Народно благостање

__19, март 1938. __

iz uredništva

___НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

Crpama 179

KjBeeagyrasnČeNNje жали ка а о оса с је за оа као ука 1 О zacas

(Ктај

| КАКО ЈЕ TRŽIŠTE SVARILO DRŽAVNE ZAJMOVE

U prošlom broju mi smo utvrdili, da |e država pozajmila sa domaćeg tržišta kapitala, koje preko tekuбео računa i drugih oblika, koje putem emisije (regularnih i neregularnih), efekata, okruglo 8 milijardi din. efektivno, od čega oko 5 milijardi otpada na periodu posle 1931 god. Ako bismo ovu periodu podelili na još kraća razdoblja, onda najveći deo otpada na dve poslednje godine, 1936 i 1937 god.: oko 2.8 milijardi din.

Odgovor na pitanje, kako je tržište reagiralo na ovaj državni apel na njega, daje nam kretanje kurseva državnih obligacija na našem efektnom tržištu. Ovo se tržište formalno srušilo pod pritiskom ogromnog iznOsa državnih elekata, bačenih na njega od 1929 god. do 1931. Popuštanje se pojavljuje u početku 1931 god. i odmah rapidno napreduje sve do juna 1932 god., meseca u kome je zabeležena panika međ imaocima državnih obligacija. Sve зе češće čuju glasovi, da kursevi idu ka nuli i da će papiri uskoro pretstavljati non-valeurs. Za 14 meseci pala je Ratna šteta od 424 na 182, 4% Agrarci od 63 па 43, 7% Investicioni od 90 na 50, a 6% Begluci od 70 na 31. Pad iznosi kod Ratne štete 57%, kod 4% Agraraca 55%, 6% Begluka — 54,50%, a 7% Investicionog: —. 44%. 7% Investicioni u ovo doba već je bio u velikoj meri klasiran; okolnost koja ga je štitila u depresiji i zbog čega je on znatno manje opao no ostala tri papira. U junu zaustavlja se pad i pojavljuje čak slab obrt na više, ali sa reakcijama tako, da ie prosek kurseva u oktobru 1932 god. bio niži no u iunu. Poboljšanje je došlo otuda, što je iedan veliki špekulant u leto 1032 god. počeo da kupuje Štetu u velikom obimu. Otuda se kod ovog papira oseća jače poboljšanje. A pri kraju 1932 imamo ogroman skok, i opet najjači kod Štete. Ovo disparitetno kretanje kurseva u korist Štete došlo je kao posledica jednostrane intervencije javne ruke krajem decembra — u korist Ratne štete. Javna ruka je krajem decembra kupila za okruglo 40 mil. din. tog papira. Početkom 1933 god. javna ruka se povlači ponovo sa berze i kursevi počinju ponovo da se stropoštavaju —- znak da je još uvek veliki stok papira ležao na tržištu neklasiran.

__Као 1932 počinje i 1933 u leto kod Štete obrt na više. Ovo poboljšanje je došlo iz istog uzroka, samo Što je Ovog puta mnogo veći krug berzijanaca očekivao intervenciju javne ruke krajem godine i počeo ranije da U kao što je to radio jedan berzijanac godinu nije. :

Begluci pokazuju kroz celu 1933 god. snažnije”

pobolišanje no ostali papiri, zbog specijalnog interesa prema njima od strane javne ruke kroz celu godinu. U 1934 počinje javna ruka još u početku da se

· interesuje za papire, ovog puta manje za Ratnu štetu, ·

a Više za ostale, i kursevi počinju naglo da se poprav· ljaju bez jače reakcije cele godine. Roba se prilično

izgubila sa tržišta i otišla u čvrste ruke. Ceo ostatak · Štete, koji se provlačio godinama neklasiran, izgubio

se potpuno sa tržišta u toku 1934 god. Isto je bio slu- ~

Dakle najveći | ( ( 8 · čim apelom države na tržište kapitala.

čaj sa 7% Investic. zajmom. Ta se dva papira pojavljuju

сада samo u obimu normalnih iransakcija. Agrarci ta-

kođe do kraja 1934 god. odlaze u čvrste ruke.

Begluci se međutim nalaze još uvek u sfadijumu proizvodnje, ali prema njima “interes javne ruke raste tako, da se ne samo ne oseća pritisak nove robe, već na protiv tražnja nadjačava ponudu. 0

U 1935 Ratna šteta se održava gotovo na istom nivou, uz velike obrte. Kao što smo nekoliko puta pisali u našim izveštajima sa berze, izvršeno je јада меliko pomeranje ovog papira iz ruke onih koji nisu hteli više da ga drže, ili što su ostvarili vrlo veliku dobit usled skoka, ili što su imali robu od pre krize pa su bili srećni da je se sa manjim gubitkom otarase. Investicioni zajam pak, kao potpuno klasiran, napreduje u 1035 god. snažno, Agrarci se pojavljuju sve теде-па · berzi, a Begluci se održavaju na istoj visini i ako Se x nova roba proizvodi. Godina 1936 je bila репода ргозрегнеја, Кој; је najjače došao do izražaja па našem efektnom tržištu. Svi su papiri napredovali, relativno najmanje Ratna šteta, jer ie još uvek kod nje vršen deplasman. To je bila prva mirna godina, jer ni једапput u foku godine nisu kursevi pali ispod nivoa iz јаnuara iste godine. A to neobično mnogo znači za propagandu papira. | |

_Аћц ргкоз trogodišnjem паргедоуапји Кигзеуа

oni su još u 1936 godini ispod nivoa na kome su bili pre krize. Tek u 1937 god. i to sredinom iste, u julu, kursevi polako dostižu nivo od početka 1931 god. Do-. nja tablica nam pokazuje kurseve iz 1931 god. i povra-: tak na isti nivo u 1937 god. :

Ratna šteta — april 424.81 decembar 422 Investicioni -— mart 90 avgust 90 4% Agrarci — mart 54.50 . novembar 54.50 6% Begluci — mart” 60.50 januar 70

Znači da je tek početkom 1937 god. „tržište sVa– rilo svu robu, koja se pojavljivala na njemu počev od 1929 god. Begluci pokazuju izuzetno povoljno razviće, skaču mnogo brže od svih ostalih papira, i krajem 1937 godine stoje nad nivoom 1931 god. za 13.5%. Premda se taj papir još uyek producirao, tražnja је БЏа veća од ponude — zahvaljujući {javnoj ruci.

Uklanjanje neklasiranog stoka sa tržišta učinilo ie da su kursevi krajem 1937 2: pokazivali sve čvršću tendenciju. To će nam najlepše ilustrovati tablica Drosečnih kurseva za poslednja tri meseca. И

· Februar

Decembar Januar Ratna šteta 421.89 433.33 453.52 7% Inv. zajam 97.03 98.— 99.62 6% Begliuuci 79.59 82.39 90.15. 4% Agrarci 54.72 56.35 60.72

Imamo još jedan dokaz o tome, i to je statistika obrta na berzi; sa skokom kurseva opadaju obrti. Dokaz da se posao na berzi počinje da svodi na normalan. jyeći skok kurseva pada istovremeno za najja-