Народно благостање

. фебруар 1938,

| ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

Курс марке се поправио у току недеље. Нарочито велико нитересовање са стране увозника није било. Али је роба постала ређа у приватним рукама, што је проузрожовало пораст курса. Наше јавне установе, највећи имаоци маргка, не продају по садашњим курсевима. Курс се формира по понуди и по тражњи приватника. После новог споразума о платном промету постаће шилинг врло интересантна девиза, н то због тога што ће његов курс бити меродаван за навоз нашег кукуруза у Аустрију и према томе имаће утицаја и на формирање цене кукурузу. На тај проблем ћемо се опширније вратити у идућем броју. Шеглинг се при крају недеље нешто поправио. Чвршћи су и грчки бонови. Робе нема много. МИ тражња је нешто оживела. Фунта је рађена по стабилизованом курсу.

- Грчки

Лонлон Берлин Беч Маларид Милано _ бовови

}8-i 238.— 1.425.54 847.— — — 28.66 (Са. пр. 216.04 1.740.72 — — 225.78 Без пр. 168.13 1.354.65 — — 175.71 21-}I 238.— 1.439.34 826.45 --- — 29.221 238.— 1.439.69 816.86 = — 98.75 23-1I 238.— '1434.61 838.33 — — 98.75 24-1i 238.— 1.435.— 838.— = — 28.75

Обрт је износио 23,2 мил. према 20 мил. Лондон је рађен 22 10 мил. према 7,4 мил. Берлин 8 мил. према 5,5 мил, Беч 43 мил. према 5,5 мил. Грчки бонови 338.000 према 316.000 итд.

На циришкој девизној берзи курсеви су били следећи:

28-1 29-1У 13-X 30-XII 17-1 2411

Лондон 21.431). 21:57 21.54 21.69 21.615 21.593/5 Амстерд. 239.95 23925 240.271/e 240.60 241— 240.80 Њујорк 486— 43615 434). 432,50 42908 – 43096 Берлин 17950 175: је 1745 11520. 175:90. 174

Париз 28.338, 1950 14. Б4 | 14.681|. 14433). 14Праг 1526. 1522. 1520. . (519. 1528 15.16 Брисел _ === — — u 73.071/, 73.05 Beorpax IO ~ UO. „JO „IO... 10% |) ~-

Као што се из горњих курсева види швајцарски франак је интернашнонално чврст. Већина девизних курсева је, наиме, попустила. Француски франак је нешто јаче пао него остале девизе. Изузетак је био долар, чији је курс У прошлој недељи знатно порастао.

Цена злата на лондонском тржишту поправила с6, тотито се по нижој цени појавила огромна тражња. Обрт је првог дана извештајне недеље био врло велики и иззосио преко ! мил. фунти. Премија у односу на долар била је рекордна, као што смо то забелижили у прошлом броју. После пораста цена злата премија се смањила. Она је у току недеље постала још мања пошто је н курс долара порастао паралелно са ценом злата.

Дена Јје»била следећа:

-: | UTHJIHHT neHća Дан. (по унци) (по кг.)

1936. 126 6 40.405

19834 141 40.345

1985 . 141 2 54.409

1936 141 1 . 54.569

1937 . 140 1} 54.312 15/1J-1938 139 9 53.828 __ 1 - 139 10 53.891

_ За наполеон се чула непромењена цена од 306 дин. на београлском приватном тржишту.

НАРОДНО ВЛАГОСТАЊЕ __

Страна 143

Робно тржиште

Снровине. — Светско тржиште сировина од краја. прошле недеље постало је мало чвршће. Томе је највише допринео последњи Рузвелтов говор у коме је нагласно да. пе би било згорега ако би се утицало на подизање. цена. сировина пошто су ове доста попустиле. Сматра се да MN. овоме правцу неће изостати ни акција, која је У фармер- | ском закону, који се односи на пшеницу, кукуруз, памук. и дуван, већ добила и конкретну форму. С друге стране почиње се осећати и утицај смањених извозних одкосно производних квота. Овоме је најзад приступио и. пул ка-_ лаја који је решио да продајну квоту за друго тромесечје, ове године редуцира са 70 на 55% основне квоте. Памук се такође стално поправља али пораст цене нема никакве везе са повећањем тражње, већ је углавном последица манипулисања америчког извоза. Најзад, од не мање важно-“ сти за будући развој цена биће и последње изгласање великих кредита за наоружање у Француској, Енглеској; Јапану итд. Цене важнијих сировина биле су: бакар 41'/ 6 бакар електролит 46, калај 187, цинк 17], олово 15 фунти стерлинга. за тону, памук у Њујорку 9 центи за либру, каучук 7:/, пенси за либру.

%

Пшеница. — Од средине прошле до половине ове не-_ деље светско тржиште пшенице било је веома узнемиреко | пл курсеви су, изузев Винипега, на свима берзама попуштали. О разлозима тога попуштања говорило се на другом. месту у овоме броју. Аустралија је још увек главни продавац у Енглеској, али се сматра да ће се њене понуде. ускоре смањитн. Вести о стању усева већ су почеле да курсирају, већина са намером да ствара расположење 34 жељену тенденцију, јер се ближи реализација мартовског и мајског термина. Изгледа да је стање усева у САД н Ка-. нади доста повољно, док је у европским земљама врло ра-. зличито. Најнеповољније стање јављају Мталија и Француска. Термински курсеви средином недеље изгледали су овако:

III У MI | IN Ливерпул шил. мтц. 16/5 16/4 16/2 Ротердам хфл. мтц. 7.95 7,35 700 __GOS Б. Аирес пез. мтц. 11,88 11,90 | Бт= == Винипег центи. буш. — 1285) 110]. OBA Чикаго центи буш. — 945], 90 8975

На домаћем тржишту нема никаквих промена. Позуда је врло мала и то само на извесним местима чија је околина прошле године имала релативно добар принос; нарочито је незнатна у главним произвођачким подручји“ ма у којима млинови долазе врло тешко до робе. Пошто“ је Призад продао Немцима неколико стотина вагона фи ног брашна вероватно ће се наредних дана појавити вена“ тражња млинова па није искључено да цене понова нешто скоче. - : nE:

Извозни паритет према мартовском термину JlaBepпулу, који је у уторак био пао на 122 дин. поправио се на 128 дин, а према Ротердаму износи 138 дин. односно 38. ефективну робу 143 дин. - |

Кукуруз. — Ситуација на светском тржишту кукуру-“ ва постала је мало лабавија и курсеви већ неколнко дана“ систематски попуштају. Према вестима из Аргентине стање усева је доста повољно и предстојећа берба процењује“ се добром. То свакако има извесног утицаја на тржиште | нако је исход бербе у Аргентини несигуран све до саме“ 7 бербе јер се дешавала да је кишно време у доба бербе“