Народно благостање

•

Страна 4

тога предвиђа исправку мана при оснивању, да се

"избегне престанак друштва, које је већ проради-

no. Jako je ограничено примењивање сразмерно скупог и дуготрајног парничног поступка у чисто друштвеним стварима; где је могуће, регистарски суд таква унутрашња питања решава у бржем, тајном, јевтином ванпарничном поступку. На тај ће начин друштва бити сачувана од потреса, који су често неминовна последица јавног парничног поступка. О значају построженог надзора и подробно уређене одговорности већ је била реч; додати ваља само, да ће мере, којима се повећава сигурност дедничара, ваљда имати за последицу, да се деоница више омили народу, но што је данас. Та наређења, као и она о рачуноводству, доприносе и сигурности самог предузећа, а не само сигурности деоничара и зеровника.

За народну привреду нису без значаја прописи о спајању, о отуђивању целе имовине којега капиталског друштва као и о јавноправним телима као прибавиоцима свих деоница. Баш ова наређења у вези са наређењем, да извесан део броја чланова у друштвеним органима може предлагати или и постављати која општекорисна установа или које јавноправно тело, даје могућност, да се и у нас развију она мешовита предузећа, која су у неким земљама уређена засебним законима и која нарочито општинама олакшавају вршење њихових хигијенских, социјалних и других дужности, а да се не морају сасвим предати приватном капиталу.

Особине д.с.0.о. већ су оцртане. Вероватно тај ће се облик брзо проширити у оним областима краљевине где још не постоји; ти крајеви моћи ће да се њим послуже, а да не морају тек испаштати последице оних мана, које је имао садашњи закон, јер су ТЗ-ом исправљене. Наређења пак о претварању д. друштва у друштва с.0.0. без ликвидације и целог поступка око оснивања омогућиће нарочито оним малим приврдним удружењима, која су у виду д. друштва основана само стога, што им досадашњи закони нису давали целисходнијег облика за ограничење ризика, да без знатних трошкова пређу у подеснији им облик удруживања. Обратно, друштва с.0.оокоја су због угодног развитка премашила ону величину, за коју је тај облик најпо-

деснији, моћи ће се без ликвидације да претворе у

д. друштва,

Као мана ТЗ истицало се, да не уређује картеле и друге привредне организације вишег степена. Тај прекор није основан, наређења о таквим организацијама не спадају у трг. закон. Та материја не само код нас — тако је још у пуном јеку развитка, да је легислативнополитички много згодније уређивати је лакше изменљивим уредбама, као што је већ учињено; картелисати се могу не само предузећа, која спадају под трговачки: закон; картели се

"могу стварати и у другим правним облицима, а не

само у онима, које предвиђа 13. Тако у ствари и најчешће бива, природно, јер су облици удружива-

-ња ТЗ-а прорачунати на дуже трајање, без битних

измена,. а дуготрајни: картели без овећих промена ретки су, ваља само погледати у картелни регистар. Уколико. се пак картелисање или друго удруживање вишег степена тиче појединог друштва, ТЗ има читав низ наређења (на пр. 585 256, 263, 274, 332, 334, 341).

При крају смо. Приказ је без сумње јако не-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. |

потпун и вероватно премало објективан: писац је сарађивао у изради нацрта ТЗ; ипак се надамо, да нису пропуштене најважније тачке; истина, и у том погледу много је субјективног. Свакако треба додати још ово:

Све што се од ТЗ очекује, песма је будућности, докле не буде донесен уводни закон, којим ће се тек одредити дан ступања на снагу новог ТЗ. Тај ће уводни закон морати да буде прилично обиман. Не само што су потребне дерогационе клаузуле за шест правних подручја (в. у закону о радњама), у њему ће морати да се антиципирају, нека истина, малобројна наређења, која систематски спадају у Ш део ТЗ-а и стога нису ушла у сам 13, и најважније, уводни закон мора дати прелазна наређења. Нека ће од ових прелазних наређења бити врло проста; али су правно прилично сложена она, која се односе на деоничка друштва, јер за та друштва ТЗ највише отступа од досадашњих закона. Многи претставници садашњих д. друштава страхују од новог ТЗ. Понајвише се ту без сумње ради о обичном страху од новога, који се у заинтересованим круговима појављује сваки пут, кад је на помолу нов, замашан закон, о оној уз шегнае која, чим се покаже нешто ново, наједанпут налази да је ипак сношљиво, чак и добро оно што се мало пре означавало не само као старо, него с правом као застарело и неприкладно промењеним приликама живота. По нашем схватању бојазан није основана ни за кога ко жели лека неким болестима каших деоничких друштава. Код исправно вођених старих" друштава нови закон неће значити никаву битну промену. Ако пак нека друштва натера на исправнији рад, од тога ваљда неће бити штете по привреду, друштва, деоничаре и виновнике2 Ако ТЗ неким и сувише мало обазривим друштвима омете досадашњи начин рада, који је већ упропастио толико друштава и народног иметка, зар се тога треба плашитиг Разуме се, прелазним наређењима не сме се дирати у саме основе лостојоћих деоничких друштава, одговарали они новом закону или не; не могу се примера ради друштва са основном главницом испод 1,000.000 динара силити, да је пошто пото повисе (Пољска је била тако радикална); деонице испод 500 динара моћи ће да остану испод 500 динара; неће се поново процењивати апори и набавке при оснивању; не може се одговорност за старе, прошле грешке ценити по новом закону итд. Али што је дато новога ради веће сигурности предузећа, деоничара и веровника, то ће морати, у суштини, да у будућности зажи и за стара друштва. Друкчији уређај био би штетан по сама стара друштва, јер би свет бежао од њих. О подробностима може се говорити; често може бити сумњиво, да ли је ново наређење толико битно, да га ваља октроисати старим друштвима. Ту ће имати последњу реч Народно претставништгво, које је код доношења самог закона показало много интереса па и много добре воље, да се закон дотера како треба, и у коме су дате и лепе сугестије за уводни закон. Штета је,-што-нови ТЗ. није -ступио на снагу већ раније, а велику одговорност. узимао би на себе, ко би покушао да одуговлачи доно-

пење уводног закона-и тиме-ступање на снагу но"вог Трговачког закона за краљевину Југославију.

Историја нашег правног развитка у своме билансу морала би га унети на страни пасиве.