Народно благостање

(Страна 26

поново. смањити. Поводом овог повећања дуга одбијен је

републикански предлог о повлачењу нацрта закона о по: pesy.Ha неподељену добит јер би то довело до смањења

пореза и следствено до повећања државног дуга.

— Holandska vlada je u ovoj godini odobrila ха ротогski saobraćaj kredita u iznosu od 29,8 miliona holandskih forinti. Ovaj iznos je smanjen zbog otplate ranijih kredita na 10,6 miliona. Ukupni gubitak na odobrenim kreditima iznosi samo 65 hiljada forinti. Nema uopšte zaostataka u pranju kamata i amortizovanju kapitala. ·

| а Ministar finansija propisao је Pravilnik 6 amortizaciji 3% obveznica za likvidaciju zemljoradničkih dugova. Na dan 15 decembra 1937. g. bilo je emitovano obveznica u nominalnoj vrednosti od 114,9 mil. din. i to 6,2 mil. po 100 din. nominale, 6,2 mil. po 500, 15,9 mil. po 1000, 28,4 mil. po 5000 i 58,3 mil. po 10.000 din. Po ovom stanju utvrđen je iznos атогт тасјје од 1 marta 1988 с. до 28 februara 1939 na 4,3 mil. din. Pošto se fe obvenzice primaju za otplatu poreskih zaostataka i dopunske takse, odeljenie državnih dugova utvIdiće do 31 marta 1938 g. nominalni iznos obveznica koje su pripale državi do 28 februara zaklučno. Ako je taj iznos manii od predviđene amortizacije, razlika će se upotrebiti za kupovinu obveznica. Ako je pak veći onda će se višak Upotrebiti za uvećanu prvu ili za redovnu odnosno uvećanu drugu amortizaciju. No ta se amortizacija može vršiti samo ako ie iz budžetske godine 1937/38 prestao kredit za amortizaciju.

— Izašla je Uredba o izmenama Uredbe o likvidaciji zemljoradničkih dugova. Po njoj izuzimaju“ se iz zaštite dužnici mesnih i banovinskih zadruga za poljoprivredni kredit, ako su zajam dobile iz sredstava bivše direkcije za poljoprivredni kredit pre 20 aprila 1996 g. Za ove dužnike važiće olakšice koje je Privilegovana agrarna banka dala svojim dužnicima. Osim toga stvorena je mogućnost da se novčani zavodi sporazumevaju sa svojim zemljoradničkim dužnicima do 31 decembra 1938 godine. Ako dođe do sporazuma između novčanog zavoda i dužnika, Privilegovana agrarna banka dužna je da vrati predata joj dokumenta. Zatim je propisano da jemac-zemljoradnik, koji je preuzeo obavezu glavnog dužnika pre 26 septembra 1936 g., može da traži od ovog onai iznos koji je sam dužan da plati. Sud može na zahtev dužnika ili Paba da poništi prenos dužnikove nekretnine, koja je izvršena u svrhu obezbeđenja. Dužnici mogu da se obrate sudu za utvrđivanje tačnosti obračuna u roku od 1 godine od dostave obračuna. Predviđene su i druge izmene manje važnosti.

— Скупне бановинске трошарине које су заведене 1985 год. и које се улажу у заједнички фонд па онда деле појединим бановинама према броју становника дале су У 1937 год. 112,32 милиона динара према 68,52 милиона у 1936 год. Појединим бановинама је исплаћено: дравској 58 односно 9,5 милиона дин. савској 134; 22,5, врбаској 5,2; 8,3, приморској. 4,5: 7,5, дринској 7,8; 12,9; зетској 47; 7,6: дунавској 12, 195, моравској 7; 11,5 и вардарској 8,1 односно 13 милиона дин.

— До половине децембра уплаћено је 12507 милиона динара на име прве рате сељачких дугова или 59%. Паб је новчаним заводима дао 332 милиона дин. предујма н предао 120 милиона дин. обвезница.

— Носледњи француски унутрашњи зајам дао. је 4,2 милијарде франака и уписан је, по речима француског министра финансија, искључиво из капитала даног на штедњу,

Рачун Поштанске штелиовице, Београд 51005.

