Народно благостање

29, јануар 1938.

Из уредништва

Наука је све до последњег рата била прожета уверењем класичне школе о несумњивој вредности слободне конкуренције. По мишљењу класичне шко-

ле слободна утакмица је највиши природни закон, |

који користи свима: потрошачу обезбеђује јевтино

снабдевање потребним пронзводима, а произвођача ·

потстиче на изналажење све бољих путева пронзвожње. Она пружа могућност "најспособнијим да изађу на површину н целокупном привредном развоју дају своје обележје. Зато је Џ. Ст. Мил твр-= дио, да „све што ограничава слободну утакмицу не ваља, а све што је потпомаже најзад води добру“. Пошто картели ограничавају слободу утакмице, ово гледиште им је оспоравало корисност...

Стварност је међутим све више коригирала ово гледиште о слободној утакмици. У доба проспернтета она је, истина, доводила до полета све привредне снаге. Али, дајући им јачину замаха, она им није пружила и исто тако снажну контролу, која би им омогућила да воде рачуна о привредним потребама. Тако се догодило да је сваки коњунктурни циклус доводио до претераних инвестиција у индустрији и трговини, а преко ових иу целокупној привреди земље. То је имало за последицу погрешне инвестиције, које у ствари значе упропашћавање дела народне имовине. У доба криза пак, слободна утакмица је ово дејство још више погоршавала. П0једина предузећа су, да би одржала своју егзистенцију, терала цене својих производа до те мере на ниже, да су доводила до пропасти читав низ конкурентских подузећа и на тај начин уништавала огромне капитале инвестиране у њима. Док је капиталистичка привреда главних · индустријских земаља у свету била у стадијуму екстензивног развоја, она је, гладна индустријских производа, гутала све произведене количине и наличје слободне утакмице није се примећивало у већој мери. Кад је, међутим, развој довео до релативне засићености низа ових производа и привреда почела да иде интензивним темпом, свака H најмања прекомерна количина индустријских прозвода имала јена привреду дејство кризе.

Овде су дошли картели као коректив. Погрешно је мишљење да су они дошли да укину слободну утакмицу. Вредност ове ни данас не оспоравају ни највећи противници класичне школе. Картели су могли само да је регулишу на начин, како би предности утакмице остале сачуване, а недостаци отклоњени или сведени на најмању меру. Како су то картели постиглиг На то је тешко дати један одговор, јер картела има разних врста. Ипак, кад се 0

њима. говори као о организационом систему, могу

се о њима утврдити следеће опште линије. Картели једном регулишу продајне цене по уговору учлањених подузећа исте бранше, други пут рејонирају тржиште, трећи пут прописују услове пословања, рекламе и сл, онда одређују калкулацију трошкова производње, контингентирају саму производњу или најзад, комбинирају све те задатке, Према задацима, подешава ce и организација карТела, која може-више или мање ограничити“ PALI KG ОУ СИНУ а BUM a MILVOKIJA LN

се А МЕ су 6 и

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"против евојих конкурената о

ичити“ само- ~

_трана 67

о КАРТЕЛУ

НАУКА. О КАРТЕЛИМА

сталност учлањених подузећа. Сви ови. задаци своде се на ограничење међусобне конкуренције подузећа. | 7 = У нерегулисаној конкуренцији подузетник се

_у својој делатности руководи само разликом изме- |

ђу продајне цене и продукционих трошкова свога | производа. Тако ће он и поред пренатрпаног тржишта проширити производњу само ако му трошкови

производње дозвољавају да прода јевтиније од сво- · јих конкурената. Тим пе он, разуме се, тешко по- · годити своју браншу, а често-и читаву привреду. Картелски организованом подузетнику није дозво- · љена оволика егоцентричност. Он је везан за егзнстенцију свих својих дојучерашњих конкурената.

још даље, он је преко тога директно везан са оп“. штим привредним развојем и то на тај начин што

он с једне стране мора водити рачуна о потребн | привреде за његовим артиклом (у квантитетном | као и квалитетном погледу), а с друге о стању коњунктуре у земљи, јер ће на концу од општег стања привреде зависити и способност привреде да преузме артикле картелисане индустрије. Ово стављање појединих подузећа у директну везу са pa3BOјем целокупне привреде у земљи највећа је добит · картелске организације. Она у време привредног полета кочи развој привреде да не би отишао сувише далеко у једном правцу на штету других, и тим проузроковао каснију реакцију привреде. У време депресије пак, она ублажује дејство ове јер отклања непотребно уништавање инвестираних капиTaa. Једном речи, картелисани подузетник води

_ своју производну политику, не у својој рачунској

соби без обзира на ток читаве привреде, него као, привредни политичар у правом смислу речи који има“ пред собом целокупни развој привреде и искори-' шћује само могућности које му овај пружа. Тим картелско организовање подузећа у ствари претставља рационализацију привреде по опште привредном. критеријуму, која сарадњу појединих привредних делатности доводиу склад. То је привредни аргуменат за картеле. "_ Поред овог имамо социјални аргуменат, који се састоји у томе што је картелски организована индустрија много више у стању да води рачуна 0 социјалним обзирима, него неорганизована. Дуго се сматрало да је најсоцијалнија она привредна делатност, која пружа што ниже цене, јер она тим широким потрошачким слојевима чини производ најприступачнијим. Слободна утакмица, која тај захтев задовољава, као што смо видели, доводи до CyBHшног разарања постојећих подузећа игтим изазива незапосленост. С друге стране, подузеће које се бори само што већим

снижавањем производних трошкова није у стању ни запосленим радницима да да одговарајућу награду, јер ова чини главни део продукционих трошкова. Напротив, свако смањење иде на терет радника па било закидањем од наднице, било увођењем савршенијих машина које чине један део радника излишним,. Картелски организована индустрија 'одр"жава цене нешто изнад нивоа конкурентских (али,