Народно благостање

Страна 58

оне веће камате коју су новчани заводн убрали од својих повернлаца нз.комасацноних послова брише се на штету повчаних гавода. Садашњом Уредбом што се будућег ре'"жима тиче готово су изједначени повериоци из комасацноHHX послова са осталим повериоцима земљорадника који потпадају под Уредбу.

— Промет на загребачкој берзи износио је у 1937 г. 1,8 милијарди према 1,6 милијарди у 1936 г. и 904 мил. У 1835 г. Највећи део обрта отпада на девизе 1,7 милијарди, према 1,5 милијарди и 793,9 мил. у претходним годинама, затим на државне обвезнице које гласе на динара 29 ми: према 94 мил. и 59 мил. државне обвезнице које гласе на "стране валуте 14. мил. према 14 мил и 25 мил, валуте 19,2 мил. према 16,7 мил. н 15 мил. индустријске акције 2 мина. према 1 мил. и 705.179 и најзад на акције новчаних =авоДо 752.951 према 1,5 мил. н 1,8 мил. дин. Вредност робног _ промета био је 23,5 мил. према 24 мил. и 19 мка. У претходвим годинама.

— Љубљанска кредитна банка испланиваће од 1 феОруара 1988 г. све старе улоге, на књижицама ин текућим рачунима, који 26 маја 1982 г. нису били већи од 10.000 динара.

____ На Љубљанској берзи целокупни промет бно је у 1957 г. 380 мил. према 245 мил. у 1936 г. Скоро цео тај

промет отпада на девизе и то 375,5 мил. дин. према 2405

= мна. у. 1936 г. 35 мил. на робу врема 4 мил. н свега 920.000

приближно исто као претходне године на хартије од вред-

ности, 370.000 дин. отпада на обрт у државним хартијама од вредности, 300.000 на акције HU UDIO предузећа " 250:000 на акције банака.

— Због слабог промета на америчким берзама посредници се туже на све мање прихода при једнаким пасходима за одржање свог апарата (трговци, књиговође. статистичари, економичарн итд.). Зато се појаевно међу њима покрет да се повиси куртажа н то она за чланове берге за о% а нечланове за 11%. Наравно да би се у том случају марале придружити остале берзе, јер већ сада постојн диспаритет у куртажи између Њујорка н осталих берза, што би при једностраном повећању изазвало бежање хартија на јевтиније берзе. Да би се питање куртаже повељно решило предлаже се отварање анкете о куртажи. У међувремену остају CBe ставке на истој висини.

— Druge nedelje ovog meseca priliv kapitala u Švajcarsku izneo je 993 mil. franaka. Narodna banka pretvara od· mah sve devize u zlato, tako da Je zlatni stok povećan na 2797 mil., a devizni je ostao nepromenjen na 9294 mil. Ovo nije strani“kapital nego švajcarski koji se vraća u zemlju, naročito iz SAD. Na ovaj kapital ne odnose se mere koje DO SDOTazumu banke primenjuju prema stranom. Međutim, ni strani kapital, kao francuski ne preza pred tim merama i tražeći sigurno sklonište on pristaie da podnese žrtve koje su mu nametnute. Pošto nema zgodnih prilika za plasiranje kapitala Danke moraju da posvete veću pažnju pitanju likviditeta. Nov-

:. čanična banka! ne” drži ioš od oktobra devize kao likvidnu

rezervu.. Dosadašnji priliv zlata nije izazvao inflatiyne pojave u privredi kao što se šttahovalo. Zbog obilja kapitala mogle su

še izvršiti konverzacije javnih zajmova.

САОБРАЋАЈ

— Наша трговачка морнарица имала је 1921 године (свега 115 хиљада бруто тона и до 1929 повећала се на 300 „хиљада а крајем 1937 износила је 380 хиљада т. Сем квантитативно, пловни парк наших помбрских друштава побољшао се и квалитативно, 1927 год било је 36 пароброда грађених пре 1907 год, а данас је тај број смањен. на свега 15. У том раздобљу трг. морнарица се повећала за 38 на-

" опатако Фтшуо за kapitalom. od 130,7 miliona din,

МАВОДР ЈАПАНА | (Бр.

