Народно благостање

"Страва 186

ukupnim prihodima. Mala je trošarina u Vršcu, Jagodini, ~ Sremskim Karlovcima, Šibeniku, Splitu, Beloj Crkvi, Novoj Građiški, Mariboru, Celju, Križevcima i Velikoj Kikindi.

— Vlada Mandžukua zaključila je u Japanu 4% zaiam od 50 mil. jena sa emisionim kursom od 98 i rokom dospeća od 10 codina, da bi isplatila dospele rate Sov. Uniji

za kupljenu severomandžursku železničku prugu. | — CČehoslovačko ministarstvo finansija izradilo je zakonski predlog po kome svako samoupravno telo i javna korporacija mogu do 1942 zaključiti zajam od preko !/» mil. КЕ samo uz nisegovo odobrenje. Zatim sve novčane ustanove, osiguravajuća društva i bolesničke blagajne dužne su одгеdeni deo svojih depozita uložiti u državne papire.

-- Belgijska vlada zaključila je sa jednom grupom ћојапазкаћ, švajcarskih i švedskih banaka zaiam od 2 miliјагде franaka uz 4%, rok dospeća 930 godina. Deli se u tri tranše, holandsku, švajcarsku i švedsku i biće upotrebljen za isplatu 2 zaima: od 809 mil. iz 1932 i 600 mil. iz 1934 koji su zaključeni u Francuskoj uz 51/</o u zlatnim francima.

НОВЧАРСТВО

— Биланс чехословачке народне банке показује 33 · 1987 чисти добитак од 45,9 према 34,3 мил. у 1936 год. Ди__виденда је повишена од 210 на 230 к., обрт се је скоро удвостручио и износио је 53,5 милијарде према 28.1.м. 1936. " Оптицај новчаница био је 6,9 милијарди према 6,4 милијарди к. 1936. Златно покриће било је 40%. Банка у свом "извештају истиче да је потпуно извршила свој задатак да | новчано тржиште учини ликвидним, смањи каматну стопу и _ спречи инфлацију.

— Dve velike sofijske banke, Bugarska generalna banka i Francusko-belgijska i balkanska banka sazvale su glavnu skupštinu za 5. mart o. g. radi fuzije. Obe banke rade sa stranim kapitalom. Nova banka zvaće se Francusko-bugarska banka i imaće kapital od 51 mil. leva. Posle ove fuzije biće u Sofiji 6 velikih privatnih banaka od kojih 4 (Engleska i praška kreditna banka, Francusko-bugarska, Talijanska i Kreditna banka) rade sa stranim kapitalom, dočim Trgovinska banka i banka Bugarski kredit rade sa domaćim kapitalom.

— Francuski porteri inostranih zaimova više puta su se tužili da kod svih pregovora sa dužničkim zemliama, koje iz bilo kod razloga ne plaćaju ili zatežu sa plaćanjem, engleski porteri prolaze bolje i engleska grupa uvek preuzima vođstva pri pregovorima. Jedan poslanik u parlamentu interpelirao je po toj stvari ministarstvo finansija, koje je odgovorilo da će se sazivati zajedničke konferencije francuskih i engleskih portera na kojima će se raspravljati o svim pitanjima koja proističu iz inostranih zajmova.

— Ако зе гођа ха Који je traženo obezbeđenje valute u jednu neklirinšku zemlju izveze sticajem okolnosti u drugu neklirinšku zemlju, moraju banke da pravdaju duplikatom tovarnih listova da su umesto prvobitnih deviza dobile druge.

— Ukupni ulozi kod svih banaka i štedionica iznosili su krajem decembra 11,7 milijardi prema 11,8 milijardi u novarnih listova da su umesto prvobitnih deviza dobile druge.

