Народно благостање

26. фебруар 1938.

Из уредништва ·

„Стрен. шп“ у исто r

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 131

ји Иви serije

Од људождерства до данашње цивилизације

| ФИЗИОЛОШКИ И ИДЕОЛОШКИ УЗРОЦИ НЕПРИЈАТЕЉСТВА ПРЕМА СТРАНЦУ

Одстојање између дивљака и цивилизованор ч0века огромно је када се посматрају резултати развитка у појединостима. Међутим, сви се они могу свести

на неколико основних тековина. То су у првом реду.

техника, однос према странцу, затим, и у вези с тим,

постепено ослобађање личности од колектива, ау

подручју. 7 способност за апстрактно. МИрљење.. |

Класификација ових тековина по узрочности, ља се одреди која је била пресудна за развој у целини, ставља однос према странцу као основни. Готово читава еволуција људског друштва може се претставити у еволуцији овог односа, који је у почетку био људождерски, а завршио са појмом човечанства у идеологији, а у пракси са слободом да се путује без пасоша, која је постојала пре рата, у неким земљама, и слободом да живи где ко хоће, да се занима чим хоће, само уз један предуслов, да се покорава постојећим законима. |

Е ЉУДОЖДЕРСТВО КАО

На најнижем степену развоја људског друштва не постоји индивидуа. Појединац је тако рећи физиолошки везан за. хорду, групу, и на вишем степену, за племе и клан. Постоји колективна индивидуа, и

њезина унутрашња повезаност претставља у исто И крајњу изолованост према свему страном. За таквог примитивна странац је већ појам, дефинисан негативно, тј. онај који не припада његовој групи. И још више, он је персонификација свега зла које може да задеси човека, у њему су зли 0 носи болести, укратко, опасан је н треба га убити, а дотле избегавати јер је табу. Иако примитивна заједница није имала никаквих закона она је имала своје унутра-

шње уређење врло солидно изграђено. Све-што је.

изван заједнице то је ван закона. Да се заштити животиња је морала бити проглашена светињом, тотемом. Човек који је припадао другој заједници није био ничим заштићен од противне стране ако није мо-

Основни узрок непријатељства према странцу "јест чисто физиолошки. За то непријатељство, које показују и животиње а чији елементи постоје и код цивилизованог човека, није потребна мисао уопште, дакле никаква претстава ни појам о странцу. Довољно је животињско осећање да би један члан исте BDсте могао да отежа услове за живот другом. И животиње се удружују у лову на заједнички плен и крве се око његове поделе. Њихово удруживање не значи да су развиле солидарност, него да су преокупиране једном егоистичном тежњом. |

Ово физиолошки условљено непријатељство према странцу, када је странац заправо сваки други, прерадио је човек као друштвена животиња идеолошки, тако да је оно у свести добило нове мотиве. У најгрубљем облику оно се изразило у убијању чланова стране заједнице и у људождерству. За разлику од чисто животињске суревњивости и борбе, ово непријатељство између људи има врло снажне зна_кове друштвеног живота.

ОДНОС ПРЕМА СТРАНЦУ

гао да се физички одупре. Зато га је стизала судбина дивље животиње.

Такав појам странца. није допуштао да се с њим одржавају ма какве везе. Па чак и у случајевима кад не показују неке нарочите знаке крволоштва, примитивии су изражавали своје непријатељство међусобним убијањем. Прави смисао тог убнјања види се тек у акту који долази за тим, у људождерству. Оно није исто као и случај да велике рибе једу мале. По материјалу који је сабрао Вестермарк људеждерство је церемонијал мирења са убијеним странцем. Једући га дивљак га асимилира, учини га саставним делом себе и своје заједнице и тако „та од непријатеља претвара у пријатеља. Човек . је дакле претекао животињу, јер је у свом празноверју потегао тако оштру границу према странцу да се живи уопште нису могли срести. Тиме је било искључено да се једна заједница послужи искуством друге.

1 ТРГОВАН, ПИОНИР КУЛТУРЕ

Та нзолованост била је С једне стране запрека. развоја примитивних заједница и зато су оне могле.

ла проживе необично дуге периоде на једном те истом степену. С друге стране непознавање је дало хране празноверју и фантазији да изналазе нове идеолошке мотиве непријатељства. Сама мисао човеко-. ва није имала снаге. да га ослободи овог става. То ослобађање био је дуг процес, код кога су одлучни били други фактори, у првом реду привредни.

Ове мале. заједнице биле су аутаркичне. У таквим приликама размена добара није: могла да се развије у оквиру заједнице. Могла је да се одвија само између појединих заједница, на границама њиховог теритбрија. Она је била случајна, обављала се под заштитом оружја и у њој није било никаквог

ичног додира. Али уколико је случај постајао реОИ почели су да се мењају односи из темеља. Размена добара која је повукла за собом саобраћај људи, претставља међашну тачку за прелаз из варварства у цивилизацију. Размена захтева да [ој се посвети читав живот и тако се развија позив трговца који у то рано време нема јошш никаква посла у оквиру заједнице него претставља живу везу из"међу различитих. | Код номада трговац није могао да се развије. Седилачки народи требају га као посредника. Он је

једина веза међу њима, он једини зна више језика,

познаје разне обичаје, преноси тековине једних другима. Трговачки путеви су уједно путеви културе,,