Народно благостање

(Страва 56 Стални итало - југословенски привредни одбор завршио је рад 17 о. м. О постигнутом споразуму издан је коминике штампи у коме се вели да је волумен размене одређен за ову годину, на бази контингената који су утврђени протоколом од 8 јула 1937 г. у Риму. Затим се у коминекеу каже да нови споразум има за циљ, да олакша и развије трговински промет између двеју земаља. | Као што се види коминике не каже превише, али не каже ни мало. У сваком случају није разумљиво на основу чега су се појавили коментари у страној штампи, који не одговарају стварности. Тако „Егапк!игјег Хенипе"'од 18 0. "м. из бечког извора доноси вест у којој прво тврди. да је у коминикеу речено да треба да се прошири волумен међусобне размене. На основу текста коминикеа врло лако се може утврдити, да о повећању волумена размене у њему није било речи. А није ни могло бити, зато што је према садашњем стању клиринга главни наш циљ могао да буде ликвидирање активног салда, а тек на другом месту повећање размене. Има начина да се клириншки салдо ли_ квидира и да се једновремено повећа и међусобна размена, _а тај је: да се повећа наш увоз из Италије, као што је

Погрешни коментари ита. лијанско - југословенских __привредних односа

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бо, 4

то био случај са Немачком. Али да би се то постигло потребно је да се две земље у својим потребама тако срећно допуњују, као што је то случај између наше земље и Немачке. Сигурно је, да би се тај начин применио и према Италији, да је он могућан. Али из коминикеа јасно излази да се тим путем не може ићи, него да је потребно да се „олакша и развије трговински промет. што другим речима значи, да треба да се отклоне сметње које стоје на путу већој трговинској размени, а то је високи клиричшки салдо у нашу корист.

Још чудније звучи друга тврдња о Zel(шпста“ да је италијанска влада известила југословенску, да јој не може да да преференцијалне царине, пошто је ове укинула 1 јануара о. г. и према Аустрији и према Маbapckoj. „Frankfurter Zeitung” ca мало злобе надовезује да то Југославији сигурно мора бити непријатно, пошто је рачунала на преференцијалне царине.

Југославији је стварно било непријатно да су Аустрија и Мађарска уживале преференцијал. Али ни у ком случају не може јој бити непријатно, ако су услови трговинске размене између ње и њених конкурената изједначени. То је Италија ! јануара учинила и испувила тиме обавезу, коју је примила на себе споразумом у Београду у почетку прошле године.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА

— Виноградарство у Бугарској снажно је напредовалд у 1987 год. Засађена површина порасла је на 120.000 х. „према 115.000 у 1936 год. 92.000 у 1932 год. и 73.027 у 1926 год. Знатно се повећао и извоз грожђа и вина, први са 26,6 мил. кг. у вредности од 190,6 мил. у 1936 год. на 36 мил. и 238,3 мил. и други са 103.305 лит. на 174,156 у вредности од 564.293 и 978.069 лева.

— Svetska proizvodnja kafe u 1987/38 bež Roličina koje potroše zemlje — producenti iznosi 40,2 miliona vreća prema 37,5 u prošloj odnosno 31,5 u pretprošloi godini. Prema pojedinim zemljama proizvodnja iznosi: Santos 18 miliona vreća, ostalo Brazilija 8, Holandska Indiia 2, Kolumbija 4,5, Venezuela 0,9, Salvador. 1 itd. U prošloj godini izvezeno је u svemu 24,5 miliona a potrošeno 25 miliona vreća. Pri danaŠšnjem stanju proizvodnje situacija na tržištu kafe će se samo „ровогзан, ако пе доде do sporazuma među zemljama izVO· znicama.

— U cilju РИМ Pošumljavanja, u Beogradu i svim banovinskim i sreshkim mestima obrazovani su odbori za propagandu pošumljavanja, koji treba naročito omladinu da pridobiju za ovaj važan pothvat. Radi zaštite šuma povećan je broj čuvara i donesena uredba o organizaciji službe · čuvarsko-lugarskog osoblja.

— U novom predlogu bedžeta ministarstva šuma i ruda :.predviđa se zaključenje zajma od 35 miliona. dinara za uređenje bujica i regulaciju Južne Morave, da bi se zaštitila pruga i međunarodni put koji će voditi dolinom Morave.

— Nemačka poljoprivreda uposlila je prošle godine 52 "hiljade inostranih radnika. Zbog nestašice sezonske radne snage ovogodišnja upotreba strane radne snage biće mnogo Ve" ба i, zvanični krugovi je računaju na 200 hiljada stranih radnika. Ovo uposljavanje stranjh radnika najazi granicu u oskudici deviza jer svaki strani radnik staje Rajh 350 rm. za 9 meseci t.j. za onoliko za koliko se sezonski radnjci obavezuju raditi. Već upotreba 100 hiljada stronih radnika zpači izdotok od 35. milfona maraka u devićama. | |

ИНДУСТРИЈА

— Продукција злата у италијанској Источној Африци. дала је за првих 10 месеци 1937 год. 416 кг. Производња која је у јануару износила свега 5,9 кг, у октобру је досегла 81,6 кг. У току читаве године Италија ће добити из колонија око 10 милиона лира злата.

— Мостер творница лака и боја д.лд., у Загребу купила је непокретности од Д.д. за асфалтирање и тарацање у Загребу, да би проширила фабричке просторије.

— Производња шећера у Совјетској Унији износила је 1937 год. 26 милиона мтц. према 20,3 милиона у 1986 год. Од те количине 24 милиона мтц. је кристалног шећера. Русија је највећи продуцент шећера од репе на свету.

— Резултати француске производње синтетичког петролеја путем хидрације угља повољни су. Постројења угљенокопа у Белмену произвела су 1936 2573 т. а у првом полугодишту 1937 2070 т. док су она у Лиевину дала 3548 односно 2720 т. Синтетички петролеј мешан са 50% ирачког употребљује се у авијацији. Француска намерава на југу подићи три фабрике са капацитетом од 60 хиљада тона годишње,

· — Производња сировог челика у Белгији износила је: 1937 год. 3,76 милиона т. према 3,1 милион у 1986 што значи повећање за 665 хиљада тона или 21%.

— Broj novoprijavljenih automobila za 11 meseci 1937 god. u Italiji iznosi 36,2 hiljade prema 29,7 u 1986 god. Od tog broja otpada na: osobna kola 36,2 hiljada, autobuse 544, teretne automobile 4310 i traktore 840. U isto yreme izvezeno је 31,4 hiljade komađa u vrednosti od 595 miliona lira prema 18,3 hiljade komada i 306 miliona lira u 1936 god.

— Kako su se dugoročni ugovori država sa industrijskim preduzećima o eksploataciji šuma pokazali nezgodnim to će se kod nas i dalje nastaviti započeta praksa iskorišćavanja

Sama u državnoj režiji. Sem toga nastaviće se unutrašnja ko-

logizacija na šumskom zemljištu i to prvenstveno davanjem zemlje dobrovolicima a zatim siromašnim stanovnicima na području 0 tuzlanske i banjglučke Sumske direkcije .