— Kod slovenačkih štedionica štedni ulozi su u januaru prema decembru porasli za 37,1 mil. na 1.042,5 mil. din. Stvar"ni priliv novih uloga bio je 9 mil. a 28,1 mil. otpada na pri' pisivanie dospelih kamata.

| — Centralna kineska banka ukinula je slobodu deviznog prometa sa Šangajom. Dodeljivanje deviza vrši se јеo neđelino, devizne transakcije mogu se vIšiti samo

reko centralne banke i njene filijale u Honkongu. Zavođenje вел kontrole jeste mera protiv osnivanja Savezne зеуегnokineske rezervne banke.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

·_Бр, 12

САОБРААЈ

· == Број моторних возила у Чехословачкој за: време од 15 OM удвадесетостручио се. 1922 год, било их је у свему 10 хиљада а концем 1937 год. 200 хиљада: Од укупног броја на. особне аутомобиле отпада 90 хиљада, мотоцикле 65 хиљада а остало на тракторе и теретне аутомобиле.

— U Čehoslovačkoi rekonstruisano je 1164 km cesta na što je utrošeno 205 mil. Kč. )

— Značaj auta za promet stranaca pokazuje една statistika po kojoj ie 1937 kroz Švajcarsku prošlo 282.193 strana automobila i 12.146· autobusa koji su zajedno ргеvezli 1,076.191 putnika, od čega na autobuse otpada 266:127 a na automobile 810.064. Broj dana bavljenia bio je. 2,8 mil. a noći 1,73: mil.

КОЊУНКТУРА

— Pretsednik Ljubljanske opštine konstatovao je u svom govoru o predlogu gradskog budžeta, da se poboljšao položaj trgovine i zanatstva u Ljubliani. U prilog tome naveo je porast zanatskih i trgovačkih radnji.

— U Nemačko} ie koncem februara o. g. bilo 946.000 nezaposlenih, ti. za 105.000 manje nego u januaru O. g., a za 477.000 više nego u najpovolinilem mesecu prošle godine.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Trgovački registar:

Srpska centralna banka d. d. u u Osijeku, upis člana upravnog odbora g. Đuričića-Biorca Nikole. — »Dubrava« a. d. u Beogradu, upis dopune društvenih pravila (redovan). »Putnik« društvo za saobraćaj putnika i turista u Krali. Jugoslaviii a. d. u Beogradu, upis članova upravnog odbora g. g.: Milana Milića, d-ra Matije Vidoevića, d-ra Vladimira Belaičića, Đure Ružića i Vladana Bogdanovića.

Зборови акционарских друштава

19 март — Подравина д. д., за парц. и кол. у Загребу (ванредан).

20 март — Кулска кредитна банка д. д., Кула (редов.).

21 март — Пан-Филм а. д. у Загребу (редован).

22 март — Горњобачко удружено паромлинско д. д. у Суботици (редован).

23 март — Пенкала творнице д. д., Загреб (редован).

24 — март Сомборска штед. у Сомбору (ред.). Публицитас д. д. Огласни завод, Загреб (ред.).

25 март — Хрватска штедионица у Суњи (редован).

26 март — Рогашка локална железница у Београду

(редован). — „Елза' паромлин д,д. у Старим Микановцима (редован). — Српска привредна банка д,д. у Загребу (редован). — Прва пожешка парна циглана д. д. у Сл. Пожеги (редован). — „Витал' дд. у Загребу (редован). — Каштел дед., Загреб (редован). — Загребачка ледана дд. у Загребу (редован).

— 27 март — Хрватско дионичарско прометно дру-

штво у Вировитици (редован). — Костајничка штедиона (редован). — Хрватски дом дд., Костајница (редован). — Пучка штедионица д,д. Костајница (редован). — Даљска штедионица д.д. у Даљу (редован). — Земљорадничка банка д.д: у Белој Цркви (редован). — Млин на ваљке дд. у Старчеву (редован). — „Шуметлица" дд., Нова Градишка (редов.), — Немачка пучка штедионица дљд. у Новој Пазови (ред.).

28 март — Гранд хотел Слобода. д,д. у Новом Саду

(редован). 29 март — „Штранд“ дд. у Новом Саду (Бело ван). — „Аполо“ биоскоп дд. У Новом Саду (редован). — Срп-

ска нар. штедионица д.д. у Земуну (редован). Да Прве југозападне крајишке мјестне жељезнице, Загреб (ванредан). — Хрватска банка за промет с некретнинама д. д. У