљетке. Потврђивао би годишње планове и доносио одлуке у поглелу техничке опреме индустрије и пољопривреде, масовних потреба и саобраћаја. Нарочито би имао право контроле и одлучивања у питању цена, рада и надница. Његове одлуке су обавезне за поједине комесаријате ин савезне владе. На челу овог совјета налазиће се шеф владе, Молотов.

САОБРАЋАЈ

— Grčka trgovačka flota brojala ie početkom oktobra 604 jedinice sa ukupnom tonažom od 1,82 miliona tona. Povećanje od počefka godine iznosi 4 parobroda sa tonažom od 38,4 hiljade tona. |

— Pretsednik fašističkog udruženja brodovlasnika u Italiji objavio je program, po kome će se tonaža trgovačkih lađa povećati za 1 mil. Po prvom delu programa gradiće se 44 broda sa 250,000 tona. Novi program stajaće oko 1!/, milijardu lira. Ir

— Ala Littoria, društvo za vazdušni saobraćaj u Italiji, povećalo je 1936/37 god. saobraćajnu mrežu za 5.000 milja na 18,810. Prevaljeno je 4,98 miliona milja prema 3,58 prošle sezone, prevezeno 87,3 hilj. putnika (61,5), 528 t. robe i novina (346), 378 t. pošte (368) i 1.160 t. prtljaga (794).

— Бредарско друштво Југословенски Лојд купило је од групе Бокурица 10 хиљада комада акција Јадранске пловидбе те је тако повисило портфељ ових акција на 50 хиљада. Како у Сплиту појединци поседују око 25 хиљада то Сплит има мајоритет акција (од укупно 120 хиљада комада). Мисли се да ће се зато седиште Јадранске пловидбе пренети са Сушака у Сплит.

— Hansa kanal koji bi imao vezati rajnsko-vestfalsko industriisko područje sa morskim lukama i koji je уес даупо planiran ušao je sada u program nemačkog četirigodišnjeg plana. Kanal će biti dugačak 100 km. i koštaće 145 miliona maraka. | :

ШТРАЈКОВИ

— На подручју сплитске Радничке коморе за првих десет месеци о, г. било је 26 радничких покрета од чега 11 штрајкова. Укупно је у покретима узело учешћа 8.106 радника. Повећање надница путем покрета износи просечно 20%.