роброда, тако да данас имамо 48 великих пароброда дуте пловидбе. Сем дуге пловидбе побољшани су паробоодн обалне пловидбе. Наша трговачка морнарица И око 8 хиљада помораца. | ·

— У низу грађанских радова које предвиђа MHHHC тарство саобраћаја у новој буџетској год. изведена су појача ња ин оправке пруга: Београд—Винковин, Панчево—Вршац, Оснјек—Нашице— Слатина, Кос. Митровица—Скопље, Загреб—3Зидани Мост, Влашко Поље— Младеновац итд. Сем тога градиће се НОВИ мост код Загреба са трошком од 54 милиона динара, подигнуће се модерин сигнали, електрични сигурносни уређаји, веште нових станица вовог, моредног типа нтд. У ову врсту радова спадају н појачање жељезнничких конструкција, оснгурање обале, грађење H опразка пропуста.

— Rashodi ministarstva saobraćaja u novom budžetu

iznose prema predlogu 2596 miliona dinara ili 390,8 ПИ

više nego u sadašnjem. Od te sume za gradenje novih prug

осе upotreblieno 259 miliona ili 68 miliona više nego u 0 šloi godini. Dosada su spremljeni projekti za građenje pruga normalnih koloseka: Priboj—Orijepolje, Skoplie—Tetovo—K<oostivar, Kuršumlija—Priština, Černomeli—Vrbovsko, Banja Lu-

ka-—-Doboi, Tuzla---Doboi, Tuzla—Drina, Valjevo—Drina i Slatina--—Kladovo. — Pruga Веовтад—Сасак—Загајехо—Риђгохтк biće ove godine motorizovana. Niom će saobraćati motorna: "Која koja će saobraćai činiti bržim i ugodnijim, isr će se izbeći 28dimljavanie usled mnogobrojnih tunela. Sem već poručenih 7 motornih kola biće poručeno još 40 kola najnovijeg tipa.

— Američka Maritime Commission odlučila je da ispita 5 ugovora o putu izmedu američkih i evropskih pomorskih xompanjja zainteresovanih na liniji Amerika—Hamburg. Ispitivaniem treba ustanoviti da li se putevi ne kose sa novim зтаričkim pomorskim propisima, te da ih američko ĐOIROTSIVO

neće otkloniti. Ovoj meri američke pomorske komisije u пе-:

mačkim krugovima ne pridaju velike važnosti.

КОЊУНКТУРА

= У Румунији је 1937 год. основано 194 нова акцнопарска друштва са капиталом од 2338,9 милнона Леја. Заједно са 20852 милиона леја, за колико је повећан капи“ тал старих друштава учињено је нових емисија Kanurana за 4378, што према прошлој години значн повећање 33 1488 милнопа леја односко 640.8 за нова друштва а 8472 за повећања друштвеног капитала, Инокосних фирми основано је 3289 према 3100 у 1936 и 9673 у 1935 год. Од оенозаних друштава стлада на трговачка 103, текстилна 16, метална 18 нтд. Највише је уложено у 5 нових банака чији капитал износи 1641 мианон леја. > 5

— U našoi zemlji je prošle godine osnovano 51 alciprema 441,1 milion u 1936 god. Prema. privrednim- granama najviše ic osnovano trgovačkih društava, 9, a najviše je emitovano u industriiu papira, 35 miliona dinara. 1 |

— „Economist” donosi podatke o kretanju :dobiti 2279 društava za 19937 god. Indeksni broj (1999 = 100) dobiti poDeo se prema 1936 za 17, na 113,92 i skoro da se udvostručip prema 19932 kad je spao najniže па 69,1. Dobit iznosi 281,4 mil..prema 240,3 mil. f. š. 1936. Ni jedno od ovih društava ne pokazuje tendenciju opadanja dobiti 1937. Kod 549 koja su objavila podatke za poslednju' četvrt. dobit prema prošloj godini porasla je..za 20,4. Stopa: dobiti kod ovih ·društava povcćala se sa 10,6%. proćle godine na. 13,9. Ovi podutci važni su za prosuđivanje Копјипкецге : engleske ·privrede.-Dobit anketiranih društava pretstavlja, 66 nacionalnog dona i пе obuhvata kamatu koju su društva platila,