Ашгло-Чежеословачка пи Прашка Кредиштнањћанка. среилијала у БЕО ГРАДУ — Пошт. фаж 17. ·

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Евра

SAOBRAĆAJ || : O

— Odbor za Рато о нЕ БАР. пне o davanju“. subvencije ·Standard Oilu za građenje brzih petrolejskih brodova. Radi se o izgradnji 20 tenk-brodova od kojih bi svaki stajao 8 miliona dolara od čega bi država kao subvenciju dala.

0.8 miliona. U svemu bi država dala 16 a društvo 44 miliona dolara. Sem toga govori se o subvencioniranju 12 brzih fo-

varnih brodova sa koštanjem od 18—93 miliona. Dosađašnji

program građenja brodova 'predviđa' subvencioniranie za 100

miliona novih plovnih objekata, među kojima i građenje. jednog velikog parobroda kao žamenu za Levijatan sa troškom.

od 16 miliona dolara.

— U poslednjoj pošlovnoj godini u Evropi je sagrađeno | 1,86 mil. tona novih brodova od čega na samu Englesku ot-

pada 57%, a na Nemačku 12 9%. Кгајет стофпе зуефзка [0naža iznosila je 65,27 miliona tona, a pretprošle godine 64,01 miliona.

— Министарски савет је донео уредбу о оснивању железничке страже ради чувања железничких објеката н предане робе. Железничка стража моћи ће да буде оборужана и уредоваће на лицу места самостално а даље са надлежним · полицијским властима. |

— Ред вожње (зимско издање) изашао је под VDO.

ништвом Душана С. Вујића, вишег чиновника Желез. Дирекције — Београд. Поред исцрпног прегледа свеколиког саобраћаја у земљи са важнијим иностраним везама, нови

Ред вожне садржи адресар најважнијих предузећа, пла--

нове Љубљане, Загреба и Београда и низ осталих неоп-. ходнинх обавештења. Због тога ова укусно опремљена м прегледна књига неопходна је за сваког привредника. Пена књизи 20 дин.

JAVNI RADOVI

— Ministar građevina propisao je da upotreba паrodne snage odnosno plaćanje otkupnine ličnog. rada na nedržavnim putevima bude u Beogradu jedna jedinica na opštinskim i pola jedinice na banovinskim, a u Pančevu obratno jedna jedinica na banovinskim i pola na opštinskim. Nadnica: običnog radnika utvrđena je sa 15 din.

— Beogradska inženjerska komora u svojoj rezoluciji tražila je: da se u što većoj meri izgradi naša putna mreža, donese zakon o osnivanju putnog fonda, unapredi motorizacija zemlje, izgrade industrijske grane koje prerađuju domaću sirovinu, donese Zakon o elektrifikaciji zemlie, ukine trošarina na električnu struju, uvedu ponovo carinske povlastice za uvoz mašina i materijala, ozakoni Uredba o izvođenju regulacionog plana grada Beograda itd. Komora je zamolila vladu da obešteti ovlašćene inženjere, koji su primili izvođenje tehničkih javnih radova, pošto su ovi došli u bez: izlazan položaj zbog poskupljenja građevinskog materijala. i porasta , nadnica. |

КОМЈОМКТОВА

— Dobit od engleskog kapitala u inostranstvu 1936 g. iznela je 184 mil. f. š. Najveći deo potiče od kapitala koji je investiran u industriju i rudnike. Preduzeća sa sedištem u Engleskoj koja rade u inostranstvu imala su dividendu od 43,4 mil. f. š. a ona koja su registrovana u inostranstvu 35,1

mil. Dobit od rudarskih preduzeća, petrolejskih i onih kaučuka'

iznosi 60% 3čitave.dobiti preduzeća koja rade u inostranstvu, a sami rudnici dali su 45%.

Телефон 23492, 23403, 23404, 23405. 23406.

Пра улоге на штедњу по најтовољнијој камати. Врши све банкарске послове у земљи н иностранству Издаје сефове под закуп,