Народно благостање

КОЊУНКТУРА

— Чемберлен је изјавио у парламенту да влада проучава план који би требало да се изведе па да се запосли већи број радника. Сматра да "повећање незапослености ама више узрока у сезонским променама него у цикличким H да према томе тежиште плана и у будуће остаје као до сада да влада спречи јаку сезонску Флуктуацају незапослености. :

116. таг Поводом повећања незапослености Рузвелт је упутио писмо Конгресу, у ком наводи да су последња три месеца (новембар, децембар и јануар) изгубили посао око 3 мил. радника због чега он тражи да се одобри још 250 мил. долара у сврху помоћи. Средства која су стајала на расположењу 1 јануара довољна су да се запосли 1,700.000 људи до краја јуна, али још увек има их 1,9 мил. на листи запримање помоћи.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Зборови акционарских друштава

20 фебруар. — Белоцркванска штедионица д.д. у Белој- Цркви (редован), > 26 фебруар — Банка И. Крајцер д. д. у Загребу (редован).

21 ребруао — Индустрија O д. д., Зеница (редован). 29 фебруар — „Анилокемика" д.д. у Загребу (редован). 8 март — Градска штедиона у Копривници (редован).

5 март — Јавна складишта д. д., Сисак (редован).

6 март — Муњара д. д. у Вировитици (редован). Прва тителска штедионица д. д. у Тителу (редован). Електрично д. д. у Новом Кнежевцу (редован). — Окружна штедионица у Новом Кнежевцу (редован).

18 март — Окружна банка у Нишу (редован). Старокањишка хришћанска пучка банка д. д, Стара Кањижа (редован). — Хотелско а. д. „Ко-оп", Београд (редован). 14 март — Перга пекара „Соко“ а. д:, Беогргд (редован) 19. март — „Стег' а. д. за трг. и производњу хемијских и фармацеутских артикала, Београд (редован). — Рађевска привредна банка у Крупњу (редован).

20 март — Сједињени паромлини д. д. у Бјеловару (редован). — Ивањичка кредитна банка у Ивањици (редован). — Призренска банка у Призрену (редован). — Врањска кредитна банка у Врању (редован). — Нишка кредитна банка а. д. у Нишу (редован). — Прометна банка а. д., Београд (редован). — Неготинска задруга за штедњу и кредит у Неготину (Крајина) (редован). — Тетовско индустријско а. д, Тетово (редован). — Врањска привредна банка у Врању (редован). — Нишка акционарска штедионица, Ниш (редован). — Куршумлијска банка а. д. у Прокупљу (редован). — Косовска банка у Косовској Митровици (редован). — Фабрика сапуна „Мерима“ а. д. у Крушевцу (редован). — Параћинска трговачко занатлиска банка а. д. у Параћину (редован). — Метал а. д., Београд (редован).

21 март — Лесковачко електрично друштво а. д., Лесковац (редован). i

28 MapT дован). Удеоничка задруга а. д. у Београду (ре-

24 март — И банка а. д., Београд (редован). = „Фаворит“ а. д. фабрика цигуре и кавинских сурогата у Земуну (редован).

27 март — Смедеревска задруга У Смедереву. (редоРао = Алексиначка штедионица У Алексинцу (редован). “== Књажевачка задруга за кредит и штедњу У Књажевцу

(редован), — Савска банка а. "до У "Београду (редован). —

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Електрично предузеће а. д. у Банат. Карловцу (редован). — „Браничево" а. д., Пожаревац (редован).

28 март — Домаћа банка а. д. у Београду (редован).

29 март — Суботичка електрична железница и осветљење д. д. у Суботици (редован). — Сенћанско индустријско подузећа а. д. у Сенти (редован).

3 април — Књажевачка штедионица у Књажевцу (редован). 17 април — Банка „Морава“ а. ад. у Београду (редован). BIBLIOGRAFIJA:

Das internationale Steuerrecht des Erdballs. |, il, il. Herausgegeben von Dr. Richard Rosendorff und Dr. Josef Henggeler. Verlag fur Recht und Gesellschaft A. G. Zirich und Leipzig.

_U redakciji d-ra Richarda Rosendorifa i d-ra Josela Непорејега izašla ie vrlo obimno i temelino obrađena knjiga

o poreskom pravu u svima važnijim zemliama sveta. Zbirka ·

je izašla u tri sveske. Prve dve sadrže poresko zakonodavstVo evropskih zemalja, a treća prekookeanskih. Knjiga je neobično praktično podešena. Pošto se radi o materiji koja se stalno dopunjuje, sveske nisu čvrsto vezane nego pomoću t. zV. »Stavi-Verfahren«, tako učvršćene u korice, da je vrlo lako mogućno da se dodaju nove strane i da se izbace stare.

Pretplatnici dobiiaće, naime, dopunske strane o važnijim pro-

menama poreskog zakonodavsiva i jurisdikcile u pojedinim zemliama.

Materija poreskog zakonodavstva je ogromna. To važi za svaku zemlju posebno. Vrlo težak ie zadatak kratko, jasno i razgovetno pretstaviti tu veliku i ni malo jednostavnu građu. Te teškoće su još veće, ako se namerava da se daje slika zakonodavstva s obzirom na medunarodnu povezanost. | jednu i drugu teškoću su 2. 2. d-r Rosendorff i d-r Henggeler i njihovi saradnici uspešno rešili. Za teoriju i za praksu pretstavliaju studije o poreskom zakonodavstvu pojedinih zemalja dragocen prilog. Na svako važnije pitanje iz oblasti poreskog

sistema i poreske prakse može se dobiti odgovor iz knjige.

Za praktičara je od naročite koristi da ima sreden materijal, koji mu omogućava brzo snalaženje u onim slučajevima koji se odnose na dve ili više zemlje. Za teoriju i za praksu -od podjednake vrednosti su u pogledu duplog upoređivanja. Taj problem još nije prečišćen. Materijal koji se pruža za rasvetljenje tog pitanja je bogat ı doprineće napretku te grane nauke. Zbirka izlazi na nemačkom i francuskom ieziku, a cena joi je kod upisa d5 švajcarskih franaka odnosno 28 тагаka, a u knjžarama 45 šv. fr. odnosno 36 maraka. Dopunske strane koštaće 30 santima po strani od koje će cene upisnici imati 10% popusta.

·D-r Richard Rosendorfi, La rćforme du droit des socićtćs par actions en Yougoslavie, Paris, 1937, Libraire Arthur Rousseau.

D-r Richard Rosendorff, Probleme des internationalen Finanzrechtes. Wieh 1937. у

РАЗНО o — У Аустралију се 1937 доселило 5.075 странаца више него што их се иселило, а 1986 разлика је била 1.288. Од тога било је 4.099 Италијана, Грка, Југословена, дакле највећи део дошао је из Јужне Европе. Претходне године из ових земаља дошла су 1.854 досељеника. Највећи број досељеника је из Енглеске (8,758), али исто тако многи се враћају кући, тако да је вишак само 681. 7

— Национални доходак САД у 1937 год. ОЦЕЊЕН. је. са 67,5 милијарди долара према 64 милијарде у. 1936 год. или.

5 7% више. Доходак је у 1985 износио 55 милијарди, "1984. 5 |

51 и 46 милијарди 1933 год. У 1929. год, износио, e 80 MHлијарди долара. А о o: