Народно благостање

(Страна 20

telo koje konferiše, podnosi pretstavke, traži da se regulišu stvari na jedan ili drugi način. Ona se postepeno birokratiše, dolazi u doticaj uglavnom sa državnim aparatom i ako zahtevima ne bude udovoljeno, ona će otići u političku opoziciju.

U toj opoziciji ne moraju svi članovi ovakvih esnafa da budu solidarni. Sasvim će se drukčije politički pretstavljati stvari onome koji ih gleda iz perspektiva provincijske varošice, a drukčije u prestonici. Krovna organizacija je birokratsko telo, i nema nikakvih jačih veza sa masom članova. Zato se i pokazao slab račun onih političara koji su mislili da će preko krovne organizacije, ako nju imaju u rukama imati i sve njene članove u provinciji.

Esnafska organizacija, zato što može i na kraju mora da se prebaci u politiku, po nužnosti takvog razvoja, beskrajno se udaliuje od stvari za koju je stvorena i počinje da se meša u sva pitanja do religioznopolitičkih. |

Ako, ipak, ostane do izvesne mere u svom domenu, dakle ako se bavi privrednim pitanjima, kazali smo да је taj posao po svom karakteru suprotan duhu esnafa. Tu esnaf zadire u područje ekonomske politike.

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 2 _

Esnafski posmatrana, ekonomska politika trebala bi da se vodi tako da državna administracija uređi biro kome će esnaflije dostavljati zahteve, a on da ih sprovodi, Koliko esnafa toliko ekonomskih politika, toliko ukrštenih mačeva između njih samih. Kakve sve borbe mogu da izniknu u redovima privrednika, to zavisi od prilika. One mogu dovesti da se u jedinstvenom frontu nađu i čitave grupe jedne protiv drugih ili sve protiv jedne. Zakon o radnjama pružio je tako, polazeći od principa staleškog uređenja, organizacionu podlogu za vođenje borbe na strani kapitala, koja može da ga razdire i da se pokaže u visokoj meri štetna sa stanovišta nacionalne privrede.

Politička akciia koja izrasta iz rada profesionalnih organizacija po Zakonu o radnjama stapa se sa njihovom ekonomskom borbom. Politički rad i ekonom= ska borba oplođuju se međusobno. U privredne akcije unosi se politika, političke akcije izvode se političkim metodama koje od boraca čine u izvesnim momentima naiposlušniju vojsku. Samo što političko opredeljivanje ovde nastupa na podlozi već formiranih ekonomskih grupa, tako da poslušnost ne dolazi kao izraz principijelnosti, nego uskih interesa, dakle egoizma u najgorem izdanju.

IV FRANCUSKI PRIMER

Ideološki faktor nema danas dovolino otporne snage prema privrednom. Privredni slabi pa i ništi ideološki. Za to imamo najbolji primer u najnovijoj istoriji Francuske.

Francuz |e čudna smeša od ideološkog i materijalnog. Periodično prevlađuie jedno u francuskom javnom Živoftu. Treća republika je zasnovana na čistoj ideološkoi bazi, pa su tako formirane i političke stranke. Ali čim se republika osetila van monarhističke opasnosti, počeo je da se nameće privredni faktor. Birači sve više udaraju pri izboru na materijalnu stranu, a kandidati, kad su fo primetili, trudili su se da im što više iziđu u susret. To je bio momenat za reorganizaciiu političkih stranaka na privrednoj bazi, odnosno likvidaciju postojećih. Ove međutim, sasvim prirodno, nisu htele likvidirati i uspele su spasti se, ali po cenu nedogplednih koncesija privrednom momentu, koji ih je učinio potpuno anemičnim. Političari su znali da bi to bio grdan udar za ceo sveti, kad bi Francuska javno likvidirala sa političkim strankama zasnovanim na ideološkoi bazi. Zbog toga se počelo izilaziti biračima u susret u sve većem obimu u ekonomskim pitanjima. Taj su posao primili partiski mesni odbori. Kandidat je mogao biti samo onaj koji је pristao na sve zahteve ekonomske prirode, a ovi su svi bili lokalnog karaktera. Između mesnog odbora i kandidata je pravljen formalni pazar.

Basnoslovna je nedisciplinovanost parlamentaraca prema vođstvu političkih stranaka u Francuskoj. To je došlo kao prirodna posledica tog novostvorenog stanja. Kako su zahtevi bili većinom lokalne prirode, to su prirodno poslanici raznih krajeva {jedne iste stranke imali raznovrsnu i često potpuno protivpoloženu maršrutu. Upravo svaki je poslanik imao čitav lokalni ekonomski

program na kome je morao raditi. A o.tome, kako poslanik ispunjava primljene obaveze prema mesnom odboru, naročiti organizmi vode strogog računa. Ima sko= ro pedeset godina kako u francuskom parlamentu po= stoji neka vrsta latentnih organizacija poslanika. One se nazivaju grupom za razliku od političke stranke (partije) i najpoznatije i najuticajnije su: vinodeljska grupa, grupa svilogojstva, grupa šećerne repe, grupa Dpšenice i t. d. Ove su grupe povezane vrlo čvrstom disciplinom, nasuprot političkim strankama. Ove grupe kontrolišu poslanike i daju instrukcije u svima ekonom-

skim pitanjima, ukoliko je potreban kompromis između ·

nekoliko krajeva.

Stranka je primorana da da slobodu svojim članovima, kad se glasa o ekonomskim pitanjima. Kako je danas zakonodavstvo u celom svetu pa 1 U Francuskoj sve više ekonomske prirode, i kako su ekonomski zahtevi birača sve mnogobrojniji, to {e političkoj stranki oduzeta mogućnost da zauzme programatsko gledište prema ekonomskim pitanjima. Upravo stranke se moraju dezinferesovati za ova pitanja. 1 sledstveno za partijske programe ne ostaje ništa ili vrlo malo.

Danas postoji čitava literatura u Francuskoj o ovom velikom zlu: U pitanju je celokupni parlamentarni mehanizam. Jedan veliki broj sociologa smatra da је to najveće zlo u francuskom javnom životu. A kad se iednom pođe krivim putem, srlia se sve više. Vlada g. Pola Bonkura išla je u tom dalje: ona je tražila naslona ı raznim ekonomskim i socijalnim organizacijama van parlamenta što je izazvalo veliku kritiku u francuskoj političkoj i sociološkoj literaturi. Međutim g. Pol Bonkur je imao potpuno pravo; on je pregovarao s onim organizacijama od kojih zavise i narodni poslanici. V ZAKLJUČAK

Kakvu perspektivu pruža prema tome oslanianje na profesionalne organizacije pa zakonu o radnjama, ukoliko se one politiziraju? Politička štranka imala bi

da računa sa zahtevima raznih grupa. Da zadovolii jednu ona bi često morala da se zavadi s drugom i da u drugoj prilici bude prisiljeha da se sa njom mirl. О