Народно благостање

Страна 786 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр, 49 55 1913. 295 2881); 303: 2 305 315: 823 331 Ha 70% основне квоте, што је имало за последицу опорав7% Стаб.“ 2920. 2931/», 305 314: 320 328 383 љење цене на 7 пенса за либру. Памук такође показује

140 2) 052) 150: 5 пода 0 II

Курсеви наших папира на париској берзи наставили су свој скок после врло кратког и безначајног прекида на крају прошле извештајне недеље.

5% Фундинг

На њујоршкој берзи наши папири имали су следеће курсеве: 29-Х1

26—28,875 28:/25—29,625 7% Блер 8% Блер

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ Пораст оптицаја грчких бонова проузроковао је лабав курс, пошто тражња није ишла упоредо са понудом. И исплата Беч рађена је последњег дана извештајне недеље по слабијем курсу, него у току недеље. Марка је стабилна. Фунта се тражи по непромењеној цени од 238. Курсеви су били следећи:

38: /2—42,75 7% Селигман

Грчкв

Лондон Берлин Без Мадрид Милано GomopH 26-XI 238.— 1.400.— 871.— = 27.Са пр. 215.94 1.744.16 — = 227.23 == Без пр. 168.05 #8572 | 176.84 99-ХГ 238 — 1.400. — 872. — — — 27.54 30-XI - 238.— 1.400.— 872 — = — 27.50 2-ХН 238.— 1.400— 870.— — 27.—

"· Обрт је осетно пао са 34 мил. у претходној недељи на 25-мил. у извештајној. Поред крње недеље узрок томе је назадовање послова у маркама. Берлин је рађен са свега 10 мил. према 17 мил. Обрт у исплати Лондон био је нормалан са 9 мил.'као и претходне недеље, у злату Беч је мало пао са 5,5 мил. на 3,7 мил. Грчки бонови рађени су за 517.000 према 586.000 итд.

На циришкој девизној берзи курсеви су били следећи:

28-1 201V PG. MII па 25-XI 9-XII Лондон 21431], 21:57 21.70 2154 21592 21548. Амстерд. 23925 .23925. 240.30 240.271, 240.15 · 240.40 Њујорк 436 4569. 4359] 484" 489: 433 Берлин 179.50 175, 175.60. 17456 1741), 174.40 Париз 28.331 , 19.15 1638:)2 1454 14.677, 14.68:/, Праг 15.26 15.22 15.19 15.20 15.30 15.22 Београд 10— 10.— 10— 10— 10.— 10.—

Долар и фр. франак су чврсти. О узроцима пишемо у уводу берзанског извештаја. Остале девизе су стабилне.

На тржишту злата у Лондону цена је слабија као што се види из доње таблице:

шилинг пенса (по унци) Дин. (по кгр.)

1938 126 6 40.405 1934 141 40.345 1935 141 2 54.409 1936 141 7 54.569 15-Х1-1937 140 — 1401 53.960—54,024 30-Х1-1937 139/11—139/1 12 53.898—53,928

На београдском приватном девизном тржишту тенденција је лабавија, Цена наполеона је пала на 304. Фунва 16. 242:

Робно тржиште

Сировине. — На тржишту сировина ове недеље наступило је мало опорављење које се доводи у везу са политиком картела који настоје да ограниче понуду и спрече даље попуштање цена. Цене метала поправиле су се и то: бакра електролита на 45, калаја на 185, олова на 17775 цинка на 155/, фунти стерлинга за тону. Међународни одбор каучука одредио је извозну квоту за први квартал 1938

пријатнију тенденцију. Њујорк је нотирао 7.95 центи за либру.

Пишеница. — Ове недеље светско тржиште пшенице развијало се у знаку истих тенденција као и прошле. Курсеви су час ишли горе час доле, али је основна тенденција и даље остала лабава. Карактеристично је било осетније попуштање Ливерпула до средине недеље што се доводило у везу са појевтињењем поморских транспорта. Уопште у попуштању цена последњих недеља појевтињење поморских транспората играло је знатну улогу. Концем новембра месеца према стању од 21 октобра поморске рате за релацију Ливерпул износиле су: Аустралија 41 према 47, Аргентина.5 према 30, Дунав—Црно море 19 према 25 шил. за тону. Од четвртка међутим, цене су се почеле. опет поправљати. Иначе тржиште је и даље окупирано стално променљивим вестима 0 изгледима на жетву у земљама Јужне хемисфере. У овом погледу нарочито су контрадикторне вести које се лансирају из Аргентине. Светски извоз пшенице у времену од 1 августа до

20 новембра кретао се, у поређењу са истим периодом у прошлој години, овако (све у вагонима);

1937 1936 Утоварено за Европу 396.400 364.500 Утоварено за неевропске земље - 77.250 70.720 Пливало за Европу 93.850 103.088 Укупно 497.500 538.308

Као што се видн, према прошлој години светски увоз шшеннице смањио се у наведеном перноду за 40.808 вагона или 7,7%. Ефективни увоз бно је нешто мањи ол горње цифре када се узме у обзир да су се истовремено у Енглеској, Ливерпулу и Ротердаму повећале залихе. са 25.568 на 42.976 вагона. Ово знатно повећање залиха променило је техничку позицију ова три главна континентална центра житарске трговине ни оно је, поред осталога, такође имало удела у депреснвној тенденцији последњих

недеља. Средином недеље на светским берзама термински курсеви нагледалн су овако: XII III М Ливерпул шил. мтц. 16/7 16/6 16/8 Ротердам Хфл. мтц. 7— 7,07 710 Б. Анрес пез. мтц. 11,43 11,17 Винипег центи буш. 14], — 1128 Чикаго центи буш. 920 — 915.

На домаћем тржишту није било никаквих промена. Довози су и даље минимални. Местимично се нојављује по која партија робе друге руке, која налази одмах пласмана код млинова, јер ови већ десетак дана показују појачано интересовање за пшеницу. Цене се н даље развнјају независно од светских н Призадових интервенционих цена, нарочито за квалитетну робу које очевидно нема у довољним количинама. Цене су биле следеће; Тиса шлеп 175—176, Бегеј 174—175, Србија Дунав 158, вагонска србијанска роба 154—155 дин. Мако су цене србијанске робе на паритету са Призадовим ценама овај ипак не добија никакве понуде. |

Извозни паритет средином недеље према Ливерпулу пао је на 125 дин. те се разлика између њега н домаће цене у слободној трговини повећала на слормну цифру од 43 динара. Паритет према Ротердаму био је такође 125.дин. што показује да је понова наступило изједначење курсева у Ливерпулу.и Ротердаму. Је 0,